Molotovljev koktel

B. E. N. Z. I. N. O kako se čudno piše reč voda. Situacija u Srbiji svakog dana u svakom pogledu sve više podseća na crtani film o dva meksička mačora, u ovdašnjoj javnosti poznata po nadimcima Bole i Đole. U pokušaju da jednom zasvagda dinamitom digne u vazduh najomraženijeg neprijatelja, miša, Đole je ponovo zeznuo stvar i zapalio - samog sebe. NJegov kompanjon Bole odmah je skočio u pomoć. Spazio je bure, uz mnogo muke počeo je da sriče: „B. E. N. Z. I. N.“ da bi potom sa tom „čudnom vodom“ pokušao da ugasi požar i spase šta se spasti može. Avaj. Kada je ukapirao da je i bukvalno dolio ulje na vatru, Bole je samo slegnuo ramenima i procedio: „Ali, Đole je moj druuuug“! I srpska politička scena je prepuna takvih „vatrogasaca“. Spremni su na sve moguće greške, pogotovo ako drugi plaća ceh, samo da se dodvore nekome ko je za stepenicu više od njih. Znaju oni dobro i bez NJegoša da „ko na brdo ak` i malo stoji, vidi više no onaj pod brdom“. A nisu ni oni više toliko naivni. Znaju, ili im je neko dojavio, da Dačićevo brdo, dakle, Kale, nije ni izbliza tako veliko kao brdo na kome stoji PPV (Prvi Potpredsednik Vlade, a za neke Pravi Predsednik Vlade). Otuda je i „planinara“ koji bi da se popnu na PPV brdo mnogo više, mada ni Dačića ne ostavljaju na miru. Uostalom, ako je brdo manje, računaju da će se lakše popeti na vrh. Ih, da su samo pre dve godine znali da i brdo može da poraste i da su se nekako uspentrali na brdo tada zamenika predsednika SNS. Pa tada je to bilo brdašce. A sada? Ih, planina je to! Sa čijeg se vrha vidi cela Srbija. Kao na dlanu. Čak i kada je oblačno. Uostalom, zna se ko u Srbiji vedri i oblači. LJudi tog kalibra, spremnih na sve da bi se dočepali parčeta vlasti, bilo je i biće uvek. Jedina nevolja za njih je - što ih više bude, cena će im biti manja. Da, da, to su zakoni tržišta, koji ovde skoro i ne funkcionišu, jer se država ponaša kao margarin – u sve se meša. U skladu sa već legendarnim odgovorom jednog seljaka iz istočne Srbije Vuku Draškoviću da se potpuno slaže sa njim i da će glasati za njega „čim dođe na vlast“, nije isključeno da će SNS-u i SPS-u uskoro nestati članskih karata i da će morati da štampaju nove. No, mnogo važnije od toga je da li Vučić i Dačić znaju kakva im opasnost preti od takvih „članova“, čije su ambicije obrnuto proporcionalne znanju i sposobnostima i čiji je jedini cilj da se na ovaj ili onaj način domognu vrha. I, da se razumemo, ne teže oni vrhu zbog kiseonika, nego zbog vlasti. Nije isključeno da bi neki od njih, što iz neznanja, što iz uverenja u to što misle, prevarili i detektor laži, uporno ponavljajući da se, osim po sadržaju, „Molotovljev koktel“ ni po čemu bitnom ne razlikuje od nekih drugih koktela kao što su „mohito“, „blu samer“, „long ajlend blu“ ili „pina kolada“. Zato Vučić, a donekle i Dačić, čije se akcije još uvek dobro kotiraju na srpskoj političkoj berzi, moraju da vode računa o tome ko su ljudi koji im nude dobre usluge. Moraju da otvore četvore oči. Ne toliko zbog njih dvojice, pa ni zbog budućnosti SNS-a i SPS-a, već zbog Srbije, kojoj je dosta „vatrogasaca“, koji su umesto aparatima za gašenje vatru pokušavali da ugase „Molotovljevim koktelom“. I ništa neće vredeti ako posle toga neko kaže: „Ali, Alek je moj drug“.