Republika Srpska ili NVO

Ima simbolike u potresu koji je snagom 3,8 Rihtera 11. novembra potresao sever Kosova sa epicentrom u Kosovskoj Mitrovici. Na taj dan 22,3 odsto birača srušilo je poslednji zid otpora izborima koje je organizovala Priština, kad već zemljotres nije. Za legitimitet onog što Hašim Tači zove nevladina organizacija, a Ivica Dačić Zajednica srpskih opština, taj odziv na poziv Vlade Srbije da se još jednom izađe na megdan Albancima bio je dovoljan, ali nije Srpsku listu zadovoljio rezultatom. Iako je jedini albanski kandidat ostao daleko od pobede i drugog kruga, kojem je u prvom pokušaju glasanja bio odveć blizu.

Protiv rezultata glasanja ustao je državni vrh Srbije iako je njihov kandidat Krstimir Pantić osvojio najviše glasova (2.283). Rezultati su sporni jer je prebrojavanje glasova odlukom CIK-a, na sastanku kome nije prisustvovala ni predsednica tog tela Valjdete Daka ni jedini srpski član Nenad Rikalo, izmešteno iz Mitrovice u Kosovo Polje. Četiri sata između zatvaranja birališta na kojima je pravo glasa imalo oko 23.000 birača, Pantić je video kao priliku da se njegovom protivkandidatu koji se odjednom od Agima Deve (DPK) otelotvorio u liku Olivera Ivanovića namesti što manja razlika u glasovima. Za kandidata GI SDP je na biralištima na kojima pravo ostvaruje većina srpskih birača - u Tehničkoj, Medicinskoj i Osnovnoj školi Sveti Sava glasalo 1.705. Sledi Deva sa 1.190 glasova osvojenih 3. novembra na mestima na kojima se glasanje nije ponovilo, Adrijana Hodžić sa 727 i kandidat Samostalne liberalne stranke Dimitrije Janićijević sa 130 glasova. Sa malo manje glasova Srpska je pobedila i u trci za odbornička mesta.

ARŠINI
Optužbe na račun OEBS-a daleko su od neosnovanih, jer je i u prvoj epizodi glasanja ta organizacija potpuno zakazala. Ali dvojica srpskih premijera su, za razliku od ovonedeljnog glasnog zahteva da se izbori ponove, jedva šapatom negodovala, kada je između ostalih i OEBS, zbog incidenata na jednom mestu u Mitrovici, zatvarao sva birališta na severu ranije i neobezbeđen materijal raznosio unaokolo. Izbori nisu ponovljeni na tim neregularno zatvorenim biralištima sem na tri u Leposaviću i dva u Zvečanu, kao ni na mestima na kojima je glasala većina mitrovačkih Albanaca. Štaviše, za razliku od ostalih opština na Kosovu, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, do odlaska NIN-a u štampu, još uvek ne postoje u CIK-ovoj evidenciji izbornog rezultata. Tu svojevrsnu nelogičnost sumnjama potkrepljuje nedemantovana informacija da su kandidati Srpske u te tri opštine pobedili u prvom krugu.

Pobedu očekuju i u drugom krugu izbora za gradonačelnike još šest opština južno od Ibra, pa bi u tom slučaju još jedino Pantićevo mesto bilo nužno da lista Srpska samostalno formira ZSO. Tako bi se ostvarilo ono što je prema rečima Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog odbora za KiM, jedina garancija da će ZSO biti direktno i neraskidivo vezan za Beograd. Ako garancije za srpsku zajednicu postoje jedino ako njome upravljaju kandidati Srpske, čemu onda izbori?

Između Dačićevih obećanja da se za Srbe na Kosovu formiranjem ZSO ništa neće promeniti i Tačijevog minimiziranja uloge te asocijacije pred političkim oponentima koji se sporazumu protive u osnovi (a pre svih Samoopredeljenje) naziru se dometi udruživanja srpskih opština. Trenutni dogovor nalaže da će se ustanoviti asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom, na dobrovoljnoj osnovi, otvorena za pristupanje drugih, čije će raspuštanje moći da nastupi samo na osnovu odluke opština koje je čine. Činiće je, na istoj osnovi kao i u postojećem zakonu o asocijaciji kosovskih opština, predsednik, potpredsednik, skupština i veće, a imaće i predstavnike u centralnim vlastima. Ta zajednica mora da se ustanovi statutom, čijem će usvajanju, prema rečima jednog od članova Upravljačkog tima za pripremu, prethoditi i neke zakonske izmene u Srbiji. Statut je u pripremi, grb smo naručili, a zastava će biti srpska, kaže za NIN Dragan Jablanović. Najvažnije je da sva pitanja budu decidirano rešena u statutu. Priština će morati da menja zakon o lokalnoj samoupravi i imovinske propise, ali je činjenica da oni za sada ZSO prihvataju samo kao običnu zajednicu opština dok mi zahtevamo ingerencije mimo toga. Sa takvim predlogom statuta ići ćemo u Brisel, pa neka ih oni pritiskaju. Usvajanje statuta će, prema njegovim rečima, podrazumevati i donošenje nekih zakona u srpskom parlamentu kojim bi se, na prvom mestu, regulisalo pitanje finansiranja ZSO i ustupanje nepokretnosti opštinama.

Pomenuti zakoni mogli bi da budu uslovljeni izmenama Ustava ili donošenjem najavljivanog ustavnog zakona, ali to neće nužno značiti i usporavanje formiranja ZSO. Jer Ustavni sud još nije odlučio ni po davno pokrenutom pitanju ustavnosti Briselskog sporazuma. Da na Kosovu neće biti nikakve izmene propisa kaže za NIN kosovski ministar za administraciju i lokalnu samoupravu Slobodan Petrović. Pitanje imovine, dakle, rešavaće se na višem nivou, između Srbije i Kosova, a ZSO, prema Prištini, imaće garancija utvrđene postojećim zakonom.



FINANSIRANJE
Nemački analitičar iz Saveta za politiku demokratizacije, u čijem se nedavnom izveštaju o Kosovu navodi da je ceo proces nedovoljno transparentan od sve tri strane u pregovorima i da Beograd i Priština tajanstvenost koriste za stvaranje nerealnih predstava o periodu nakon izbora, Bodo Veber objašnjava da je izlaznošću na severu postignut minimalan kvantitativni legitimitet neophodan za ZSO, ali da će sposobnost Zajednice da za Srbe obezbedi ono zbog čega se formira zavisiti uglavnom od volje Beograda. Ako se pokuša od nje napraviti ono što su predstavnici Beograda tvrdili tokom izborne kampanje da jeste, u što ne verujem, biće osnova za nove sukobe sa međunarodnom zajednicom i sa Prištinom, za dodatnu zbunjenost kosovskih Srba i usporavanje EU-integracija Srbije. Ako se ide putem kojim se i došlo do Briselskog sporazuma, onda će biti ono što u njemu piše nešto između regije bez teritorijalnog kontinuiteta i dobrovoljne saradnje opština u pojedinačnim segmentima prvenstveno od komunalnog značaja. No, iza toga, ona će biti osnova za izlazak severa iz života u sivoj zoni bezvlašća, za konačan prelazak kako severa Kosova tako i Srbije iz virtuelne u stvarnu realnost.

Istovremeno, smatra Veber, Zajednica će biti glavna institucija komunikacije kosovskih Srba sa Beogradom i sa Prištinom. Biće, naravno, suštinskih promena. Jedan deo njih je sadržan u tome što plan implementacije vrlo uopšteno opisuje transparentno finansiranje institucija od strane Srbije. Drugi će doći u nastavku briselskog dijaloga, koji će po prirodi stvari morati da se bavi pitanjem razgradnje preostalih paralelnih struktura. Kao treće, po logici sporazuma posle formiranja izabranih organa u šest srpskih opština južno od Ibra trebalo bi i tamo da nestanu paralelne institucije. Za hiljade onih koje država Srbija de fakto plaća za nerad mora se naći rešenje, jer je to socijalni problem. Veber ne veruje da bi ZSO mogla da ima šire nadležnosti od navedenih u sporazumu - obrazovanje, zdravstvo, privredni razvoj i urbano planiranje.

Jablanović kaže da već u statutu postoje nadležnosti koje će biti drugačije na severu i na jugu, ali navodi samo primer zabrane ulaska kosovske vojske na sever odnosno na teritoriju Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka. Taj zahtev ne bi obuhvatao i južne opštine viđene za ZSO - Štrpce, Klokot, Gračanicu, Novo Brdo, Ranilug i Parteš, ni opštinu Gora o čijem se uključivanju u ZSO još razgovara. Prištinsku ideju da tim opštinama što više ograniči vezu sa Srbijom, ide naruku stav Beograda koji ne priznaje mogućnost da u upravljačkom sastavu ZSO bude predstavnika van Srpske liste. Antikampanja se nastavlja odmah po objavljivanju rezultata protiv drugoplasiranog Ivanovića, naizgled prirodnog partnera za formiranje stabilne vlasti u Mitrovici. I onolike optužbe da je konačno i Ivanović albanski čovek, unapred obećan na saradnju Devi i Hodžićevoj, vezuju Pantiću ruke da nakon drugog kruga sa protivkandidatom razgovara o koaliciji.

Nakon lokalnih izbora novoizabrane skupštine opština koje žele da budu deo ZSO treba da donesu odluku o pristupanju, a na prvoj sednici se usvaja statut, nakon čega se zajednica registruje u ministarstvu. Nadležni ministar Petrović, inače i lider stranke čiji kandidati mahom idu u drugi krug izbora protiv kandidata Srpske, kaže da kao i do sada SLS neće deliti narod, pa stoga ne negira ni mogućnost saradnje sa predstavnicima Beograda. Za mene je ZSO, čije je temelje napravila SLS u periodu kada je najžešće napadana, šansa da poboljšamo položaj Srba na Kosovu, institucionalizujemo odnose sa Prištinom i Beogradom i konačno obavimo kontrolu tokova novca. Važno je da se ingerencije zajednice jasno propišu, da budu rezultat dogovora svih političkih faktora, kako bismo izbegli opasnost da ova dobra ideja postane svoja suprotnost. Ako budemo krenuli od potreba kosovskih Srba u budućem funkcionisanju ove zajednice, dogovorićemo se za jedno popodne, kaže Petrović.

SRPSKA
Pozicija SLS, koju su pre izbora tiho izneverili i međunarodna zajednica i koalicioni partner u Prištini, dodatno se komplikuje nakon očigledne dominacije Srpske, kao izbornog debitanta. Ali za većinu kosovskih partija, bez obzira na besprekornu predizbornu saradnju između Beograda i Prištine i međusobno tolerisanje nedozvoljenih izbornih tehnika, SLS je i dalje prihvatljiviji partner u institucijama Kosova i svakako bi mu se više radovali na čelu jednog neželjenog tela kakva će biti ZSO. Ali podgrejana netrpeljivost među Srbima na Kosovu veća je opasnost za smisao ZSO, nego Tači i buduće vlade u Prištini.

Srpski inat, kojim se pohvalio Aleksandar Vulin kada je odziv u Mitrovici opisao kao otpor bojkotu, vratio mu se kao bumerang po objavljivanju rezultata. Jer, izgleda, baš je inat prelomio kod onih koji su na glasanje dolazili grupno i pod obavezno, da njihov izbor neće biti Srpska.
Kako biraju, tako će im biti, poručio im je premijer, ali i Beograd će morati da poštuje obaveze iz sporazuma, ma koga Srbi izabrali. Uostalom, od Beograda će zavisiti koliko je realan strah kosovskih Albanaca da bi od formiranja do rešavanja svih procesnih pitanja ZSO mogla faktički da nadjača sopstvene nadležnosti. Na početku, srpska vlada uglavnom je pretila autonomijom Republike Srpske, od koje je ostao još jedino loše upotrebljen motiv u Vulinovim govorima. Srbi u Kosovskoj Mitrovici i na Kosovu odlučili su da poslušaju sve koji im dobro misle - predsednika, svoju vladu, patrijarha i predsednika Republike Srpske, hvalio se 17. novembra u Mitrovici.

Zajednica srpskih opština trebalo bi da se formira do kraja januara, ali još jedno ponavljanje izbora u Mitrovici koje kandidat Srpske zahteva, nije dobro promišljeno, ako se želi upravljanje Mitrovicom iz Beograda. Jer upravo optužbe na račun saradnje sa Hodžićevom i Albancima gurnule su u naručje Ivanoviću oko 800, a možda i kog Devinog birača, čak i da saradnje nije bilo. Ivanović se brani da ako ne bude mogao da formira vlast sa Srpskom to svakako neće učiniti ni sa albanskim strankama, pa će ponovni izbori biti neminovni. EU i međunarodni predstavnici na Kosovu su se, međutim, već izjasnili. Častili su pregovarače iz Beograda porukom da su uspeli izbori na severu veliki korak Srbije ka EU.

U najmanju ruku nedemokratskoj odluci OEBS-a i CIK-a da se brojanje glasova izmesti iz Mitrovice, koja po svemu sudeći neće biti osporena, pomogla je i viša sila. I to ne samo međunarodna. Zbog zemljotresa navodno nije bilo struje u tom gradu iako stanovnici negiraju bilo kakve prekide u napajanju. Nije bilo ni organizovanog bojkota. Ulicama su patrolirali oklopni transporteri pa je i argumentacija o riziku po čuvanje materijala besmislena. Ali smisla ima poruka koja se Srpskoj i Srbiji iz OEBS-a i CIK-a, a u stvari iz Brisela i Prištine, šalje tim poslednjim činom prvog kruga kosovskih izbora: posao je završen, hvala što ste učestvovali.