Vatrene igre u vatrenom prstenu

Supertajfun Hajan koji je tog crnog petka, osmog novembra, pogodio Filipine, odneo hiljade života, naneo ogromnu materijalnu štetu, opustošio ostrvo i provinciju Lejte, inicirao je Filipince koji žive u kineskom gradu Šendženu, lociranom tik uz granicu sa Hongkongom, da pokrenu humanitarnu akcija za oporavak Filipina - Help (Humanitarian Effort to Lift Philippines HELP).

Na vest o dolasku supertajfuna Hajan, kojeg mi Filipinci zovemo Jolanda, sve moje tetke, teče, ujaci, rođaci sa mamine strane, poneli su najnužnije i povukli se u više predele ostrva. Žive u Dulagu, gradu koji se prvi našao na udaru Jolande, blizu Taklobana koji je takođe opustošen, kaže za NIN Vandži Tampadong Monton Rikasata, profesor glume i joge u Recognize Akademy Shekou, internacionalnoj školi za decu sa posebnim potrebama. Danima nismo znali šta je sa njima, strepnja i briga su nas ophrvali, niko nije spavao. Onda smo dobili radosnu vest da su svi zdravi.
Neke kuće je odnela voda, ali oporaviće se, podići ćemo druge, rekla je Vandži, ključna figura Helpa.

Tetke su joj pričale o fenomenu koji nikada do tog osmog novembra nisu doživele. Od mora do Dulaga vodi uzak prolaz. Usled snažnog tajfuna koji se uvijao kao pijavica, more se podiglo do neba, nebo ga je prosto usisalo i izgledalo je kao da, sa 350 kilometara na sat, grad napada vodeni zid i onda se sva ta voda prosula i zbrisala sve pred sobom, prenela je profesorka horor priču svojih rođaka.

SOLIDARNOST
Rodom sam iz Sorsogona, što je četvrti filipinski region, ali, na sreću, ostao je relativno pošteđen od smrtonosnog Jolandinog divljanja. Doduše, moj brat je živeo u udžerici, pa mu je vetar odneo krov. Preselio se u kuću naše majke. Muž i ja smo se dogovorili da popravimo štetu, pa putujem za Filipine da se nađem familiji. Solidarnost se najpre manifestuje kroz podršku porodici i počinje na kućnom pragu, rekla je Melba Bejlis, udata za Britanca.

Harlin je iz grada Laguna, blizu Manile, a roditeljska kuća im je na obali mora. U Šendženu zarađuje kao kućna pomoćnica 35 juana na sat (oko 4,5 evra). Svakog meseca deo svoje plate šalje majci, šnajderki i mlađim sestrama. Otac joj je umro. NJeni najbliži su trenutno u prihvatnom centru u Manili. Kako koji tajfun udari, prođe im preko glave. Da ne bi izazivali nevolju, četrdesetčetvorogodišnja majka pokupi čeljad i pobegne na sigurno u glavni grad, pa se vrate kad nesreća prođe. I tako godinama. Optimizam moje majke je jači od tajfuna. Nema nameru nigde da se seli. Samo se sklanja kad prigusti, pa se uvek vraća u svoj rodni kraj, rekla je nasmejana Harlin. NJena najbolja prijateljica, koja takođe živi u Šendženu, baš je iz Taklobana, grada sa oko 220.000 stanovnika, teško razrušenog u tajfunu.

Filipinci procenjuju da u Šendženu živi oko hiljadu njihovih zemljaka. Help kampanja razglašena je preko SMS poruka, imejlova, Sina veibo/Sina Weibo (kineski ekvivalent Tviteru), a animirani su i stranci, prijatelji i poznanici širom grada. Pomoć se skupljala na više punktova, u zakazani sat, na zakazanom mestu.

Filipini su zemlja vulkana, tajfuna, zemljotresa. Nešto više od 105 miliona ljudi živi na 7.107 ostrva u pacifičkom Vatrenom prstenu, regionu učestalih seizmičkih aktivnosti i vulkanskih erupcija. Jolanda je bio 25. tajfun koji je pogodio Filipine ove godine, i najjači od do sada zabeleženih u svetskom registru. U Vatrenom prstenu zapravo nije pitanje da li će doći do prirodne katastrofe, nego kada će se desiti. LJudi su još od rođenja svikli na uvek prisutnu opasnost, trenirani su da je prihvataju kao deo svakodnevice, da sa svakim predznakom potmule pretnje hvataju zaklone ili beže u brda, što dalje od apokalipse.

SUKOBI
Već je prošlo dosta vremena i do ljudi je stigla pomoć, ali na početku je narod u Taklobanu i okolini bio bukvalno izolovan od sveta. Nije se moglo ni unutra ni napolje. Aerodrom je bio onesposobljen. Komunikacije presečene. Vladali su strah i strepnja, živeli su u paklu, čekajući ruku spasa. I oni koji su prvi pozvani da priteknu u pomoć, policija, vojska, vatrogasci, hitna pomoć, doživeli su nesreću, pa čak izgubili živote u naporu da spasu druge, kaže Mari Boš, poreklom sa jednog ostrva blizu Bornea, udata za Nemca, koja je čitala blog jednog nemačkog lekara koji je u vreme udara tajfuna Jolanda bio u Taklobanu. LJudi su se, piše doktor, bežeći od tajfuna sakrili u jednu zgradu, pa kad je počela da se uvija pod udarima vetra, pobegli u podrum, a onda je naišla poplava.

Dok se čekalo da ljudi donesu šta su namenili postradalima od tajfuna Jolanda, pričalo se na razne teme, pa i o kineskoj pomoći, pominjanju Filipinaca u negativnom kontekstu na Sina veibo, diplomatskom sukobu dve zemlje oko ostrvlja u moru koje dele, šuška se da će im Hongkong uvesti vize Hongkong i Filipini su, naime, zategli odnose, ali je Hongkong aktuelni sukob stavio ad akta dok traje odbrana tajfunom razorene zemlje. NJegova vlada (izvesno vreme pre Hajana) najavila je uvođenje sankcija Filipinima ako u roku od mesec dana ne pokažu nameru da adekvatno reše tzv. krizu talaca. Da podsetimo, pre tri godine, u centru Manile, u toku policijske akcije spasavanja, poginulo je osmoro hongkonških turista koji su kao taoci držani u jednom autobusu. Manila je izjavila saučešće porodicama postradalih i narodu Hongkonga, postignut je dogovor o novčanoj nadoknadi. Ali, Hongkong zahteva da se filipinska vlada izvini zbog traljavo sprovedene operacije spasavanja talaca, što Manila uporno odbija.

Kina je u prvi mah za pomoć žrtvama tajfuna na Filipinima izdvojila 100.000 dolara. Drastično skromnije nego Amerika (20 miliona dolara), Japan (deset miliona dolara), Velika Britanija (50 miliona dolara) Iznos donacije druge ekonomske svetske sile naišao je na reagovanja globalne javnosti, pa je Kina dodala još 1,6 miliona američkih dolara na konto Filipina.

Na bdenju za žrtve u Šendženu proširio se glas da je kinesko-filipinsko ostrvsko pitanje rešeno. Dobro obavešteni izvor ustvrdio je da postoji tajni dogovor partnera - podeliće ih fifti- fifti.
Amerikanci snažno podržavaju svoje saveznike Filipince u borbi za teritorije, održali su nedavno združene manevre baš oko spornog ostrvlja.



POLITIKA
U kontekstu Hajana, Amerika je pored finansijske podrške Filipinima ponudila i vojnu pomoć što je vlada u Manili prihvatila. Prema ugroženom području uputio se nosač aviona DŽordž Vašington, inače u nadležnosti Pacifičke komande (tzv. PACOM, Pacific command) koja je, najveća borbena formacija američkih odbrambenih snaga bar kad je o teritoriji reč - pokriva 52 odsto planete, tu živi 3,6 milijardi ljudi u 36 država. Pojavili su se u belom odelu, u beloj lađi, da spasu što se spasiti može. Avioni i 20 helikoptera u non-stop letovima prenosili su hranu, vodu, lekove, lekarske ekipe, inženjerce, izveli vojsku da raskrči teren, podigne prihvatilišta, setuje poljske bolnice

Kad se tragedija desi, ti ne znaš šta će voda da izbaci. Samo stojiš i čudiš se u svojoj naivnosti, pokušavaš da pohvataš konce geopolitike, analiziraš poteze supersila, pratiš složenu koreografiju divljeg plesa supersila, čitaš između redova
U Hajan post periodu dešava se nekoliko paralelnih akcija, javnih i perfidnih. Pre svega, vodi se bitka za živote ljudi, normalizaciju stanja na terenu, ali i otvoreni propagandni rat za repozicioniranje američke vojske na Filipinima. Regionalni eksperti ističu da bi upravo novonastala situacija mogla da ubrza filipinsko-američke razgovore o budućoj tesnoj saradnji. Filipinci svakodnevno na delu mogu da vide i osete dobrobit od aktivnog američkog prisustva. Amerikanci iz sata u sat, kad je ljudima najteže, praktikuju spasavanje života, a ne ugrožavanje suvereniteta zemlje. Filipinski Ustav zabranjuje prisustvo stranih baza, ali na konto Hajana možda će moći da se nađe način za američko stacioniranje u nekoj kasarni, smatraju eksperti. Mada, procenjuje se, ponovno otvaranje baza može da pokrene talas protesta u pojedinim delovima Filipina i izazove političke nemire u bivšoj američkoj koloniji. Američko prisustvo u dve baze okončano je 1992. godine posle masovnih protesta. Kad su otišli, na prestižnom Makatiju u Manili, gde su bile kasarne, podignuto je elitno naselje za bogate Filipince. Bila. Videla. Pozicija bez mane.

Otpor prema stranim bazama neće se promeniti, ali Hajan može da otvori put prema porastu broja američkih snaga stacioniranih na Filipinima, ocenio je prof. Majkl Bjuler sa Katedre političkih nauka Severnoilinoiskog univerziteta. Javnost sada vidi američku vojsku u povoljnom svetlu, što bi moglo da dovede do dogovora o njenom većem ali rotirajućem prisustvu.

Ipak, primarni interes dve zemlje za američko intenzivnije prisustvo u regionu nisu tajfuni i vulkani, nego izrastanje Kine u supersilu. Naročito u trenutku pojačane tenzije oko dela Južnog kineskog mora koje Filipinci zovu Zapadno filipinsko more.
Stvari nikada nisu onakve kakve na prvi pogled izgledaju. Veliki igrači igraju velike igre, na trusnom području kod gospodara Vatrenog prstena. Situacija se zgušnjava. Američki predsednik Obama fokusirao se na Aziju sa idejom da se glavnina američke mornarice premesti na Pacifik do 2020. godine...



Ko je rekao tajfun.