Brisanje krivice

Najčešće priče više od 300 osuđenika dramski su uobličene u predstavi Banja robija i u vidu forum teatra prvi put ponuđene široj javnosti prošlog vikenda u Pozorištu lutaka u Nišu, nakon niza premijera po zatvorima, u okviru projekta Centra za pozorišna istraživanja ApsArt iz Beograda u vaspitno-popravnim ustanovama Srbije.

Specifičnost forum predstave je u tome da prikaže probleme određene društvene grupe ali i da angažuje publiku. Na gledaocu je da nakon predstave ponudi drugačiji tok scena i ishod komada promenom reakcije glavnog junaka, kaže Aleksandra Jelić, rediteljka i direktorka ApsArt-a.
Scena je zatrpana stolicama, registratorima, ćebadima, što uspešno stvara teskobni utisak zatvora, i na njoj se smenjuju četiri glumca u ulogama osuđenika, komandira, vaspitača, doktora. Dvojica njih su sa zatvorskim kvalifikacijama i neki delovi teksta su i njihove istine, pa se profesionalno snalaze. Kratki dijalozi vode kroz sudbine likova sa uverljivošću poznavanja detalja, pretresajući goruće teme osuđeničke populacije - zdravlje, tretman, nasilje i povratak u zajednicu. Čak i kad deluju melodramski, scene ispunjavaju svoj cilj: publika prosto mora da se zapita kakav je zapravo život iza rešetaka.

Da li prvom robijašu majka mora da umre bez mogućnosti da joj on bolest olakša slanjem novca od skromne zatvorske zarade, budući da mu je novopristigla kazna oduzela pravo na posao? Mora li drugi da iskrvari jer je prioritet zatvorskog vozila transport optuženika na suđenje? Može li se zatvorenička pravda dokazati usled pritisaka čuvara i kolega zbog navodnog cinkarenja? Da li je nužno da osuđenik večno nosi breme stigme zbog odslužene kazne? Ova su pitanja postavili glumci, a na publici je bilo da odgovori.

Na raspolaganju su joj bili papirići čijim dizanjem se već postigla atmosfera diskusije. Onda se od nje tražio još konkretniji doprinos u prepoznavanju problema i načina rešavanja. Najzad je jedan mladić izašao na scenu i drugačije prelomio ishod četvrte scene glumačkom intervencijom: on prećutkuje vlasniku auto-perionice da je bio osuđivan. To rešenje u debati povlači niz konkretnih predloga diskutanata, poput bržeg brisanja određenih dela sa krivične evidencije, ili stimulacije poslodavaca za zapošljavanje bivših zatvorenika.

Publika je sve zagrejanija, i svako ima nešto da doda iz različitih uglova, osuđeničkog, vaspitačkog, nevladinih organizacija, diskursa budućih pravnika... Iako debata zadire u mnoge probleme sistema, i rađaju se neke ideje za konkretne poteze, povremeno provejava i naš poslovični defetizam o tome kako je sistem nepromenljiv. Međutim, već činjenica da je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dozvolila realizaciju ovog projekta govori da se neke stvari menjaju.

Pozorišni proces teče i na povratku u Beograd, gde akteri ne uživaju u lovorikama, već raspravljaju šta bi mogli sami da izmene na sledećim javnim izvođenjima u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, kao i u drugim kaznenopopravnim zavodima. NJihov konkretan cilj je da skupe što više predloga koje će partneri na projektu Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i Beogradski centra za ljudska prava pravno formulisati i ponuditi na glasanje široj osuđeničkoj populacija, kao i delu stručne javnosti.