Šaht

Šaht je nemačka reč Schacht nastala još u 13. veku. Značila je metar za merenje otvora po brdima, a danas Nemca najpre asocira na rudarsko okno. Postoji uverenje da je u ruskom ovu reč prvi upotrebio svestrani pisac i naučnik Lomonosov (1711-1765). Mada je najverovatnije da se pojavljuje još 1709. godine u ruskom prevodu Šturmove knjige Vojna arhitektura. Rudar je na ruskom šahčor (ako sam reč dobro transkribovao), mada je u izgovoru bliže šahćor.

Kod nas se danas reč šaht upotrebljava samo za otvor sa poklopcem u visini tla radi pristupa podzemnim instalacijama. Taj poklopac je predmet krađa i zatim briga gradskih vlasti da ih što pre zamene iz dovoljnih rezervi, zbog nesavesnih građana.

Ovo je povod da još jednom naglasim koliko je važno da gradske službe imaju dovoljno rezervi kaldrme, ukrasnih elemenata i ivičnjaka, da bi ulice uvek bile uredne. I u Evropi se elementi gradskih kolovoza i pešačkih staza svakodnevno troše i kvare, ali ima dovoljno rezervi da određene službe prate stanje na terenu i odmah intervenišu. Ništa ne vredi kukati tobož na neku posebnu nemarnost naših građana. U prirodi tih elemenata je da se kvare kod nas i u svetu, a u nadležnosti gradskih službi je da se to stalno popravlja. Sve ostalo je utopija. Ili komični vapaj neke apstraktne gradske uprave koja kao da stalno ima otvoren konkurs za neke druge idealne građane umesto nas postojećih