Lekoviti minimalizam

Kalahan štedi reči. Tamo gde bi drugi raskopčali kaiš i dali se u kitnjasto preterivanje, on steže i seče. I, kako to obično i biva s dobrom poezijom, ipak uspeva da kaže više. Taj lekoviti minimalizam, koji su na drugačiji način baštinili autori poput DŽonija Keša i Gaja Klarka, vidljiv je na celom albumu. Pesma Small Plane prava je oda tom malo-nam-za-sriću-triba pristupa životu. Otpevana Kalahanovim upečatljivim baritonom, ova pesma deluje kao lek za smirenje: „I really am a lucky man/ Flying this small plane“. Istini za volju, nije sve na ovom albumu posvećeno životnim radostima i malim zadovoljstvima. Ipak je Kalahan jedan od ukletih pesnika, dokazao je to albumima koje je potpisao kao Smog. A đavo u njima može samo da zadrema, ne i da umre. Evo pesme veoma veselog naziva koja to dobro ilustruje - The Spring. Kalahan ovde namćorasto gunđa: „We call it spring, though things are dying“, a onda se malčice ispravlja: „The true spring is in you/ the true spring is in you“... Ova druga osoba je možda i najveća promena u lirici Bila Kalahana, nekad ponosnog autora cinične rečenice: „Kad sam sam u svojoj sobi, osećam se totalno kao deo zajednice!“ U jednoj od veselijih pesama na albumu, Javelin Unlanding, on kaže: „Don’t die just yet/ And leave me/ Alone alone alone/ On this journey/ ’round the sun“. Kalahan peva poeziju, pa i njegovoj muzici treba pristupati pažljivo, vagajući svaku reč i uživajući u njoj kao u gutljaju hladnog piva na vreo avgustovski dan. Pesma. Hvala.