Лековити минимализам


Једине речи које сам данас рекао“, пева Бил Калахан у отварајућој песми The Sing с новог албума Dream River, јесу пиво и хвала“. И заиста, постоји ли већа утопија у данашњем свету од оне коју је Калахан осликао у овој песми? Човек седи у бару неког хотела, ужурбани људи пролазе и нешто вичу или гунђају, а он мирно изговара само две речи: „пиво“ и (кад га добије) – „хвала“. Савршено.

Калахан штеди речи. Тамо где би други раскопчали каиш и дали се у китњасто претеривање, он стеже и сече. И, како то обично и бива с добром поезијом, ипак успева да каже више.
Тај лековити минимализам, који су на другачији начин баштинили аутори попут Џонија Кеша и Гаја Кларка, видљив је на целом албуму. Песма Small Plane права је ода том мало-нам-за-срићу-триба приступа животу. Отпевана Калахановим упечатљивим баритоном, ова песма делује као лек за смирење: „I really am a lucky man/ Flying this small plane“.

Истини за вољу, није све на овом албуму посвећено животним радостима и малим задовољствима. Ипак је Калахан један од уклетих песника, доказао је то албумима које је потписао као Смог. А ђаво у њима може само да задрема, не и да умре. Ево песме веома веселог назива која то добро илуструје - The Spring. Калахан овде намћорасто гунђа: „We call it spring, though things are dying“, а онда се малчице исправља: „The true spring is in you/ the true spring is in you“...

Ова друга особа је можда и највећа промена у лирици Била Калахана, некад поносног аутора циничне реченице: „Кад сам сам у својој соби, осећам се тотално као део заједнице!“ У једној од веселијих песама на албуму, Javelin Unlanding, он каже: „Don’t die just yet/ And leave me/ Alone alone alone/ On this journey/ ’round the sun“.

Калахан пева поезију, па и његовој музици треба приступати пажљиво, вагајући сваку реч и уживајући у њој као у гутљају хладног пива на врео августовски дан. Песма. Хвала.




Милан Вукелић