Disko za seniore

Nekoliko pojedinaca iz Srbije organizovalo je dvomesečni multimedijalni festival na udaljenom portugalskom ostrvu Madeira. U periodu od dva meseca nekoliko desetina mladih ljudi, mahom umetnika će protutnjati kroz ovo ostrvo i ostaviti nekakav trag. Madeira je inače ostrvo usred Atlantika i popularna je destinacija za seniore. Lokalno stanovništvo je mahom u godinama, jer mladi odlaze u urbane sredine, a dnevno stiže nekoliko ogromnih transatlantskih kruzera iz kojih se na dan-dva iskrcavaju turisti uzrasta od 60 godina pa naviše. Tokom mog boravka tamo desile su se tri festivalske žurke u mini disko baru na šetalištu pored okeana. Naravno, tu se pojavila ekipa sa broda. Isprva smo se smejali bakama kojima je kombinacija minivala i farbe za kosu rezultirala najhipsterskijim frizerskim kreacijama, da bismo brzo videli da se samo one provode. Pala je kiša, mi smo se skrivali, stajali sa strane, proveravali Instagram i Tviter, dok je bakica naručivala šotove za sebe i drugarice i skakala uz najradikalniju elektronsku muziku. Utom se pojavljuje stariji par koji sa kišobranima đuska na pljusku. Jedan gospodin prilazi di-džeju i traži da mu se na papirić napiše naziv pesme koja ide. U pitanju je nekakva improvizacija na sintisajzerima bez definisanog ritma. Do kraja noći svi smo se super proveli, nas mlade su boleli mišići od skakanja, bakice i dekice su se vratili u svoje brodske kabine, lokalci kući na spavanje da bi stigli na jutarnju nedeljnu misu. U Beogradu sam jednom bila na žurci za starije, neka ekipa koja je slavila jubilej prve diskoteke u gradu zajedno sa di-džejem iz tog vremena. Sigurna sam da ljude svoje generacije nikada nisam videla da se tako dobro provode. Kao di-džej sam par puta radila za „stariju publiku“. Nikada se nisu bunili oko izbora muzike. Rekla bih da mi u Srbijici imamo problem sa mladima. Ti novi mladi nisu dovoljno otvoreni, ti novi mladi osuđuju druge mlade, sabotiraju progres i ubijaju svaku originalnu inicijativu. Ti novi mladi misle da treba da se ubije svako ko nosi šarene pantalone i ne sluša Cecu. Zbog takvih mladih će se festivali desiti na Madeiri, a ne na domaćem terenu, pa tako ni neki budući mladi neće naučiti da treba životu da pristupe raširenih ruku i širom otvorenih očiju.