Prosvetitelj, bitanga i heroj

Broj prijavljenih učitelja za interaktivni Google Helpoust, od kojih neki naplaćuju svoje usluge, a neki ne, raste iz dana u dan. Gugl tvrdi da već sada ima odgovor na sve i da je u stanju da reši svaki problem, počev od pravljenja vafli a la kuvar Rudolf, do odgovora da li Kina špijunira ceo svet preko čipova ugrađenih u pegle. Jer, ruski mediji su objavili da kućni aparati uvezeni iz Kine imaju sakrivene špijunske mikročipove koji šalju podatke stranim serverima, a mogu i da spamuju Wi-Fi mreže, valjda dok domaćica pegla veš, ili greje vodu u električnom kuvalu. Spajbotove i spambotove u kineskim peglama i kuvalima otkrili su istražitelji u St. Peterburgu, neposredno nakon što je EU otvorila istragu o sumnji da je Rusija ozvučila poklone za delegate na skupu G20. Međutim, alergični na zavere misle da to ipak nije tuk na utuk, već da bi u Rusiji svi da budu Snouden. Na zviždača se loži i Nemačka, koja razmišlja i da mu ponudi azil, jer Snouden nije zločinac, nego prosvetitelj, koji balansira na tankoj liniji između bitange i heroja.

A pošto bi to bila ozbiljna provera nemačko-američkih odnosa, Berlin bi pribegao solomonskom rešenju i ispitao Snoudena u njegovom ruskom utočištu, mada istražni odbor još nije sastavljan, kako piše DW. Rečju, knedla od 10 godina prisluškivanja mobilnog telefona Angele Merkel ne može tek tako da se proguta. Svađu oko prisluškivanja nije ispeglao ni direktor američkih tajnih službi DŽejms Klaper, koji kaže da nisu samo Amerikanci ti koji špijuniraju, te da i zemlje partneri prisluškuju, kako američke tajne službe tako i politički vrh. Uostalom, zna se da nemačka obaveštajna služba BND, koja će do 2016. da bude centralizovana u Berlinu s 4.000 ljudi, ima zakonski zagarantovan pristup internetskim i telefonskim komunikacijama u Nemačkoj, te da, takođe po zakonu, BND može i sme 20 odsto ovih komunikacija da ustupi inostranim partnerima.

I zaista, ako laže koza ne laže rog. Nije džaba britanska tajna služba onoliko hvalila Nemce zbog dobre saradnje, mada, ruku na srce, hvalila je i francusku DGSE (Generalna direkcija za spoljnu bezbednost) kao visokomotivisanog partnera koji pokazuje veliku spremnost na saradnju i razmenu informacija. I dok iz špijunskih trange-frange odnosa iskaču afere na visokom nivou poput kokica na vrelom ulju i praćenje običnih ljudi se razvija nesmanjenom žestinom.

Tako je Fejsbuk prošle nedelje opet razbesneo korisnike. Procurilo je da najveću društvenu mrežu, posle prikupljanja fotografija i virenja u poruke, vrlo zanima i šta njeni korisnici tačno rade sa svojim kompjuterskim mišem, gde zaustavljaju kursor, preko čega pretrčavaju i tako dalje. Ovu tehnologiju već su ranije najavili Gugl i Netfliks, a ko će prvi da stigne do devojke, videćemo. Od nezgodnih pitanja oko praćenja pokreta miša popularni Fejs se brani nevinim pravdanjem da ih to interesuje zbog unapređenja usluge. Normalno, neće valjda da priznaju da je u pitanju bedno špijuniranje iz koristoljublja, te da ih baš briga što takva vrsta pažnje ide na živce korisnicima.

S druge strane, FB svoje interese ne brani bljutavim objašnjenjima, već četama advokata i pretnjama, kao u slučaju jadnog Kodija Romana. Na ovog tipa su se okomili jer je napravio aplikaciju Break Your Facebook, koja ljudima pomaže da se skinu s ove društvene mreže. Zbog ovog softverčića, koji nepoznatom lozinkom zatvara pristup Fejsbuku do datuma koji korisnik sam odredi, FB je autoru pripretio kaznom od 100.000 dolara, navodno zbog korišćenja brenda bez dozvole, a stvarno jer neće da pusti ni jednog adikta da mu i na kratko kidne iz mreže. Romano je smesta zabatalio dalje petljanje s aplikacijom, jer ne može šut s rogatim, odnosno, kako kaže nemam šanse protiv tako velike kompanije.

Jagoda i lavanda

Uređaj Scentee se uključuje u mobilni telefon na mestu za slušalice i ispušta prijatan miris svaki put kada se začuje bilo kakav zvuk mobilnog, pa čak i u slučaju notifikacija sa društvene mreže Facebook. Spravica emituje mirise mente, kafe, jagode, lavande i slično, a sa jednim punjenjem aktivira se 100 puta I košta pet dolara. Kompatibilan je s iOS i Androidom.

Motorolini telefoni

Iako je Gugl potrošio pola milijarde dolara na reklamnu kampanju pametnog telefona Motorala Moto X, koji je, bar prema reklamnom slogu, u potpunosti dizajniran i napravljen u SAD, prodaja je loša, javlja analitička firma Strategy Analytics. Smarfon Moto G podseća na Moto X, prodaje se po ceni od 179 dolara, a stručnjaci kažu da je odličnih performansi, a ima i dva slota za SIM kartice.