Podobnost pod ključem

Više od tri sata je prošlog petka trajala rasprava u Ustavnom sudu. Ali ne o nekom važnom ustavnom pitanju, već o sudiji ovog suda Bosi Nenadić i njenom pominjanju u medijima. Bolje reći, o tome da li je javno kritikovala aktuelnog predsednika USS Dragišu Slijepčevića što sednice ovog suda drži zatvorene za javnost. Kao rezultat, u pisanoj formi, USS je demantovao medijske navode da se zatvaranjem sednica ovog suda za javnost krši Ustav Srbije. Tu je i zakonski niz kada i kako je obezbeđena javnost rada, uz zaključak da važećim zakonom o Ustavnom sudu nije predviđeno da redovne sednice ovog suda budu otvorene za javnost.

Iako je reč o odluci koja je doneta pre gotovo dve godine, slučaj zatvorenih sednica je tek sada uzburkao javnost, pa je najavljeno i podnošenje inicijative da Ustavni sud oceni ustavnost sopstvene odluke, odnosno zaključka da će održavati redovnu sednicu otvorenu za javnost samo u slučaju razmatranja predmeta koji, s obzirom na vrstu osporenog opšteg akta ili sporno ustavnopravno pitanje, imaju širi društveni značaj. Pritom sud sam ocenjuje koji su predmeti od šireg društvenog značaja. Pomenuti zaključak je donet nekako baš pošto je predsednik suda postao Dragiša Slijepčević.

Nekako u mandatu ovog sastava USS desila se i propala reforma pravosuđa u kojoj, pored Ministarstva pravde, Vlade, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, odgovornost za njen neuspeh snosi i USS, koji je olako odbacivao inicijative za ocenu ustavnosti odluka. U tom vremenu, odmah posle reizbora, USS se odvažio da samo u dva slučaja utvrdi da je povređena zakonitost.

Donošenje odluke o masovnom uvažavanju žalbi sudija i tužilaca tek 2012. godine, ostavlja gorak ukus. Najpre, zato što se Ustavni sud nije odvažio da izmene Zakona o sudijama proglasi neustavnim, a drugo zato što je na povrede zakona u postupku reizbora reagovao tek u vreme kada je postalo izvesno da se vlast menja i da će nova vlada biti sastavljena pod dominantnim uticajem SNS, a ne DS.

I najnovija postupanja USS vezana za Briselski sporazum nisu lišena sumnji i podozrenja. Poznato je da je grupa poslanika DSS-a podnela predlog za ocenu ustavnosti uredaba Vlade RS koje su zasnovane na tzv. Briselskim dogovorenim zaključcima-sporazumima između Beograda i Prištine.
USS je odlučio da, na zahtev Vlade Srbije, zastane sa postupkom ocene ustavnosti ovih uredaba. Štaviše, Slijepčević je u javnosti napao DSS, tvrdeći da im jedna od osporenih uredbi o kontroli prelaska administrativne linije nije bila sporna u vreme kada su bili na vlasti. Od javne polemike o predmetu koji je pred ovim sudom, što se smatra neprimerenim, pored, izgleda, namernih vremenskih zamena uredaba koje su slične samo po nazivu, mnogo je zanimljivije to da su troje sudija Ustavnog suda, od kojih su dvoje bili sudije izvestioci, pisanim putem izdvojili mišljenje na zaključak Ustavnog suda da se zastane sa postupkom ocene ustavnosti osporenih uredaba.

Sa najnovijom polemikom oko zatvorenih sednica USS, sudije ovog suda su iskazale neodlučnost da se ozbiljnije uhvate ukoštac sa političkim pitanjima koja se rešavaju pravnim rezonovanjem, a javnosti još jednom pokazali njeno nerazumevanje realnih dometa Ustavnog suda u nedovoljno stabilnoj demokratiji.