Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.12.2019. 07:28
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Друштво | Закон о здравственој заштити деце, трудница и породиља
Срамни жиг у име вере

У тренутку када се СПЦ заложила за укидање абортуса, усвојен је закон по коме се подаци о женама које су абортирале достављају РФЗО-у



Током новембра, баш у време када се појавила вест да у Србији 50 одсто младих не може да се запосли и да се та црна статистика неће скоро променити, отпочела је и акција на повећању наталитета. Сви су дали допринос, мада нас нико није убедио да ће новорођеним бебама бити боље него онима које су се до сада рађале. Председник Скупштине Небојша Стефановић је доставио нови предлог закона о здравственој заштити деце, трудница и породиља, патријарх Иринеј је замолио запослене у Гинеколошко акушерској клиници Народни фронт да мајке које намеравају да абортирају посаветују да то не чине, а у Нишу је акушер др Братислав Тодоровић наручио од супруга породиље да му купи мобилни телефон одређених карактеристика, да би обавио порођај.

Интересантно је напоменути да је још летос СПЦ иступила са захтевом да се абортус забрани и да је том приликом директно апеловала на „лекаре вернике“ да одбију да ураде ову врсту интервенције, али ни тада, ни сада није апеловала на „лекаре вернике“ да не узимају мито када „чине велико и свето дело“ (патријарх Иринеј) помажући „тим малим бићима да уђу у нови живот“.

ЕТИКА
Међутим, министарка здравља Славица Ђукић Дeјановић скренула је пажњу Цркви да је изашла из оквира јурисдикције и рекла: „Нису се стекле околности да се закон о прекиду трудноће промени. СПЦ, коју више него уважавам, има право на своје ставове, али струка, европски и светски стандарди којима тежимо и расположење грађана, опредељују на који ћемо начин законодавно регулисати сваку област укључујући и прекид трудноће“.
 
За некога ко поштује правила то би било довољно, али се у овом случају показало да није. Иако је министарка уложила напор да ствари постави на место и да заштити право за које су се жене деценијама бориле, онај јачи део коалиције је створио амбијент у коме се речи Цркве не смеју  олако схватати. И демонстрирао то личним примером – у КЦС, на чијем је челу СНС, мимо закона је уведено да свештеник буде члан Етичког одбора, а лекарима на Институту за гинекологију је наложено да пацијенткиње које траже прекид трудноће упуте на разговор са свештеником СПЦ, без обзира на то да ли су муслиманке или атеисткиње.  Ова пракса је уведена још 2002, али није одбачена као спорна у мандату др Миљка Ристића, иако је до сада увео и те како значајне промене.

Да се у земљи Србији нешто озбиљно мења када је у питању право на абортус, недвосмислено је потврђено  новим законом о здравственој заштити деце, трудница и породиља. Тај ничим изазван закон који регулише право на бесплатну здравствену заштиту групама које је већ имају на основу члана 22. Закона о здравственој заштити доноси само једну новину – убудуће ће лекари специјалисти морати да Фонду за здравствено осигурање достављају податке о прекинутим трудноћама и мртворођеној деци. У супротном ће и они и установе за које раде плаћати новчане казне.

Зашто би се поверљиви подаци складиштили у РФЗО-у и ко то прави нове спискове неподобних, упитала се Софија Мандић у Пешчанику.  Наравно да нико не спори да би држава требало да уради нешто по питању нежељених трудноћа, јер смо по њиховом броју у врху европских земаља (стопа прекинутих трудноћа 90,5 одсто на 1.000 жена), али се то не решава црним листама.  Нарочито не уколико се оне праве мимо Устава.

А да ли би то био разлог да у случају његовог доношења падне на Уставном суду, питали смо уочи доношења закона повереника за заштиту информација од јавног значаја Родољуб Шабић: „Устав Србије у члану 42. јемчи заштиту података о личности и утврђује да се ‘прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом’. У складу са том одредбом, Закон о заштити података о личности у члану 16. утврдио је групу тзв. нарочито осетљивих података и предвидео да се ти подаци могу обрађивати само на основу пристанка лица о чијим подацима се ради. Подаци о прекиду трудноће или ‘рођењу’ мртвог детета, дакле, без сумње спадају у нарочито осетљиве податке и на њих се ова одредба Закона односи. Међутим, у ставу 2. истог члана Закона стоје неки од горе наведених података, међу њима подаци о здравственом стању, за које је предвиђено да се  изузетно могу обрађивати и без пристанка ако је то предвиђено неким законом. Сходно наведеном, уколико предложени закон буде усвојен, одредба о којој говорите неће бити супротна ни Уставу ни закону и представљаће основ за обраду података. Нема сумње да су подаци о којима говоримо веома осетљиви и да је њихова обрада врло деликатна. Због тога је на предлагачу закона и посланицима у Народној скупштини да крајње озбиљно и одговорно процене да ли је оваква деликатна обрада података нужна, односно, да ли се сврха која се жели, може евентуално остварити и на неки други начин“.

ТРЕТМАН
Ипак, већина правника сматра да је закон не само морално сумњив већ и парадоксалан у неколико сегмената. Рецимо - како ће се вршити кажњавање неког ко нешто није урадио, тј. пријавио абортус,  кад не постоји механизам да се сазна да он нешто није урадио. Или, зашто би се складиштили спискови само жена које су абортирале, а не и мушкараца који су утицали или са њом поделили ту одлуку. Уз наведене, најспорнији моменат за др Драгану Ћорић, асистента на новосадском Правном факултету је следећи: “Нигде не пише шта ће за такве жене значити увођење у овакав регистар. Да ли ће то бити стигматизација? Биће скинуте са републичких здравствених фондова? Да ли ће моћи икада више да буду на терету здравственог фонда ако поново остану у другом стању и одлуче да ту трудноћу изведу до краја? Нужно је и у самом закону направити прецизирање сврхе овакве одредбе, не само у образложењу које је усмено изложено на јавној одбрани закона у Скупштини. Свесна сам да ће се подносиоци овог предлога позвати на то да ће податке користити само у једну одређену сврху, али она баш и није јасно одређена, што ствара могућност за манипулацију. Ћорићева истиче да се грађанима стално намећу закони, црква, морална начела заједнице, која су веома често са двоструким аршином. Иако се боримо за боље услове родитељства, не мислим, и то је мој лични став, да је ово прави начин. Прави начин је да се оснаже већ постојеће породице, јер, абортус, његова забрана или дозвола су само  врх леденог брега, који није, као што знамо крив за потапање Титаника”.

Новим законом нам није прецизирано још нешто – да ли ће се складиштити само имена жена које су прекинуле трудноћу, њихови бројеви телефона и адресе или ће се наћи нешто и о разлогу због ког су абортирале. И која ће правила важити за њих, а која имају везе са РФЗО ако се изузме оно очигледно: трудна си - имаш бесплатно лечење, ниси трудна – плаћај. Иста, чак и уколико се ради о трудници којој је плод озбиљно угрозио живот? Остаће без здравственог осигурања чим јој се уради абортус и ако је и даље у тешком стању? Или, шта ће бити са женама које су затруднеле услед силовања или породичног насиља? Изгубиће право на бесплатно лечење одмах након абортуса, иако им је потребан и трауматолог и психијатар? 

Повереник истиче да је овај закон добра прилика да се још једном укаже на један заиста несхватљив пропуст Владе. Законом о заштити података о личности предвиђено је да обрада ових података мора бити посебно означена и заштићена мерама заштите, а Влади остављено да уреди начин чувања и мере заштите тих података, за шта је имала рок од шест месеци. Он је истекао почетком маја 2009. године. „Чак и за наше услове, таква доцња која је скоро пет година, заштиту нарочито осетљивих података држи на нивоу стерилне, безвредне и празне прокламације, јесте нешто несхватљиво“, каже Шабић. И разуме се с разлогом изазива зебњу у вези са будућим третманом података о којима овом приликом говоримо.



Сандра Петрушић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg