Sramni žig u ime vere

Tokom novembra, baš u vreme kada se pojavila vest da u Srbiji 50 odsto mladih ne može da se zaposli i da se ta crna statistika neće skoro promeniti, otpočela je i akcija na povećanju nataliteta. Svi su dali doprinos, mada nas niko nije ubedio da će novorođenim bebama biti bolje nego onima koje su se do sada rađale. Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović je dostavio novi predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja, patrijarh Irinej je zamolio zaposlene u Ginekološko akušerskoj klinici Narodni front da majke koje nameravaju da abortiraju posavetuju da to ne čine, a u Nišu je akušer dr Bratislav Todorović naručio od supruga porodilje da mu kupi mobilni telefon određenih karakteristika, da bi obavio porođaj.

Interesantno je napomenuti da je još letos SPC istupila sa zahtevom da se abortus zabrani i da je tom prilikom direktno apelovala na lekare vernike da odbiju da urade ovu vrstu intervencije, ali ni tada, ni sada nije apelovala na lekare vernike da ne uzimaju mito kada čine veliko i sveto delo (patrijarh Irinej) pomažući tim malim bićima da uđu u novi život.

ETIKA
Međutim, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović skrenula je pažnju Crkvi da je izašla iz okvira jurisdikcije i rekla: Nisu se stekle okolnosti da se zakon o prekidu trudnoće promeni. SPC, koju više nego uvažavam, ima pravo na svoje stavove, ali struka, evropski i svetski standardi kojima težimo i raspoloženje građana, opredeljuju na koji ćemo način zakonodavno regulisati svaku oblast uključujući i prekid trudnoće.

Za nekoga ko poštuje pravila to bi bilo dovoljno, ali se u ovom slučaju pokazalo da nije. Iako je ministarka uložila napor da stvari postavi na mesto i da zaštiti pravo za koje su se žene decenijama borile, onaj jači deo koalicije je stvorio ambijent u kome se reči Crkve ne smeju olako shvatati. I demonstrirao to ličnim primerom u KCS, na čijem je čelu SNS, mimo zakona je uvedeno da sveštenik bude član Etičkog odbora, a lekarima na Institutu za ginekologiju je naloženo da pacijentkinje koje traže prekid trudnoće upute na razgovor sa sveštenikom SPC, bez obzira na to da li su muslimanke ili ateistkinje. Ova praksa je uvedena još 2002, ali nije odbačena kao sporna u mandatu dr Miljka Ristića, iako je do sada uveo i te kako značajne promene.

Da se u zemlji Srbiji nešto ozbiljno menja kada je u pitanju pravo na abortus, nedvosmisleno je potvrđeno novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja. Taj ničim izazvan zakon koji reguliše pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu grupama koje je već imaju na osnovu člana 22. Zakona o zdravstvenoj zaštiti donosi samo jednu novinu ubuduće će lekari specijalisti morati da Fondu za zdravstveno osiguranje dostavljaju podatke o prekinutim trudnoćama i mrtvorođenoj deci. U suprotnom će i oni i ustanove za koje rade plaćati novčane kazne.

Zašto bi se poverljivi podaci skladištili u RFZO-u i ko to pravi nove spiskove nepodobnih, upitala se Sofija Mandić u Peščaniku. Naravno da niko ne spori da bi država trebalo da uradi nešto po pitanju neželjenih trudnoća, jer smo po njihovom broju u vrhu evropskih zemalja (stopa prekinutih trudnoća 90,5 odsto na 1.000 žena), ali se to ne rešava crnim listama. Naročito ne ukoliko se one prave mimo Ustava.

A da li bi to bio razlog da u slučaju njegovog donošenja padne na Ustavnom sudu, pitali smo uoči donošenja zakona poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić: Ustav Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti i utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. U skladu sa tom odredbom, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u članu 16. utvrdio je grupu tzv. naročito osetljivih podataka i predvideo da se ti podaci mogu obrađivati samo na osnovu pristanka lica o čijim podacima se radi. Podaci o prekidu trudnoće ili rođenju mrtvog deteta, dakle, bez sumnje spadaju u naročito osetljive podatke i na njih se ova odredba Zakona odnosi. Međutim, u stavu 2. istog člana Zakona stoje neki od gore navedenih podataka, među njima podaci o zdravstvenom stanju, za koje je predviđeno da se izuzetno mogu obrađivati i bez pristanka ako je to predviđeno nekim zakonom. Shodno navedenom, ukoliko predloženi zakon bude usvojen, odredba o kojoj govorite neće biti suprotna ni Ustavu ni zakonu i predstavljaće osnov za obradu podataka. Nema sumnje da su podaci o kojima govorimo veoma osetljivi i da je njihova obrada vrlo delikatna. Zbog toga je na predlagaču zakona i poslanicima u Narodnoj skupštini da krajnje ozbiljno i odgovorno procene da li je ovakva delikatna obrada podataka nužna, odnosno, da li se svrha koja se želi, može eventualno ostvariti i na neki drugi način.

TRETMAN
Ipak, većina pravnika smatra da je zakon ne samo moralno sumnjiv već i paradoksalan u nekoliko segmenata. Recimo - kako će se vršiti kažnjavanje nekog ko nešto nije uradio, tj. prijavio abortus, kad ne postoji mehanizam da se sazna da on nešto nije uradio. Ili, zašto bi se skladištili spiskovi samo žena koje su abortirale, a ne i muškaraca koji su uticali ili sa njom podelili tu odluku. Uz navedene, najsporniji momenat za dr Draganu Ćorić, asistenta na novosadskom Pravnom fakultetu je sledeći: Nigde ne piše šta će za takve žene značiti uvođenje u ovakav registar. Da li će to biti stigmatizacija? Biće skinute sa republičkih zdravstvenih fondova? Da li će moći ikada više da budu na teretu zdravstvenog fonda ako ponovo ostanu u drugom stanju i odluče da tu trudnoću izvedu do kraja? Nužno je i u samom zakonu napraviti preciziranje svrhe ovakve odredbe, ne samo u obrazloženju koje je usmeno izloženo na javnoj odbrani zakona u Skupštini. Svesna sam da će se podnosioci ovog predloga pozvati na to da će podatke koristiti samo u jednu određenu svrhu, ali ona baš i nije jasno određena, što stvara mogućnost za manipulaciju. Ćorićeva ističe da se građanima stalno nameću zakoni, crkva, moralna načela zajednice, koja su veoma često sa dvostrukim aršinom. Iako se borimo za bolje uslove roditeljstva, ne mislim, i to je moj lični stav, da je ovo pravi način. Pravi način je da se osnaže već postojeće porodice, jer, abortus, njegova zabrana ili dozvola su samo vrh ledenog brega, koji nije, kao što znamo kriv za potapanje Titanika.

Novim zakonom nam nije precizirano još nešto da li će se skladištiti samo imena žena koje su prekinule trudnoću, njihovi brojevi telefona i adrese ili će se naći nešto i o razlogu zbog kog su abortirale. I koja će pravila važiti za njih, a koja imaju veze sa RFZO ako se izuzme ono očigledno: trudna si - imaš besplatno lečenje, nisi trudna plaćaj. Ista, čak i ukoliko se radi o trudnici kojoj je plod ozbiljno ugrozio život? Ostaće bez zdravstvenog osiguranja čim joj se uradi abortus i ako je i dalje u teškom stanju? Ili, šta će biti sa ženama koje su zatrudnele usled silovanja ili porodičnog nasilja? Izgubiće pravo na besplatno lečenje odmah nakon abortusa, iako im je potreban i traumatolog i psihijatar?

Poverenik ističe da je ovaj zakon dobra prilika da se još jednom ukaže na jedan zaista neshvatljiv propust Vlade. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno je da obrada ovih podataka mora biti posebno označena i zaštićena merama zaštite, a Vladi ostavljeno da uredi način čuvanja i mere zaštite tih podataka, za šta je imala rok od šest meseci. On je istekao početkom maja 2009. godine. Čak i za naše uslove, takva docnja koja je skoro pet godina, zaštitu naročito osetljivih podataka drži na nivou sterilne, bezvredne i prazne proklamacije, jeste nešto neshvatljivo, kaže Šabić. I razume se s razlogom izaziva zebnju u vezi sa budućim tretmanom podataka o kojima ovom prilikom govorimo.