Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.12.2019. 07:26
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Полемике | Системске грешке Нацрта закона о уређењу простора и изградњи
Нова решења потопиће и банке

Ако се, предложени Нацрт усвоји, довешће до колапса финансијског сектора и привреде. Да би наплатила неколико милијарди евра за конверзију земљишта, држава би тај дуг превалила на повериоце-банке

Уколико се учи на грешкама Србија би требало да буде оаза знања. Исте грешке упорно понављамо, а Нацрт закона о уређењу простора и изградњи најбољи је доказ наше доследности. Највећа опасност је да се у јавној расправи исправе технички недостаци, а да остану системске грешке, које неће угрозити само грађевинску индустрију, већ и читав финансијски сектор и економију Србије! Главни „капиталац“ је поново конверзија (сада бајковито названа „претварање“) права коришћења грађевинског земљишта у право својине уз накнаду. На томе се и садашњи закон „саплитао“ неколико пута. Главни проблем је опште неразумевање правног оквира. Донедавно, физичка и правна лица нису могла стећи шире право од права коришћења, које је омогућавало градњу, али је спречавало промет, а земљиште није могло ни да се стави под хипотеку.

Прва заблуда, чак и у стручној јавности, јесте да држава кроз конверзију сада продаје земљиште које поседује. Држава је уписана као носилац права својине, али је највећи део тог права већ пренела давањем права коришћења физичким и правним лицима. Држава, дакле, може досадашњим корисницима да дозволи још само слободу промета и право да земљиште оптерете хипотекама. На давању тих додатних права држава може и треба да заради, али та додатна права која корисници стичу имају скромну вредност, јер се земљиште прометовало и оптерећивало посредно, кроз промет и оптерећивање објеката изграђених на том земљишту. Зато би могућност да се то ради и непосредно, по мом мишљењу, повећала вредност земљишта за пет до 15 одсто.

Главни проблем и досадашњег и предложеног законског решења је погрешан принцип на коме је базирана конверзија. Њоме покушавају да се исправе грешке у приватизацији, па је од процеса конверзије направљена правна и методолошка папазјанија. Да би се досадашњи корисници приморали на конверзију одузето им је основно – право градње. Спорни део оваквог решења је што држава одузима већ стечена права корисницима земљишта.

Евентуалне неправде и злоупотребе у приватизацији треба третирати као кривична дела, уколико то јесу и могу да се докажу, или их исправљати посебним законом о екстрапрофиту, ако има јаких индиција за злоупотребе, али оне не могу да се докажу.

Сама конверзија треба да се плаћа и то плаћање треба да одговара новој вредности коју садашњи корисници земљишта добијају са новим правима која стичу. Одузимање стечених права да би се корисници приморали на неоправдано скупу конверзију је и нелегално и нелегитимно и доприноси правној несигурности.

Нацрт закона предвиђа и одузимање стечених права и накнаду за конверзију од 80 одсто тржишне вредности права коришћења, а уз то се предвиђени начин обрачуна тржишне вредности већ показао као немогућ у претходном периоду и од њега се одустало. Уколико би се начин обрачуна и променио, да буде спроводив, накнада од 80 одсто је толика да више и није проблем корисника земљишта. Јер, ако дугујете милијарде евра, дуг није ваш, већ проблем повериоца. Са одузимањем права градње и уз накнаду од 80 одсто, држава ће створити „хипотеке“ највишег реда на свим земљиштима која су предмет конверзије уз накнаду. Самим тим, тржишна вредност тог земљишта ће због обавезе конверзије пасти за 80 одсто. Практично, грађевинско земљиште ће бити поново национализовано и понуђено на продају!

Пошто је предмет конверзије највредније грађевинско земљиште, његово обезвређивање постаће проблем и банака, које посредно, преко хипотека на објектима, имају хипотеке и на земљиште. Сви највећи пласмани свих банака у Србији остаће без адекватног обезбеђења, јер ће некретнине бити обезвређене. То би повећало удео ненаплативих пласмана и натерало банке да за покриће лоших кредита резервишу капитал, па би банке остале без капитала, или би он чак био и негативан.

Ако се, дакле, предложени Нацрт усвоји, он ће довести до колапса финансијског сектора и целе привреде. У покушају да корисницима наплати неколико милијарди евра за конверзију земљишта, држава би тај дуг превалила на повериоце-банке, које су своја потраживања (посредно) обезбедиле хипотекама на земљиште.

Ово је тек једна од систематских грешака закона. У Нацрту који има 296 чланова требало би их мењати бар 100, не рачунајући корекције техничких недоследности. Зато коментарисање Нацрта личи на „мамузање мртвог коња“.



Небојша Нешовановић, Jones Lang LaSalle



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg