Клин и плоча


Клин се клином избија, светска криза – домаћом. Сложно! У клин и плочу с ћириличним натписом. W је симбол Великог Вође прозападно оријентисаног. Ако моћ Великог Вође прелази све границе разума, онда је српска памет у зони сумрака.

Ко удара темеље демократији, нема контролу над својом снагом; ко држи слово, не зна лекцију. Градиво је обимније, а лекције исте. Зато ће се историја понављати док Срби не науче лекцију из географије. Али, чему наук, ако вас нико ништа не пита.

И вођа је за демократију, али није она за њега. Само демократа његовог калибра могао је да испали онолике салве обећања. У име владе, а у своје презиме. Ова влада обећава више од било које, јер су проблеми првобитне акумулације капитала кумулирани пре и после у времену и простору. Пре и после су између. Да влада није у сенци, не би сенке биле у влади.

Широкогрудост министара је толика да увек има места за више одликовања. Зато не може доле бити добро, ако је свима горе боље. Да може бити, било би. Док се власт не уразуми, главна преокупација биће нам глупост.

Да политичари не деле судбину народа, не би било толико деоба. Стога капо има већи уцењивачки капацитет под шапком него под шајкачом. Ако вам политика не иде од руке, промените десну руку. Медијска афера „Слобода Раду” изметнула се у метастазу: мета је циљ, стаза – пут. Метастаза је пут првог реда. Првог реда ради гради други. Познаје се по кораку: други напред, први назад. Напред! Уз дуга је дуг!



Илија Марковић