Kome zvona zvone

Ako pođemo od pretpostavke da se politički život u Srbiji suštinski razlikuje od onog na Pinkovoj Farmi u Lisoviću, moglo bi se pomisliti da brojne, što skandalozne, što teško shvatljive vesti, emitovane poslednjih nedelja, predstavljaju pripremu terena za prevremene parlamentarne izbore.

Pa bi, recimo, javna optužba ministarke energetike Zorane Mihajlović na račun neimenovanog ministra da na javnom skupu van zemlje govori suprotno politici vlade i preporučuje kompaniju svog prijatelja da se bavi trgovinom, mogla biti upravo jedna od pripremnih operacija za predizborni obračun bilo unutarstranački, u redovima naprednjaka (kako bi u igri ostali samo kadrovi ministarki bliskog Aleksandra Vučića) bilo međustranački, između naprednjaka i socijalista (kako bi se dao povod za uklanjanje sadašnje smetnje da Vučićeva realna snaga dobije institucionalni okvir) bilo obračun sa neposlušnim vanstranačkim ministrom (kako bi se neometano moglo pristupiti uobičajenim predizbornim populističkim bravurama). S obzirom na to da se ministarka pozvala na navode iz diplomatske pošte, javna igra pogađanja lako je mogla biti obustavljena da su, idući istim tragom, premijer i cela vlada utvrdili istinitost optužbe i eliminisali štetočinski element iz svojih redova bilo da je reč o neimenovanom ministru ili o samoj Zorani Mihajlović, ako bi se ispostavilo da je iznela neosnovane difamirajuće tvrdnje. Svega toga niti je bilo, niti ima ikakvih osnova za verovanje da bi se moglo desiti i, što je najgore, čini se da takav primer neodgovornosti i nereda u državi nikome nije previše čudan, a naročito ne nedopustiv.

SREĆA
Ili drugi primer: ako se država nije potrudila da nađe pristojne kadrove za predstavljanje zemlje makar u ekstremno važnim zemljama poput SAD, Kine i Nemačke, ako ne u Ministarstvu spoljnih poslova, ono van njega, zar ne deluje logično pretpostavka o čuvanju atraktivnih radnih mesta za moguću skoru izborno promenjenu političku konstelaciju?

Šta tek reći o optužbama na račun vlade koje je u Moskvi izgovorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, čovek sa bajkerskim prslukom, zamrznutim članstvom u Srpskoj naprednoj stranci i nepresahlim toplim emocijama prema njenim političkim interesima?
Ne ukazuje li, potom, strateški dogovor o zajedničkim nastupima na izborima, lokalnim i parlamentarnim, kad ih bude koji su, uprkos ranijim snažnim animozitetima i međusobnim sočnim verbalnim čašćavanjima postigli naprednjaci i Srpski pokret obnove, upravo na ozbiljne predizborne pripreme? Naročito u svetlu nešto ranije obelodanjenog približavanja naprednjaka i Liberalno-demokratske partije i kalkulacija o Vučićevoj mogućoj nameri da se izbornim zahvatom oslobodi koalicionog zagrljaja Ivice Dačića i sreću nađe u jasno prozapadnom društvu? Izbor je iz dana u dan sve veći: na listu potencijalnih kandidata za novog naprednjačkog partnera, na regionalnom nivou ili pojačanjem parlamentarne izborne liste, prema nekim tumačenjima, upisao se i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji, oduševljen Vučićevim držanjem reči, ukazuje da je najveći protivnik naprednjaka u ovom trenutku sam SNS, frakcijske borbe i gomila novog članstva koje ne pristupa stranci zbog ideologije, već sa idejom da u jednom mandatu reši sva svoja egzistencijalna pitanja.

ADUTI
Stepen uznemirenja je povećan i u drugim partijskim centralama: nekadašnji potpredsednik Demokratske stranke, danas lider stranke u osnivanju Zajedno za Srbiju, medijski promovisan u Vučićevog džokera u Skupštini Srbije, Dušan Petrović javno poziva politički reaktiviranog Borisa Tadića da ujedini opoziciju i formira mini DOS u kome bi bio i LDP. Istovremeno, pozivajući se na tvrdnje ljudi bliskih aktuelnom lideru DS-a Draganu Đilasu, mediji tvrde da Tadić i Dragan Šutanovac, nezavisno jedan od drugoga, pokušavaju da smene Đilasa , kako bi postali prihvatljiva opcija za Vučića što je, doduše, varijanta koja se oslanja na malo drugačiji tajming od onog na koji se sve više tipuje, a koji podrazumeva istovremeno održavanje beogradskih i parlamentarnih izbora na proleće. Ili je reč o dugoročnijoj strategiji: navodni plan o rušenju Đilasa, naime, oslanja se na njegov (pretpostavljeni) poraz na beogradskim izborima.

S druge strane, dok novi Vučićev adut, bivši demokrata sada na funkciji sekretara Privremenog organa Beograda, Goran Vesić, procenjuje da su trenutne šanse za istovremeno održavanje beogradskih i parlamentarnih izbora pola-pola i da će sve biti mnogo jasnije posle lokalnih izbora na Voždovcu zakazanih za 15. decembar, potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim LJajić poziva da se što pre donese odluka o tome da li će biti parlamentarnih izbora. LJajić misli da su i vanredni izbori bolji od stalne atmosfere napetosti i objašnjava da će odluku o izbornom nastupu svoje Socijaldemokratske partije Srbije doneti nakon decembarskog voždovačkog testa.



VOŽDOVAC
Posle uspostavljanja mita o čvrstoj korelaciji izbornih rezultata na Voždovcu i u celoj Srbiji, jasno je da će rezultat odmeravanja snaga na toj beogradskoj opštini biti jedan od važnih faktora u donošenju odluke da li će biti prevremenih parlamentarnih izbora. Ali ne jedini, a, po mišljenju analitičara koje je NIN konsultovao, ni presudni. Tako Dejan Vuk Stanković na listi potencijalnih razloga za raspisivanje izbora vidi, pre svega, potrebu za preraspodelom moći unutar vladajuće koalicije, jer naprednjaci znaju da visok rejting nije večan i da je vezan za rezultate koji, nažalost, nisu na vidiku. Prema njegovom mišljenju, izbore bi mogao prouzrokovati i eventualni politički pokušaj opstrukcije borbe protiv korupcije ili pojava vidljivih razlika u pristupu ekonomskim problemima između stranaka. Ovaj sagovornik, s druge stane, vidi i tri jaka razloga protiv prevremenog upuštanja u izbornu igru. Problemi sa kojim se Srbija suočava zahtevaju političku stabilnost, koja je neophodna za ekonomske reforme. Ako se vreme stalno troši na izbornu kampanju, nema ni evropskih integracija, a dovode se u pitanje i borba protiv korupcije i kriminala, jer kreću pritisci i spinovanja koji dovode u pitanje nastavak hapšenja i suđenja, kaže Stanković.

Analizirajući razloge za i protiv prevremenih izbora, Đorđe Vukadinović zaključuje da jedino Vučić ima razloga da ih priželjkuje, mada mu nije mnogo neprijatna ni situacija u kojoj ima gotovo neograničenu moć, a odgovornost deli sa partnerima. A i nije baš jasno da li mu više odgovara da mu Dačić bude partner ili opasan protivnik.

Gledano sa stanovišta SNS-a, razlog bi mogao biti visok rejting i želja da se on kapitalizuje pre nego što i zemlja i ta stranka uđu u period ozbiljnijih socioekonomskih i geostrateških iskušenja koja nas očekuju, kaže Vukadinović i nastavlja pregled situacije: Ivica Dačić i njegovi socijalisti teško da se mogu nadati da ponovo dobiju mesto premijera pa će zato odlagati izbore iako sa SPS ništa nije nemoguće i definitivno. Opozicija bi, podseća, teorijski trebalo da želi izbore ili da glumi da ih želi, ali tri nominalno opozicione stranke koje su u parlamentu ne mogu da očekuju više glasova, a bar neka bi mogla dobiti manje, pa zato imaju razloga da se plaše. Izvestan razlog mogla bi da bude nada da bi mogli da zamene SPS, ako uđu u parlament, ali bi se tome samo jedna sada opoziciona stranka mogla obradovati

Tu nadu Vučić izdašno pothranjuje na svim stranama i kod DS-a, i LDP-a i DSS-a i URS-a i Dušana Petrovića, ali radi sve na tome da vladu napravi samo sa manjinama, kaže Vukadinović. On procenjuje da ni, kako se pokazalo, prerano politički otpisani faktor, predsednik Nikolić nije previše za izbore, jer je ovo njegova vlada, omogućena njegovom pobedom, što sledeći put neće biti slučaj. Za izbore nije zainteresovan ni strani faktor Zapad je generalno protiv dok se ne završi implementacija Briselskog sporazuma, ali ni nakon početka pristupnih pregovora nema previše razloga za nezadovoljstvo vlašću koja se pokazala kooperativnom. Rusi, s druge strane, teško da mogu da utiču a i zašto bi iako nisu srećni s ovom vladom, verovatno se plaše da bi sledeća mogla biti još gora.

OKIDAČ
Iako, prema podacima koje je u utorak objavila agencija Faktor plus, više od 60 posto građana smatra da su izbori potrebni Srbiji, Vukadinović podseća da isti ti građani najmanje mogu uticati na eventualnu odluku o njihovom raspisivanju. Ali to ne znači da će konačni ishod zavisiti samo od racionalne odluke jedinog za izbore (relativno) zainteresovanog aktera, Aleksandra Vučića, već, prema proceni ovog sagovornika, okidač može biti posledica prljavog subverzivno obaveštajnog političkog rada unutar vlasti u kojoj sve navodno funkcioniše savršeno. Vukadinović strahuje da sukobi poslovno-policijsko-kriminalnih klanova i interesnih grupa unutar vladajućih struktura mogu da eskaliraju u krvoproliće i zato ocenjuje da bi izbori mogli biti najmanje loše rešenje da se izađe iz patološke situacije, gde je glavno žarište unutar vladajuće stranke.

Kao da do sada preko (zlo)upotrebe tabloida nije ponuđeno dovoljno dokaznog materijala za ocenu o sukobu unutar vlasti, jedan od službenih glasnika pozvao je čitaoce da narednih dana posebno obrate pažnju na njegove naslovne stranice i poentirao da su izbori jedino efikasno rešenje za izlazak iz začaranog korumpiranog kruga. Sociološkinja Vesna Pešić, s druge strane, u poslednjem autorskom tekstu pod naslovom Panika ocenila je da svako ko ume da čita i gleda zaključiće da u centru vlasti zjapi sukob. Ona je, međutim, taj sukob locirala na razmeđi između predsednika Nikolića s jedne, i vlade (Dačić i Vučić) s druge strane. Kada to postane jasno, mnoge nerazumljive afere koje su tresle državu same se raspliću. Jedna od poslednjih je izbila povodom postavljenja direktora BIA. Nikolić je hteo svog čoveka na tom mestu (dotadašnji direktor Rodić jeste bio njegov, ali je maknut u ministarstvo odbrane). Vučić to nije prihvatio, bacao se u težak dert, kočio izbor direktora jer se traži najbolji, pa taj nikako da se nađe do Vučićevog samorušenja, čime je izgleda uspeo da postavi svog čoveka za direktora BIA, piše Vesna Pešić, koja govori o raskolu na dve struje u našoj politici proevropskoj i proruskoj.

KOZMETIKA
Stanković, međutim, misli da je geopolitička orijentacija kao tema iščezla 2008. kad je SNS kao opozicija nagovestila da je spremna da prihvati proevropsku politiku. Vukadinović, s druge strane, ocenjuje da bi jedina prava polarizacija u nekom narednom trenutku trebalo da bude geopolitička podela na one koji su za Zapad i one koji su za Istok, na šta mu miriše vaskrsavanje Vuka Draškovića, ali mu ipak to sve još ne deluje previše uverljivo. Namešta se scena za geopolitičke izbore koje nikad nismo imali, ali nije sigurno da će to biti na sledećim izborima, kaže Vukadinović koji veruje da će linija podele zavisiti od trenutka raspisivanja izbora. Vučić će verovatno hteti da to bude borba protiv korupcije gde će s druge strane biti oni koji toj borbi stoje na putu, za DS linija podele bi verovatno bila na one koji su za demokratiju i pristojnost protiv samovolje jednog čoveka, a SPS će verovatno hteti podelu na one koji su za socijalno odgovornu vlast s jedne i one koji su za potpunu privatizaciju, s druge strane, prognozira Vukadinović i ističe da je u celoj računici od ogromne važnosti jedan podatak da li će socijalisti biti Vučićev sabornik ili protivnik.

Kao što misli da linija podele neće biti nacrtana geopolitičkim uverenjima, Stanković veruje da ni druge ideološke odrednice neće predstavljati tačku razdora, već će to biti sukob elita. Borba naših protiv njihovih upakovaće se u kritike zbog slabih rezultata s jedne, i nekompetentnosti, s druge strane i sve to uz fragmente kampanje podsećanja u funkciji političke kozmetike s ciljem da se probude određeni slojevi biračkog tela.

Što možda i neće biti baš lako. Isto ono istraživanje koje je ustanovilo većinsku potrebu birača za izborima, detektovalo je svega 43 posto onih koji su rekli da bi na izbore izašli. Posle svega što se ovde desilo, zar je čudno da se sve više građana - zbog kojih se narodne vođe svakodnevno onoliko žrtvuju i zlopate - oseća poput usamljenog ostrva i sve teže se budi na zvuk izbornog zvona?