Ni Ivo Andrić ne bi pomogao

Možda je i bolje da Srbija nema ambasadora u Vašingtonu, nego da je predstavlja osoba za koju se sumnja da je učestvovala u korupciji u administraciji Roda Blagojevića. Tako bi ljudski empatično mogle da se razumeju muke oko pronalaženja adekvatnog kadra za to mesto, na koje se nedavno požalio ministar spoljnih poslova. Da mu muke skrate, Mrkiću su se već preporučili proslavljeni plivač i bivši državni funkcioner obećavajući da ispunjavaju jedan od ključnih kriterijuma deklarisanih u ministrovim rečima - Milorad Čavić i Marko Karadžić obećavaju da i te kako vole duh SAD. U javnosti se popunjavanje diplomatskih mesta tako prizemilo do nivoa kastinga za rijaliti programe, na kome su, razumljivo, ključna pitanja izostala. Može li Srbija dozvoliti da na prekretnici kosovskog problema i evrointegrišućih dilema, nema ambasadore u svetskim centrima odlučivanja poput Berlina i Pekinga, osim Vašingtona (u kome je ambasador tu, ali opozvan)?

KANALI
Sagovornici NIN-a iz prestonica Nemačke i SAD reći će da sa ambasadorom ili bez njega naša zemlja više nema mogućnost da utiče na kurs zvanične spoljne politike nijedne od tih država, kao ni saveza u kojima one dominiraju, a čijem članstvu Srbija teži. To praktično znači da odnos Berlina prema Srbiji u ovom trenutku ne bi promenio ni Ivo Andrić lično, da se kojim slučajem sad, a ne onda, obreo u toj stolici. Već duže vreme je praksa da se srpska spoljna politika vodi iz kabineta najmoćnije osobe. Đinđića, Koštunice i Đinđića, pa Koštunice, Tadića, a sada Vučića, kaže NIN-ov diplomatski izvor iz Vašingtona. Pogotovo u SAD se ključna pitanja u vezi sa Srbijom, ali i većinom drugih balkanskih zemalja, ne komuniciraju normalnim političkim kanalima. Često činovnik iz Stejt departmenta o tome šta se dešava u Srbiji zna više i pre srpskog ambasadora. Nažalost, Srbija je sebe dovela u situaciju da taj činovnik može kad god poželi da zaobiđe procedure i institucije i obrati se tom najmoćnijem čoveku lično, jer su oni uvideli da Srbija ne gradi institucije nego kult ličnosti. Tako ambasadori koji dolaze ovde u startu izgube i ono malo autoriteta koji donesu sa sobom. Zbog toga je priča o slanju odgovarajućeg ambasadora u Vašington irelevantna. S druge strane, tvrdi naš sagovornik, ko god bio ambasador ne bi mogao ozbiljnije ni na šta da utiče, jer nema naznaka da bi u bilo kom smislu odnos Vašingtona prema Beogradu mogao da se menja.

Bez obzira na asimetriju u odnosu snaga, sile zahtevaju da im se šalju profesionalci od integriteta, bez mrlje u karijeri i sa podrškom, koja im omogućava trenutnu prohodnost do svih struktura vlasti u Beogradu.
Zemlje domaćini, pogotovo velike sile, mogle bi da se uvrede zbog načina na koji ih tretiramo dok tražimo ambasadora preko novina, kaže za NIN Jovan Ilić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose. Procedura, pa čak i informacija da se ambasador traži poverljive su prirode sve dok osoba ne dobije agreman. U suprotnom, izaziva se nepotrebno nepoverenje i nedoumica, a ako još domaćin pomisli da predloženi čovek nije njihov nivo, bila bi to uvreda.

Ilić smatra da ne treba ići ispod nivoa zahteva, ali da nema utemeljenja u agrumentu da za važne ambasade nema kadra. Na prvom mestu, ima dobrih kadrova i u MSP. Tu su i bivši ambasadori koji su još aktivni, ali nisu u Ministarstvu. Postoje i političari koji su se bavili spoljnom politikom, ali oni stranački nisu podobni. A Mrkić je očigledno pod pritiskom vrhova vlasti, što potvrđuje i udomljavanje kadrova, koje čini bez gunđanja, a mi primećujemo kroz primere one dve sporne devojke (Vanja Hadžović i Iva Žikić, prim. aut).

NJegov kolega Simeon Pobulić obrće tezu o odnosu snaga stavom da nam je, baš zato što smo mali i nejaki, dobra, brza i vešta diplomatija potrebnija nego pre. Ekonomska kriza se na nas preslikava na razne načine i dok svet traži rešenja, mi, budući mali i nerazvijeni, moramo imati dobre veze da bismo iskoristili te šanse. Pošto nemamo velike kapacitete u ambasadama, sve se svodi na snagu ambasadora. Pored toga, Briselski sporazum nije kraj nego početak jednog procesa. I treće, priključenje EU mnogo je komplikovaniji proces od toga kako se predstavlja, jer je i EU pred reorganizacijom. Direktna veza putem ambasadora sa tim tokovima je nezamenjiva. Na osnovu analiza ambasadora trebalo bi da se kroji naša spoljna politika, što danas nije slučaj. U tome više ne učestvuju ni parlament ni civilni sektor, kaže Pobulić.

Otpravnici Službenici koji nisu ambasadori ne sastaju se sa predstavnicima institucija visokog ranga niti se, na primer, obraćaju medijima. Poslovi za koje je ovlašćen samo ambasador tako stoje u nekim državama po nekoliko meseci. Među njima i u svetskim centrima, ali i u onim sa kojima težimo ekonomski da sarađujemo više nego ikada pre, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mesto ambasadora u Kini upražnjeno je na samom startu tih promena, a tu zemlju je od početka ove godine posetilo skoro dvadeset srpskih delegacija.

Profesor dr Dragana Mitrović, rukovodilac Regionalnih studija Azije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže za NIN da je pitanje novog ambasadora u Kini davno moralo biti i otvoreno i zatvoreno s obzirom na to da je prethodni ambasador službovao čitavih šest godina. Ta situacija neminovno govori o neskladu između ogromne važnosti koju NR Kina ima za Srbiju i načina na koji mi prilazimo bilateralnim odnosima. Ti odnosi sa Kinom, zbog njenog globalnog značaja i uticaja od najveće važnosti za sve države sveta, a za Srbiju, kao malu i ekonomski i politički devastiranu zemlju koja se bori za očuvanje svoje teritorije, ekonomsko preživljavanje i političko prihvatanje od strane najmoćnijih država sveta, izuzetno su važni. Okvir za saradnju koji nam daje odnos strateškog partnerstva je poziv za jačanje bilateralnih odnosa sa Kinom u svim pravcima za koje mi kao neuporedivno manji i manje kadar partner trenutno imamo kapaciteta. Zato je mesto ambasadora u Pekingu veoma važno, i simbolički i suštinski. Budući da je Kina ta koja diktira veoma dinamične odnose sa čitavim nizom od 16 zemalja iz regiona centralne i jugoistočne Evrope, manjkavosti u našem delanju ne koče, naravno, ove kineske poteze, ali nisu nevidljive, niti nevažne. Kina ne reaguje kada na veoma bitna mesta u okvirima saradnje postavljamo partijske kadrove, koje osim lojalnosti partiji ništa drugo ne preporučuje za obavljanje tih poslova, niti kada držimo odnose na nivou otpravnika poslova, ali takve stvari osim što rečito govore o nama, mogu da nas mnogo koštaju.

KAPACITET
Profesorka Mitrović ne misli da će Kina zbog toga odustati od svojih postavljenih ciljeva ili planova u Srbiji, ali kako ćemo mi kao država proći u njima, prema njenim rečima, zavisi od kompetencije naših pregovarača čiji je posao da maksimalno zaštite ekonomske i druge interese Srbije, a da eventualne rizike izbegnu ili svedu na minimum.

U operativnom smislu, ambasada u Pekingu radi sa troje, trenutno sticajem okolnosti, izvanrednih diplomata, što je nedopustivo mali broj, tvrdi Mitrovićeva, koja je 2003. i 2004. godine bila ministar-savetnik za politička i ekonomska pitanja ambasade SCG u Pekingu. Unutrašnja događanja u Kini, kao i njene međunarodne aktivnosti, koje po definiciji prati ambasada, tako su razgranate i dinamične da je pravi izazov biti samo u toku. U bilateralnoj saradnji, očigledno je da bez ambasadora, koji je stručan, i kompetentan vođa ovog prezauzetog tima, posao trpi.

Po jednima revanšistički, a po drugima talas koji će uvesti red i profesionalizam, zahvatio je pet šestina diplomatsko-konzularne mreže Srbije i traje u kontinuitetu već godinu dana. Isto toliko dugo, samo što nije usvojen zakon o MSP, od koga se red konačno i očekuje. U međuvremenu, šire se glasine da se određena ambasadorska mesta čuvaju za ostvarenje ličnih ambicija ljudi koji odlučuju o kadrovima u diplomatiji. Dok čeka dogovor usaglašen između ličnih ambicija, partijskih interesa i profesionalnih performansi, Srbija je u tih godinu dana, u svakom trenutku, a ne samo danas, bila bez ambasadora u desetak zemalja.



Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova

Imenovanja su u toku

Trenutno u ambasadama Republike Srbije dužnost otpravnika poslova obavlja 11 službenika, a jedan u misiji pri međunarodnoj organizaciji. U funkciji žerana (v. d. generalnog konzula) je osam službenika, ali su tri generalna konzula u završnoj fazi priprema i ubrzo će preuzeti dužnost, obećava za NIN ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić. U Zambiji, na primer, imamo uspostavljene odnose u nivou stalnog otpravnika poslova, stoga se ovo mesto i ne popunjava ambasadorom. Predstavništvo u Damasku je privremeno premešteno u Bejrut zbog ratnih dejstava i takođe ga vodi otpravnik poslova. Za ostala nepopunjena mesta su imenovanja i konsultacije u toku.

U našem razgovoru s proleća, kazali ste, takođe, da će uskoro biti imenovan ambasador u Pekingu. Do danas Srbija nema ambasadora u Kini, ali ni u Nemačkoj i SAD?

Rešenje pitanja ambasadora u najvažnijim svetskim centrima predstavlja uvek kombinaciju više kriterijuma od kojih su samo neka stručnost, dobro poznavanje jezika zemlje domaćina, ugled koji bi bilo poželjno da kandidat uživa u zemlji prijema, podršku najvažnijih političkih faktora u Srbiji, kao i opšti kriterijumi predviđeni Zakonom o spoljnim poslovima. U ovom trenutku se možda desilo da je jedan broj potencijalnih kandidata već na drugim dužnostima u ambasadama, da su se neki tek vratili iz inostranstva, te da su potrebni u MSP, tako može da se dogodi određeni kadrovski vakuum.

O imenovanju ambasadora u tim zemljama razgovarali ste sa državnim vrhom. Da li ste dobili odgovor?

Konsultacije sa državnim vrhom su stalne, pa tako i o pitanjima popunjavanja najvažnijih ambasadorskih mesta. Za imenovanja na najvažnijim mestima, svakako je potrebno posavetovati se sa najznačajnijim političkim činiocima i nosiocima državne vlasti.

Ali, imate li podršku državnog vrha za stručnost kao glavni kriterijum oblikovanja diplomatske mreže?

Državni vrh Srbije u potpunosti podržava moju ideju da je stručnost najvažniji kriterijum za oblikovanje diplomatske mreže MSP-a. Iskustva najboljih diplomatija sveta govore da kičmu mreže ipak treba da čine ljudi čija je to osnovna profesija. U misijama na čijem čelu bi bile nekarijerne diplomate, preostali deo diplomatskog sastava morao bi da bude sastavljen od profesionalaca, koji poznaju taj zanat.

Koliko polaznika upiše i završi Diplomatsku akademiju godišnje? Da li se njihov status u upravi menja po završetku akademije?

Da razjasnimo, u Diplomatskoj akademiji, koja je u sastavu MSP, na kraju devetomesečne obuke najmlađi diplomatski kadrovi polažu diplomatsko-konzularni ispit i stiču jedan od uslova da budu raspoređeni na diplomatska zvanja po pravilu, najmlađa diplomatska zvanja atašea. MSP je otvorio mogućnost da se u pohađanje akademije po posebnom programu uključe i zaposleni u drugim organima uprave i institucijama javnog sektora. Ali to ne znači njihov prelazak na rad u MSP, niti im daje bilo kakav status diplomatsko-konzularnog službenika. Ovu obuku u proseku godišnje pohađa oko 60 polaznika. Ove godine 25 je iz našeg ministarstva, a broj onih koji je završio za koji procenat je manji. Obično odustaju polaznici iz drugih institucija van MSP iz profesionalnih razloga.

Koliki je budžet te akademije?

U skladu sa merama štednje predloženo je oko dva miliona dinara za tekuću školsku godinu, što je milion i po manje u odnosu na prošlu. Akademija organizuje i specijalističke seminare, prakse, kurseve i provere znanja, koje svake godine prođe oko 300 naših službenika.