Brak po novoj meri

Nesavladane lekcije iz osnovne škole čoveku prave ozbiljne probleme docnije u životu, pa se ovih dana hrvatski LGBT aktivisti moraju truditi da nekim svojim sugrađanima objasne razliku između predmeta i bića. Zalepe, naprimer, plakat sa crtežom muškarca i iznad njega napišu Ovo je Marko. Muškarac sposoban da donosi vlastite odluke. Pa pored njega plakat sa crtežom žene Ovo je Barbara. Žena sposobna da donosi vlastite odluke. Najzad plakat sa crtežom tostera Ovo je toster. Sprava nesposobna za donošenje bilo kakvih odluka. Ne može izraziti svoj pristanak ni na što. Nije građanin Republike Hrvatske.

Reč je, naravno, o još jednom na propast osuđenom pokušaju hrvatske LGBT zajednice da osnovnoškolskim metodama objasni sugrađanima da dozvola sklapanja homoseksualnih brakova neće metastazirati u dozvolu sklapanja brakova sa tosterima, testerama, decom i životinjama. A ima ih puno kojima to objašnjenje treba. Najmanje 750.000, koliko ih je potpisalo zahtev da se brak ustavom utvrdi kao zajednica muškarca i žene. Zato je i Jutarnji list pokušao objasniti tako što je još jednom, stavku po stavku, uz pomoć odgovarajućih stručnjaka demontirao deset najčešćih argumenata protiv gej brakova, do sada demontiranih koliko je to i teza o geocentričnom univerzumu, poput čuvenog da je homoseksualnost prirodna, bilo bi je i u životinjskom svetu. Ali ne vredi što dr Zoran Tadić sa Biološkog odseka Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu ukazuje na to da homoseksualnost postoji u oko 450 vrsta životinja, uglavnom primata. Sabor je svejedno raspisao referendum o definiciji braka, koja trenutno u hrvatskom Ustavu ne postoji, Ustavni sud je potvrdio da je to u redu, te će građani Hrvatske 1. decembra imati priliku da odluče o tome kreće li se Sunce oko Zemlje ili obratno. Dobro, to je smešno, satiričari rade punom parom, ali Sabor i Ustavni sud ovakvom su odlukom potvrdili da većina ima prava da uskrati pravo manjini koja nikoga ničime ne ugrožava. A to smešno nije nimalo.

LJudska prava ne smeju biti podložna referendumima, pa nam ostaje jedino da pozovemo građane da učine ono što institucije nisu. Tridesetog novembra organizovaćemo protestni marš, koji će poći sa Cvetnog trga i simbolično završiti kod Crkve svetog Marka. U krajnosti, obraćaćemo se Evropskom sudu za ljudska prava, kažu za NIN u hrvatskoj lezbijskoj grupi Kontra.

POTPISI
Pošto marš neće biti dočekan cvećem, pomoć svetog Marka dobro će doći hrvatskoj LGBT zajednici i njenim prijateljima. Mnogima je bila potrebna već u danima skupljanja potpisa za referendum jer je 6.000 volontera na 2.200 štandova širom Hrvatske shvatilo zadatak zaista ozbiljno.
LGBT populacija prikazivana je kao pretnja obitelji, društvu, deci. Štandovi su stajali na svakom koraku svakog grada, a njihovi volonteri bili su izrazito agresivni. LJude se prozivalo da su gej ako ne žele potpisati, vređalo ih se na trgovima
Kod nas, pak, nema potrebe da homofobi skupljaju potpise.

Obraz, Naši, neko od njih, skupljao je u Knez Mihailovoj potpise protiv LGBT propagande, po uzoru na Rusiju. Skupljali su jedan dan, nisu bogzna šta skupili, pokupili su se i otišli. A u Hrvatskoj je 750.000 ljudi uložilo energiju da izađe iz kuće, potroši vreme, izvadi ličnu kartu i slično da bi se nekome zabranilo da živi u ljubavi, braku, veselju. Hrvatski homofobi su otišli malo dalje od naših zato što je Hrvatska zakonski ispred nas. Naravno, i tamo zakon kaže jedno, a praksa drugo, ima vidljive homofobije i u Hrvatskoj, naročito kad izađete iz Zagreba, ali je zagrebačka gej scena, recimo, daleko razvijenija od beogradske, iako je Beograd veći. Tamo ipak imaju trospratni klub koji može da primi hiljadu ljudi, kaže Predrag Azdejković, urednik gej magazina Optimist.
Pored trospratnog kluba, posle 1. decembra možda će u ustavu imati i restriktivni član o braku, a Srbija ga već ima. Član 62 muškarca i ženu, za svaki slučaj, pominje dvaput.

Tačno je da naš ustav i Porodični zakon, kao uostalom i Evropska konvencija o ljudskim pravima, definišu brak kao zajednicu života žene i muškarca, odnosno na isti način definišu i heteroseksualnu vanbračnu zajednicu. No, to nikako nije prepreka da se nekim drugim, posebnim zakonom urede i pravna dejstva vanbračnih zajednica osoba istog pola; jedino se takve zajednice ne bi mogle smatrati brakom dok se ne promeni Ustav, objašnjava Marija Draškić, redovna profesorka Porodičnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu.

Vanbračne zajednice po strani, ovakav bračni član ustava Srbija deli sa svega devet evropskih zemalja. NJih pet su članice Evropske unije Mađarska, Bugarska, Poljska, Litvanija i Letonija a društvo im prave Crna Gora, Moldavija, Ukrajina i Belorusija. Sa druge strane, ni skup evropskih država koje priznaju istopolne brakove nije veliki, ali se društvo čini pristojnijim: Danska, Francuska, Island, Holandija, Norveška, Portugalija, Španija i Švedska, a sledeće godine će im se pridružiti i Engleska i Vels. Istina je da Evropski sud za ljudska prava, kako kažu stručnjaci, državama članicama ostavlja veliki prostor da o bračnim i porodičnim odnosima samostalno odlučuju, i da konsenzus o istopolnim brakovima ne postoji, ali je istina i da nam, kada hoćemo, nije problem da donosimo savremene pravne odredbe, o čemu svedoči baš Porodični zakon.
Verovali ili ne, možemo mi da napravimo odličan zakon, a da to nije traženo iz Evrope!, duhovito objašnjava profesorka Draškić.

Porodični zakon je, navodi profesorka, veoma dobro usklađen sa vrednostima evropskog zakonodavstva, sa konvencijama Saveta Evrope koje je država ratifikovala, pa i sa onima koje ratifikaciju još čekaju. Nije smetnja, recimo, čak ni nečemu o čemu ovdašnja domaća LGBT zajednica jedva sme i da progovori.

Porodični zakon nigde ne definiše porodicu, pa nema nikakve smetnje da tim pojmom budu obuhvaćeni i homoseksualni partneri koji odgajaju dete. Štaviše, jedina definicija porodice koju poznaje Porodični zakon jeste ona za potrebe zaštite od nasilja u porodici i ona je toliko široka da apsolutno može da obuhvati i homoseksualne partnere i njihovu decu.



HOMOFOBIJA
Što se tiče drugih savremenih dilema porodičnog prava, poput trećeg pola za koji Marija Draškić kaže da bi bilo kakva ozbiljna rasprava pokazala da je pravno neprihvatljiv koncept treba reći da su veoma kontroverzne i u državama koje su civilizacijski Srbiji daleko odmakle. Nemačka je baš ovog meseca postala prva evropska država koja roditeljima dece sa telesnim karakteristikama oba pola dopušta da detetov pol u matične knjige upišu kao neodređen. I odmah su se javile nevolje. Nemački zakoni ne samo brakove, već i zdravstvene usluge rezervišu samo za muški i ženski pol. Sa kakvim bi se nedaćama, pod takvim uslovima, deca neodređenog pola mogla suočavati jasno je, pa i ne čudi bojazan Hide Vilorije, predsednice najveće svetske organizacije interseksualnih osoba, da bi ovakav spoj zakonskih rešenja mogao doneti više, a ne manje diskriminacije, a možda i više normalizujuće genitalne hirurgije nad bebama, koju je Huan Mendes, specijalni izvestilac UN o torturi ove godine nazvao torturom. Rešenje bi možda bilo da se samo punoletnima dopusti da se proglašavaju trećim polom, no o tome će se tek dugo debatovati i u Evropi, a kamoli u Srbiji. U međuvremenu, još nismo rešili ono što se rešava sasvim jednostavno. Natrag na teren istopolnih partnerstava, kojima je potreban jedan sasvim običan zakon.
To je nešto što je lako objasniti građanima. Određeni broj ljudi u zemlji živi obespravljen, bez prava da poseti partnera u bolnici, da ga nasledi, da čini nešto sasvim obično, o čemu, kada živite u vanbračnoj zajednici, ni ne razmišljate. Osim ako niste deo neke ekstremističke grupe, teško da se možete protiviti da se taj minimum ljudskosti zakonski uredi.

Ako imate propise koji ne priznaju deo svojih građana, time šaljete negativnu poruku svakome kome treba nekakva pravna zaštita. Ako oduzimate prava jednima, možete ih oduzeti i drugima. A u ovom trenutku ne mogu da se setim nijedne razvijene zemlje koja ne poznaje registrovano partnerstvo, priča Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Ako ćemo pravo, ne priznaje ga Italija, zemlja koja se teško može nazvati nerazvijenom, ali u kojoj je uticaj Katoličke crkve na bračne i porodične odnose tradicionalno ogroman. Biće da smo tamo pronašli inspiraciju za nerešavanje problema.
zakoni Imate nezvanične priče da je Vlada prošle godine nudila da se odustane od Prajda, a da se u zamenu dobije zakon o istopolnim partnerstvima. Međutim, kada je Labris pokrenuo takvu inicijativu, dok smo čekali javnu raspravu, dobili smo negativnu medijsku kampanju, i tema je odložena. Imamo nedorasle aktiviste i nezainteresovanu državu. Biće možda vreme za deset godina, ironično zaključuje Azdejković.

Trenutni hrvatski problemi, u čije se rešavanje najzad kako-tako uključila i hrvatska vlada svi su ministri ovih dana pozvali da se na referendumu glasa protiv još su daleko od naših sugrađana alternativnih seksualnih ukusa. Promena srpskog ustava Sizifov je posao, pogotovo zato što je reč o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, što znači da će onaj koji bude želeo da promeni bračne odredbe srpskog ustava, morati da obezbedi i dvotrećinsku većinu parlamentaraca i referendumsku podršku građana. Mrka kapa. Ne očekujem da će to pitanje ikome biti presudno, sumnjam da ima stranke koja bi se osmelila da joj to bude fokus, dodaje Antonijević, ali Azdejković duhovito primećuje da je svakako napredak to što priznajemo da u Srbiji gej osobe zaista postoje, žive i rade. Pre deset godina nisu ni postojale.