Šišanje banaka

Vlada je početkom ove nedelje dala saglasnost da se privatizuje Galenika, iako je i njoj jasno da su male šanse da fabriku lekova iz Zemuna u ovom trenutku neko uzme i za džabe. Razlog za to je, kao što je NIN pisao u prethodnom broju, miraz u vidu nagomilanih dugova od oko 240 miliona evra, čije bi rešavanje trebalo da prethodi prodaji.

I mada je ministar privrede Saša Radulović tako nešto i nagovestio, baš kao što je najavio i privatizaciju Galenike, ali tek nakon usvajanja novog Zakona o privatizaciji, koji se očekuje do kraja godine, rešavanje duga biće oštra kost u grlu i države i Galenike i banaka. Bez obzira na to što analitičari finansijskog tržišta, sagovornici NIN-a, tvrde da Galenika neće dočekati proleće ukoliko se balast duga do tada ne skine sa njenih pleća, to će ipak ići teže nego što se očekivalo. Država za sada ne planira da popusti i da to rešava novcem poreskih obveznika, a ni banke izgleda još uvek nisu spremne za šišanje, odnosno otpis dela kredita koje su pozajmljivale ovom proizvođaču lekova u kojem je država vlasnik 85 odsto kapitala.

Naši sagovornici tvrde i da će se same banke teško dogovoriti na koji način bi se ovaj problem mogao rešiti, jer su interesi desetak kreditora suviše različiti. Niti im je Galenika svima jednako dužna, niti imaju svi istu vrstu obezbeđenja, odnosno garancije, a još bitnije je što nemaju sve banke ni isti nivo rezervacija za slučaj da se krediti zemunskoj fabrici ispostave nenaplativim, što je sve očiglednije.

I da sve bude još komplikovanije, i država i bankari znaju da je Galenika samo jedna u mnoštvu državnih i privatnih kompanija čiji su dugovi narasli toliko da su sada mnogo veći od vrednosti kapitala. Zbog toga su te firme odavno na ivici ambisa i pitanje je trenutka u kome će doći pred bankare ili pred Vladu Srbije. Zato NIN-ovi sagovornici i upozoravaju da bi država trebalo da pronađe model za rešavanje nenaplativih dugova, jer je očigledno da bi fabrika lekova mogla postati recept za sve buduće dužnike među gubitašima.

NIN je istraživao koliki su dugovi Galenike bankama, šta su banke spremne da oproste i koliko bi otpis dela ili celokupnog duga mogao uticati na njihove poslovne rezultate?
Da li je ovo početak procesa u kome bi velike državne i privatne kompanije mogle potopiti domaći finansijski sistem, a pre svega banke koje su, izgleda, prečesto odobravale kredite, sa jedinim obezbeđenjem u vidu obećanja majke mi, vratiću ti? U međuvremenu, zbog takvog modela kreditiranja likvidirane su tri državne banke, a uskoro bi mogle da im se pridruže još neke.

TAJNA
Galenika je, prema podacima do kojih je NIN došao, dužna bankama nešto manje od 145 miliona evra. Najveći poverilac je Unikredit banka, kojoj Galenika duguje oko 60 miliona evra. Pritom, samo polovina tih kredita pokrivena je državnom garancijom, što se vidi i u predlogu budžeta za 2014, pa je jasno da će polovinu potraživanja Unikredit banka svakako naplatiti.

Druga po redu je domaća, a jaka AIK banka. NJoj Galenika duguje 22,5 miliona evra, ali u toj banci za NIN tvrde da nemaju razloga za brigu, jer je za celokupan iznos pozajmice država dala garanciju tako da mogu mirno da čekaju trenutak kada će svoje pare dobiti nazad. Pod uslovom, naravno, dodaju cinici, da do tada i država ne proglasi bankrot.

Isti slučaj je i sa Komercijalnom bankom čija je pozajmica od 12,5 miliona evra takođe pokrivena garancijama. Među onima koji su Galenici pozajmljivali, a da pritom nisu uvek insistirali da se država obaveže da te kredite vraća, ako zemunska fabrika to ne bude u stanju, nalaze se i Sosijete ženeral banka sa 15 miliona evra pozajmice, Erste banka sa oko 11 miliona i Inteza sa oko osam miliona evra vrednim kreditom. Među nekolicinom manjih banaka, koje su Galenici pozajmile dva-tri miliona evra je, prema podacima u koje smo imali uvid, i Dunav banka, čiji iznos kredita nije veliki, ali njegov udeo u kapitalu banke jeste, što znači da bi otpis duga ovoj banci mogao napraviti najveći problem u bilansima.

U bankama nisu želeli ni da potvrde, ali nisu ni demantovali saznanja do kojih je NIN došao. Do zaključenja ovog broja kratak odgovor stigao je samo iz Inteze, da su po Zakonu o bankama dužni da štite podatke o klijentima, pa i kad su u pitanju državna preduzeća poput Galenike. Iz Erste banke je, pak, potvrđeno samo da učestvuju u razgovorima sa Ministarstvom privrede i da se nadaju da će se pronaći rešenje koje bi zadovoljilo sve.

Nažalost, takvog rešenja nema. Čekalo se da Galenika dođe u ovu situaciju, umesto da se problem rešavao ranije, a za to odgovornost snose i same banke koje su se nadale da će država u nekom trenutku pokriti taj dug. Ne verujem u brzo i lako rešenje, jer je u pitanju bar 10 banaka, sa različitim interesima, vrednostima kredita i sredstvima obezbeđenja, a vreme nikako ne radi za njih. Mislim da će na kraju banke morati da otpišu deo duga, jer pitanje je imaju li one kapaciteta i znanja za konverziju duga u kapital, tako da je to malo verovatno. Koliko će otpisati to ćemo videti, ali verujem da će deo duga biti otpisan, a deo će država ipak preuzeti, jer je Galenika političarima važna, kaže za NIN Nenad Gujaničić, analitičar Wise brokera. On prognozira da će država pristati da nadoknadi deo duga iz budžeta ili će pak Galeniku prodati za simboličnih jedan evro, ali će kupac preuzeti dug koji je jednak njenoj vrednosti na tržištu. Naš sagovornik podseća da državi, bez obzira na to što tvrdi da stečaj Galenike nije nemoguć i loš, ne odgovara rat sa bankama, jer su one kupci dužničkih hartija i ne bi valjalo da tu kupovinu ubuduće otkažu.

PROGNOZA
Milan Marinković, iz WM equity partnersa, konsultantske kuće koja se bavi restrukturiranjem i reorganizacijom podseća da se problem Galenike toliko dugo gurao pod tepih, prostor za kratkoročna polurešenja više ne postoji i za Galeniku se sada mora iznaći trajno rešenje.
To znači da će rešenje problema biti veoma bolno za sve učesnike i najveći ustupak bi trebalo da napravi vlasnik kapitala, odnosno država, a onda neobezbeđeni poverioci, obezbeđeni poverioci i na kraju radnici, kaže Marinković, koji se ne slaže sa tim da država zadrži svoj udeo u vlasništvu, a da banke pritom otpišu dugove.

NIN-ov sagovornik objašnjava da bi najpre trebalo dobro proceniti buduće poslovanje i profit Galenike, kako bi se videlo koliki dug ova fabrika može da vraća u budućnosti, a da se pritom taj profit ne naduva pa ona za neko vreme opet upadne u dužničke probleme.
Ostatak duga se može rešiti na nekoliko načina. Otpisom, ali i podelom duga na primarni, odnosno onaj koji Galenika može da vraća u budućnosti, i subordinirani, koji bi mirovao nekoliko godina, a onda se otpisivao, deo ili celokupan. Ovaj subordinirani dug bi se mogao pretvoriti i u obveznice, a to bi značilo da se dugom Galenike može trgovati na berzi, što je dobro i za domaće tržište kapitala, predlaže Marinković.

I Marinković i Gujaničić slažu se da bi posrnula fabrika lekova mogla poslužiti kao recept za probleme prezaduženih gubitaša, kako državnih tako i privatnih kompanija, te da država zbog toga ne bi smela posustati i ponovo početi da baca novac poreskih obveznika u bunar bez dna. Galenika nije jedina kompanija u ovoj poziciji. Država bi trebalo da osmisli način da se pravila predložena u novom zakonu o privatizaciji na neki način primene i na kompanije iz privatnog sektora, jer smo sve bliže scenariju potpunog kolapsa celokupne privrede, kaže Milan Marinković.
To je i najveća noćna mora domaćih banaka, uprkos činjenici da veliki deo njih leži na parama i pati od viška likvidnosti. Iako nas slučaj Agrobanke i njoj sličnih uči da se finansijskim izveštajima i prikazanim bilansima banaka ne sme bezrezervno verovati, čini se da bi se poverioci Galenike među bankama lako izborili sa ovim dugom da nije Srbijagasa, Farmakoma i još nekih državnih i privatnih preduzeća, čiji dugovi su mnogo veći od Galenikinih. I nije pitanje da li će, već samo kada će i taj dug postati loš drug banaka, a ne samo dužnika.

Posledice najgoreg scenarija

Dobra vest za uvoznike i švercere

Zbog blokade računa, koja traje već 60 dana, Galenika ne radi punim kapacitetom, pa veledrogerije i apotekari tvrde da će se, ukoliko se problem uskoro ne reši, pacijenti suočiti sa nestašicama pojedinih lekova. Mada se najveći broj lekova iz Galenikine proizvodne palete još uvek može naći i u državnim i u privatnim apotekama, u veledrogerijama kažu da zalihe polagano nestaju.

Svi se nadamo skorom rešenju, jer ne verujem da bi propast Galenike nekome odgovarala. Izuzev, naravno uvozničkom lobiju, pošto su uvozni lekovi, koji bi morali da zamene Galenikine, bar tri puta skuplji. A podsećamo da u Srbiji 38 lekova proizvodi samo naša fabrika, kaže za NIN Zoran Pantelić, predsednik sindikata Nezavisnost u Galenici. I pored toga što su predstavnici države za NIN pre sedam dana poručili da država ne beži od stečaja, Pantelić se nada da do toga ipak neće doći.

Sproveden je socijalni program i oko 1.400 radnika koliko sada imamo je optimum za proizvodne kapacitete. Kada bismo rešili problem dugova i blokade računa, Galenika bi mogla da posluje održivo, kaže Pantelić i podseća da je polovina duga, ili 120 miliona evra, opljačkano iz ovog preduzeća. Zbog tih malverzacija i zloupotreba nedavno je priveden i Dragoljub Vučićević, nekadašnji direktor veledrogerije Velefarm, dok je protiv bivšeg direktora Galenike Nenada Ognjenovića podignuta optužnica. Neka nam se vrati 120 miliona evra i pola problema će biti rešeno, kaže Pantelić.

Sa druge strane, Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apoteka Srbije, ističe da su lekovi koje Galenika proizvodi potcenjeni, te da sa takvim cenama, kao i kombinacijom politički postavljenih direktora i očiglednih malverzacija, ova fabrika i nije mogla bolje.
Galenika je nekada snabdevala 40 odsto tržišta, a sada nema ni osam odsto udela. To je drastičan pad za industriju koja nigde ne posluje sa gubicima, konstatuje Rajevac. On upozorava da bi eventualni krah Galenike i prestanak proizvodnje izazvao veliku rupu na tržištu u Srbiji, koja bi se popunila švercovanim lekovima