Šest meseci predaha

I to se desilo: ministri inostranih poslova šest velikih sila, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska) i Nemačka, odnosno grupa P5+1, postigli su na pregovorima u Ženevi dogovor s Iranom o privremenom obustavljanju nuklearnog programa te zemlje. Teheran pristaje na šestomesečno zamrzavanje nuklearnih aktivnosti, a za uzvrat dobija delimično ukidanje sankcija, koje su Iranu donele mnogo ekonomskih i socijalnih nevolja. Božja milost i molitve iranskog naroda su uticali na ovaj uspeh, izjavio je vrhovni verski vođa Ali Hamnei, dok je novi predsednik Hasan Rohani kazao kako iranska nacija nikada nije tražila nuklearno oružje. Za izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, međutim, reč je o istorijskoj grešci, jer sporazum omogućava najopasnijem režimu na svetu da razvija najopasnije oružje na svetu. To što Izrael već raspolaže desetinama aktivnih nuklearnih glava kao da ne brine nikoga.

Vlada u Tel Avivu je usamljena u odbijanju ovog oročenog dogovora, pa je ugledni izraelski dnevnik Haarec konstatovao da je Izraelu pošlo za rukom da dođe u međunarodnu izolaciju. U komentaru tog lista u ponedeljak, pod naslovom Dajte šansu iranskom sporazumu, poručuje se premijeru da, nakon što je ubedio svet da su iranske nuklearne pretnje stvarne, sada on sam mora da prihvati rezultate tih napora. Jer, i Americi i drugima je stalo da u vrlo delikatnim odnosima sa Iranom dođe do popuštanja, nakon što se ovog proleća već spekulisalo da bi SAD i Izrael, samostalno ili zajednički, bili u stanju da izvedu precizne vojne napade na iranska nuklearna postrojenja, čak i ona duboko ukopana u brdima. U tome bi im, kako se navodilo, pomagala i Saudijska Arabija, tradicionalno nepoverljiva prema Iranu, a dodatno zbog njegove uloge u Siriji.

Svetske sile traže od Irana da u potpunosti obustavi svoj nuklearni program zato što smatraju da ajatolasi pokušavaju da proizvedu atomsku bombu, dok Teheran tvrdi da je svrha tog programa isključivo mirnodopska - proizvodnja električne energije i izotopa u medicinske i naučno-istraživačke svrhe. U narednom periodu bi Teheran morao da dozvoli potpuniju međunarodnu kontrolu svojih postrojenja, kako bi se nakon ovog predaha krenulo u sveobuhvatne pregovore, koji bi - ako obe strane učine dovoljne ustupke - mogli da dovedu do definitivnog sporazuma, a time i ukidanja međunarodnih sankcija.

Evropska unija bi tokom decembra ublažila neke od sankcija uvedenih 2010, SAD najavljuju da u narednih šest meseci neće uvoditi nove, a Teheran računa sa neposrednim prilivom od najmanje 4,2 milijarde dolara. Obični Iranci su s oduševljenjem dočekali svoju delegaciju, jer se nadaju da bi ovaj dogovor mogao direktno da utiče na poboljšanje životnog standarda: bolje snabdevanje, niže cene, mogućnost povećanja izvoza, a time i otvaranje novih radnih mesta.

Kao rezultat embarga EU, sankcija UN i SAD, izvoz najvažnijeg artikla, sirove nafte, od dnevnih 2,2 miliona barela u 2011. pao je na samo 700.000 ovog maja. To je navelo ministra naftne industrije da po prvi put prizna da embargo državu svakog meseca košta između četiri i osam milijardi dolara. Gubici ovih prihoda, koji čine polovinu vladinih rashoda, te višegodišnja izolovanost od međunarodnog bankarskog sistema doveli su do toga da rijal izgubi 75 odsto vrednosti, inflacija skoči na više od 40 odsto, a cena osnovnih namirnica i goriva bude značajno povećana. Sve to je stvaralo nezadovoljstvo u zemlji i dovelo u krajnjoj liniji do izborne pobede Rohanija, koji je nasledio tvrdokornog prethodnika Mahmuda Ahmadinedžada. Sada se Iranu otvara perspektiva da, ukoliko stvarno ubedi protivnike i saveznike da ne namerava da pravi nuklearno oružje, normalizuje ekonomske odnose sa najjačim zemljama i postepeno dođe u posed desetina milijardi svojih preko potrebnih dolara, godinama blokiranih na računima širom sveta. Tome se nada i 77 miliona stanovnika Irana - ne računajući špekulante i druge profitere na režimu sankcija.