Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.12.2019. 07:29
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Прикази | Изазови савременог перформанса
Крварење са мером

Лимит је представљао све што су извођачке уметности данас, а освежавајући дах слободе преносио се са извођача на публику



Фестивал лајв арта Лимит одржан протекле недеље у Дому омладине Београда, као тренутно једини догађај ове врсте у Београду и Србији, представљао је све оно што су савремене извођачке уметности, а освежавајући дах слободе који се осетио током целе манифестације, брзо се преносио са извођача и уметника на публику.

Фестивал је отворен представом Temporaries шесторо младих београдских кореографа (Душан Броћић, Ана Дубљевић, Игор Коруга, Јована Ракић Киселчић, Марко Милић, Љиљана Тасић), која се бави односoм сиромаштва и идентитета. Већ се овде видело оно што је највећа предност фестивала Лимит - веома отворен контакт са публиком, и то у делу домаћих аутора, уз подршку загребачког Театра &тд, центра за савремени плес „Станица“, Независне културне сцене Србије и других...

Домаће боје на пољу лајв арта бранио је и уметник Душан Мурић, који је у „Магацину“ извео духовит перформанс Кратак курс писања и извођења тржишно прихватљивих критичко ангажованих пројеката и протеста. „Како то да уметници не показују да разумеју своју продукциону позицију у комплексу канцерлогора Земља?“, пита се Мурић, поредећи на овом месту уметнике са спортистима. Закључан је суморан: „И једни и други јако вешто жмуре. Култура и уметност кога боле бригања“.

Наглашени интелектуализам и монотон приступ перформансу уметнице Никол Хјуит Ова жена се зове Јасна 01 нису много помогли да разумемо неке од реченица из веома елоквентне експликације рада. Није много јачи утисак оставила ни Сплићанка Тамара Биланков, перформансом Инкубатор. Она је из публике издвојила групу жена, којима је у руке дала по јаје, које су оне затим мазиле, гледале, дувале у њега (!) и поклањале једна другој, све на Биланковљеву команду. Много другачији утисак су оставили гости последњих дана фестивала. Представа Идемо сви, словеначког позоришта Маска, се темом емиграције бави се на веома занимљив начин - земља је приказана као музички бенд, чији су чланови музичари, а емиграција је представљена као одлазак из једне групе у другу. Полетно и лепршаво, а озбиљно и осмишљено.

Вероватно најузбудљвији део програма Лимита је уследио током ноћи перформанса, када је публика у само неколико сати могла да види дела од којих ће се бар једно уписати у историју наших извођачких уметности. Реч је о наступу ријечке уметнице Ане Лацко, која је извела први перформанс суспензије у историји Београда. Обучена у црну хаљиницу и прекривена опасним тетоважама, она је током перформанса висила окачена о сајле прикачене за њену кожу на леђима. Уз живописну музику (од хардкора до циркуске музике) и са осмехом и грчом на лицу, она је крварила пред запањеном и фасцинираном публиком. Она зна шта ради и то ради са мером и ефектно, што и није чудно јер је наступила више пута у склопу циркуских перформанса и фетиш-ивената, као и неколико пута у оквиру предавања везаних за суспензије. Један од позитивнијих утисака наступа Ане Лацко је и чињеница да Београд можда има и непознату „суспензија сцену“!

Београду очајнички треба још оваквих фестивала, публика је већ ту, отворених очију и ушију и спремна да учествује. Како је рекао в. д. директора Дома омладине Марко Стојановић - треба нам позориште без лимита.



Милан Вукелић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg