Krvarenje sa merom

Festival lajv arta Limit održan protekle nedelje u Domu omladine Beograda, kao trenutno jedini događaj ove vrste u Beogradu i Srbiji, predstavljao je sve ono što su savremene izvođačke umetnosti, a osvežavajući dah slobode koji se osetio tokom cele manifestacije, brzo se prenosio sa izvođača i umetnika na publiku.

Festival je otvoren predstavom Temporaries šestoro mladih beogradskih koreografa (Dušan Broćić, Ana Dubljević, Igor Koruga, Jovana Rakić Kiselčić, Marko Milić, LJiljana Tasić), koja se bavi odnosom siromaštva i identiteta. Već se ovde videlo ono što je najveća prednost festivala Limit - veoma otvoren kontakt sa publikom, i to u delu domaćih autora, uz podršku zagrebačkog Teatra td, centra za savremeni ples Stanica, Nezavisne kulturne scene Srbije i drugih...

Domaće boje na polju lajv arta branio je i umetnik Dušan Murić, koji je u Magacinu izveo duhovit performans Kratak kurs pisanja i izvođenja tržišno prihvatljivih kritičko angažovanih projekata i protesta. Kako to da umetnici ne pokazuju da razumeju svoju produkcionu poziciju u kompleksu kancerlogora Zemlja?, pita se Murić, poredeći na ovom mestu umetnike sa sportistima. Zaključan je sumoran: I jedni i drugi jako vešto žmure. Kultura i umetnost koga bole briganja.

Naglašeni intelektualizam i monoton pristup performansu umetnice Nikol Hjuit Ova žena se zove Jasna 01 nisu mnogo pomogli da razumemo neke od rečenica iz veoma elokventne eksplikacije rada. Nije mnogo jači utisak ostavila ni Splićanka Tamara Bilankov, performansom Inkubator. Ona je iz publike izdvojila grupu žena, kojima je u ruke dala po jaje, koje su one zatim mazile, gledale, duvale u njega (!) i poklanjale jedna drugoj, sve na Bilankovljevu komandu. Mnogo drugačiji utisak su ostavili gosti poslednjih dana festivala. Predstava Idemo svi, slovenačkog pozorišta Maska, se temom emigracije bavi se na veoma zanimljiv način - zemlja je prikazana kao muzički bend, čiji su članovi muzičari, a emigracija je predstavljena kao odlazak iz jedne grupe u drugu. Poletno i lepršavo, a ozbiljno i osmišljeno.

Verovatno najuzbudljviji deo programa Limita je usledio tokom noći performansa, kada je publika u samo nekoliko sati mogla da vidi dela od kojih će se bar jedno upisati u istoriju naših izvođačkih umetnosti. Reč je o nastupu riječke umetnice Ane Lacko, koja je izvela prvi performans suspenzije u istoriji Beograda. Obučena u crnu haljinicu i prekrivena opasnim tetovažama, ona je tokom performansa visila okačena o sajle prikačene za njenu kožu na leđima. Uz živopisnu muziku (od hardkora do cirkuske muzike) i sa osmehom i grčom na licu, ona je krvarila pred zapanjenom i fasciniranom publikom. Ona zna šta radi i to radi sa merom i efektno, što i nije čudno jer je nastupila više puta u sklopu cirkuskih performansa i fetiš-ivenata, kao i nekoliko puta u okviru predavanja vezanih za suspenzije. Jedan od pozitivnijih utisaka nastupa Ane Lacko je i činjenica da Beograd možda ima i nepoznatu suspenzija scenu!

Beogradu očajnički treba još ovakvih festivala, publika je već tu, otvorenih očiju i ušiju i spremna da učestvuje. Kako je rekao v. d. direktora Doma omladine Marko Stojanović - treba nam pozorište bez limita.