Трилогија


Како се приближава стогодишњица почетка Првог светског рата, све је више манифестација којимa се обележава овај велики догађај у историји модерног доба и у нашој повесници.



Народно позориште у Београду се подухватило да на сцени прикаже један од сегмената најпопуларнијег дела на ту тему, и то из пера  непосредног учесника у том рату, ботаничара и књижевника Стевана Јаковљевића (1890--1962), под популарним насловом целине тротомног романа - „Српска трилогија“. Очекивали смо приступ у стилу 21, а не 20. века.

Трилогија у књижевности је најчешће епско приповедачко и поетско дело у три дела, како само име каже. У свету је најпознатија Драјзерова „Америчка трилогија“. Обе трилогије, и та прекоокеанска и наша, биле су прва озбиљна лектира мене амбициозног средњошколца кад сам са неких тринаест година прелазио са бајки на озбиљну литературу. Нисам био једини.

Пољаци су поносити  на Сјенкјевичеву трилогију њихове бурне историјске судбине – „Огњем и мачем“, „Потоп“ и „Пан Володијовски“. Алексеј Толстој је написао драмску трилогију о Ивану Грозном, цару Фјодору Ивановичу и о цару Борису, а Бомарше о Фигару.
Заправо и антички писци су писали својеврсне драмске трилогије са три трагедије и четвртом сатирском игром, од којих је сачуван само Еурипидов „Киклоп“.

Својеврсни рекорд је постигао британски класик Џон Голсворди (1867-1933), који после успеха са првом трилогијом „Форсајт сага“, пише још две трилогије на тему наредних генерација.
Куриозитета ради бележим да је своје презиме писац изговарао Голзворди, а да га је његова породица изговарала Гелзворди. Мислим да се треба сложити  са Прчићем да ово британско презиме спада међу она чију смо непрецизну транскрипцију наследили још пре Другог светског рата и да ту навику не треба мењати – дакле, Голсворди. Исидора је била за то да покушамо да транскрипцију ипак мењамо набоље.



Јован Ћирилов