Trilogija

Narodno pozorište u Beogradu se poduhvatilo da na sceni prikaže jedan od segmenata najpopularnijeg dela na tu temu, i to iz pera neposrednog učesnika u tom ratu, botaničara i književnika Stevana Jakovljevića (1890--1962), pod popularnim naslovom celine trotomnog romana - Srpska trilogija. Očekivali smo pristup u stilu 21, a ne 20. veka.

Trilogija u književnosti je najčešće epsko pripovedačko i poetsko delo u tri dela, kako samo ime kaže. U svetu je najpoznatija Drajzerova Američka trilogija. Obe trilogije, i ta prekookeanska i naša, bile su prva ozbiljna lektira mene ambicioznog srednjoškolca kad sam sa nekih trinaest godina prelazio sa bajki na ozbiljnu literaturu. Nisam bio jedini.

Poljaci su ponositi na Sjenkjevičevu trilogiju njihove burne istorijske sudbine Ognjem i mačem, Potop i Pan Volodijovski. Aleksej Tolstoj je napisao dramsku trilogiju o Ivanu Groznom, caru Fjodoru Ivanoviču i o caru Borisu, a Bomarše o Figaru.
Zapravo i antički pisci su pisali svojevrsne dramske trilogije sa tri tragedije i četvrtom satirskom igrom, od kojih je sačuvan samo Euripidov Kiklop.

Svojevrsni rekord je postigao britanski klasik DŽon Golsvordi (1867-1933), koji posle uspeha sa prvom trilogijom Forsajt saga, piše još dve trilogije na temu narednih generacija.
Kurioziteta radi beležim da je svoje prezime pisac izgovarao Golzvordi, a da ga je njegova porodica izgovarala Gelzvordi. Mislim da se treba složiti sa Prčićem da ovo britansko prezime spada među ona čiju smo nepreciznu transkripciju nasledili još pre Drugog svetskog rata i da tu naviku ne treba menjati dakle, Golsvordi. Isidora je bila za to da pokušamo da transkripciju ipak menjamo nabolje.