Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.09.2019. 04:02
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
СЕРИЈЕ
Монархисти и опортунисти

Пре неколико година на Радио-телевизији Војводине, која је, уз дигитални канал РТС-а једина оаза не-либерално-капиталистичке мисли међу српским телевизијама, приказана је руска серија Мајстор и Маргарита.



Та, најновија екранизација књиге Михаила Булгакова била је, међутим, готово негледљива јер њени аутори нису били способни да схвате да се изузетна озбиљност књиге крије иза дебелих монтипајтоновских слојева (због чега би идеални редитељ Мајстора и Маргарите био управо Тери Гилијем).
Веома је лако постати жртва страхопоштовања када се бавите канонизованим делима. Сваки малограђанин ће вам рећи како је Достојевски био „највећи познавалац душе човека“ (јер, у исто време зна да је тако нешто безбедно рећи и сматра да тако на тренутак и сам дотиче дубоки увид у људску суштину) но, ретко ко схвата да је Достојевски у исто време и један од најдуховитијих писаца који су икада живели. Чини се да је посебно међу руским филмским ауторима присутан проблем неразумевања духа великих дела националне књижевности (видети Обломова Никите Михалкова, филм толико уроњен у слављење епохе да занемарује озбиљну анализу главног јунака – он, заправо, жели да буде савршен човек у савршеном свету, а како такви не постоје, биће осуђен или на живот у фантазији или на самоуништење у сваком свету, јер ниједан није савршен) и та бољка дотиче, мада релативно безболно, и телевизијску верзију Булгаковљеве Беле гарде.

Роман Бела гарда балансира између класичног историјског реализма (написан 1924. године, наравно, не може бити сасвим објективан и много тога у њему мора остати сакривено) и одмака ка фантазији и деформисању реалности, који чине свест човека. Аутори су серију у великој мери базирали на позоришној верзији романа, па је тако велики део радње смештен у дом породице Турбин, уз проблем да се сва акција дешава на улицама, у роману па тако и у серији, неименованог Кијева. Притом акције, и то праве филмске спектакуларног типа, има и више него у књизи и добро је што је тако, међутим, иста није довољно подржана развојем ликова. Догађаји који су се у Украјини одвијали крајем 1918. године састоје се не толико из идеолошког колико из националног руско-украјинског сукоба (бољшевици ће доћи тек на крају како би увели неред) уз упливе чистог опортунизма некад небитних који схватају да је дошло време да се стари поредак смени новим. Чланови породице Турбин су инертни људи који се одлучују за делање, но, оно не долази толико из става већ из примораности да се учествује у спољашњем бесмислу. У таквој ситуацији у којој је атмосфера романа тешко преносива у покретне слике, а главни јунаци пре трпе него што изазивају радњу (има у томе, истина, много трагичких елемената), аутори серије прибегли су ширењу приче и измаштавању нових ликова или љубавних троуглова, што је сасвим у реду, јер књиге нису ту да би се славиле и кадиле већ да би се размишљало о њима.



Павле Симјановић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Не притискајте председника републике, никад нисам донео погрешну одлуку, па нећу ни сада

Прочитајте све мисли
bg