Маркет као паркет


О „испоруци мазУУУта“, о мелодији „с најновијег албУУУма“, о продаји „у супермаркЕЕЕтима“ слушамо свакодневно на радију, на телевизији, а наравно и на улици. То дужење и померање акцента супротно је оним „ПИратима“ и „НОмадима“, поменутим прошле недеље, који би морали да буду пиРАти и ноМАди.

Исправно би било мАзут, мАзута као мАмут, мАмута. Маркет и супермаркет су енглеске речи, па би било нормално да задрже нагласак на првом слогу основе (мар), као што чинимо за рекет, баскет, офсет, геџет, таблет и слично.

Продужено „е“, истина, имамо и у англицизмима као буџет, буџЕта или тикет, тикЕта, али они су примљени у време наших дедова (који чак нису знали ни да се изговара „баџет“!), када су малобројне енглеске речи долазиле преко француског и немачког. Данас (зар не?) сви перфектно говоримо енглески, па зашто би се онда маркет и супермаркет поводили за паркетом или квартетом?

Именица с латинским завршетком -ум у српском има преко триста ако рачунамо и стручне термине, а бар двадесетак су у широкој употреби (датум, форум, монструм, пленум, минимум, референдум итд.). Ни једна једина нема дуго „у“. Мој покојни пријатељ и сарадник Милан Шипка први је у свом „Правописном речнику“ (Прометеј, Нови Сад 2010) поред нормативног акцента албум, албума на „а“ допустио и померени акцент албУма, албУми. Кад сам га упитао зашто је то учинио, одговорио је са уздахом: „Сви тако говоре.“

У праву си био, Милане. Сви тако говоре, и тако ће говорити и даље. У данашње време, са оваквом културом и оваквом просветом, наивно је помислити да савети и препоруке језикословаца могу нешто да промене. Зато ни овај напис не треба схватити као савет или поуку, него пре као усамљени глас протеста.



Иван Клајн