Policijski čas

Prošlo je samo dve i po godine od uvođenja pravila koja se odnose na radno vreme ugostiteljskih objekata u Srbiji i zaboravili smo kako je bilo ranije, kada su napisani čuveni tekstovi u svetskim magazinima o ludom provodu u Srbiji i kada je publikacija „Lonely Planet“ izdala svoj vodič kroz ovaj deo Evrope i turistima opisala Beograd kao „grad koji nikad ne spava“. Ponekad sretnem turiste sa tim knjigama u rukama, pitaju gde treba da skrenu, a ono što ne znaju je da pola mesta koja traže više ne postoje. Povratkom u majku domovinu pročitala sam i vest o policijskim akcijama u Novom Sadu, gde su snage reda i mira upadale u lokale u jedan noću i oduzimale muzičarima i di-džejevima miksete i hapsile ih?! Znači di-džej koji pušta muziku je podjednako kriv kao i uvaženi gazda lokala koji ga je bez obzira na zabranu angažovao da radi. Naravno, treba ga po hitnom postupku strpati u pritvor pošto nema većih zločinaca u ovom našem savršenom društvu, pa mesta u ćelijama samo čekaju bas gitariste i disk-džokeje. A to sa oduzimanjem miksete je podjednako besmisleno kao oduzimanje sunđera i deterdženta za pranje suđa od barmena. „Policija upala u lokal i oduzela sve čaše! Barmen osuđen na tri meseca zatvora!“ Eto, to je otprilike to. Nikome nikada nije palo na pamet da se propisi izmene tako da se reši srž problema, dakle ne možeš da dobiješ dozvolu za rad posle ponoći ako nemaš dobru zvučnu izolaciju da ne smetaš dragim komšijama. Ne, zgodnije je da pred svake izbore krenemo ispočetka u šlihtanje penzionerskom glasačkom telu tako što ćemo da maltretiramo ugostitelje i muzičare koji prave buku, jer ti mladi sigurno neće izaći na izbore da još jednom podrže sistem koji je svejedno naopak. Udovoljavanje bakicama iz komšiluka garantuje glasove, pa što bismo bilo koji problem rešavali temeljno kad možemo da se igramo zastrašivanja na svake dve-tri godine i pravimo novinske naslove koji svakako ne govore da je bilo čiji život zbog glupe policijske akcije bolji.