Zaperci

Dobro, de! Došla je zima, možda oštra, možda samo promična, ali čemu tolika panika!? Motorne testere urlaju oko mene kao besne zveri, besomučno kolju šume na Suvoj planini i da nema mojih šarplaninaca u Vidovo, i u moj šumski gaj pala bi seča hrastova. I, nije važno da li su ti zlikovci surove šumokradice ili zakoniti vlasnici. Jer, ko ti to, moj Srbine, daje pravo da ubijaš šumu sve i ako za nju imaš tapiju!? Jesi li ti, možda, zemljače, tu šumu sadio, gajio ili si je od starih srpskih bogova na poklon dobio? Nekad se, bre, za ogrev koristilo samo drvo u koje je grom udario ili je, pak, od starosti, istrulelo. A sada!? Seci bez milosti pa neka je i sveto zapis-drvo, seci svoje korene ne bi li se lakše stiglo do Evropske unije iz koje, evo, i Litvanci beže...

I zato sam se zarekao da ni ove zime nijedno živo drvo neću poseći, a Srbi neka seku sebi i ruke i noge, glave, neka Suvu planinu ogole, ali stići će ih osveta šume. Bogovi sve gledaju i kažnjavaju, a samo odabrane na Sirijus, u Nebesku Srbiju, pozivaju...
Silazim iz mog Vidova, dole, u Mokru; kolju se svinje, a njine iznutrice i creva bacaju, i, potrebni su mi samo najlon džakovi za pseću hranu u izobilju.

I, šta primetim!? Ispred svake kuće deset, petnaest metara drva, a dimnjaci purnjaju i na petnaest Celzijusovih stepeni. Ali, tako je to kada su meteorolozi postali lažni srpski bogovi koji kao da su u dosluhu sa veletrgovcima strujom. Ne bih se, recimo, iznenadio da Vuk Hamović sponzoriše meteorološke zavode da stvaraju zimogrožljivu masovnu psihozu među, ionako, već gnjecavim Srbima. A nekad, u drevna arijska vremena, usred zime nam je bila potrebna samo topla žena kao, recimo, moja Biljana.

Iz Beograda mi Miroslav šalje knjigu Zaperci srpskog jezika od Dragoljuba Petrovića. I, čitajući Petrovićeve Zaperke jasno vidiš kako su iz srpskog jezika nastali neki jalovi jezički zaperci; hrvatski, crnogorski, bošnjački, a možda će, uskoro, da se zapati i vojvođanski! Najinteresantniji su, naravno, Hrvati koji su, izdvajajući se iz srpskog etničkog korpusa prestajali da budu narod i postajali katolici, a kasnije i jasenovački koljači sa srbosječinama u rukama. Tako je to bilo, moj nogometašu Šimuniću!

K. G. Jung, moj guru iz Švice, takođe, pažljivo čita Zaperke pa kaže: Hrišćanstvo, hrišćanstvo je Srbe razorilo, nametnulo im bratoubilački, verski rat posle koga su od naroda samo zaperci ostali. I, samo bog Vid, ako se probudi, može Srbe da uspravi i ujedini...
Na novembarskoj mesečini gledam kako u Vidovom hramu kučka Tara doji svoje zaperke, a oni cokću li, cokću, vrtkaju repićima. A moja Crna mi se oko nogu plete i prorokuje:
Sve dok nemilosrdno seku hrastove šume i jašu šporete zevajući u zaglupljujuće televizijske kanale, za Srbe nema nade, pa makar se Dačić orodio i sa Obamom, a Vučić sa Merkelovom!