Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   01.03.2021. 05:20
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Друштво | Закон о здравственој заштити трудница
Глас за хаос

Можда су намере предлагача закона који је требало да штити мајке и децу без осигурања биле добре, али је неодговорношћу оних који су га писали, али и оних који су га усвојили, изазвао скепсу и страх



Иако недавно донети Закон о здравственој заштити деце, трудница и породиља једноставно не ваља, са чим се сложио највећи део стручне јавности, обавеза о његовој примени је ступила на снагу и здравствене установе ће морати да раде по њему иако ником није постало јасно како. У међувремену, законодавац и неколико заинтересованих страна упорно покушавају да нам скрену пажњу са суштине мањкавости и да расправу усмере на споредан колосек. Конкретно, НИН је пре две недеље, наводећи низ неправилности и непрецизности, истакао једну – да ли постоји неки посебан разлог због кога се ствара регистар жена које су абортирале и да ли је то у вези са све учесталијим притисцима Цркве да се абортус забрани и с обавезом да жене које желе абортус у Клиничком центру Србије морају пре тога да разговарају са свештеником. Након тога је главна тема постала „регистар“ а не сам Закон, а РФЗО је његово помињање схватио као “злонамерну измишљотину”.

Председник одбора за здравље др Душан Милисављевић нема компромисно решење: „До сада се информација о абортусима слала само као број, а сада се шаљу име, презиме, матични број и то се чува у  једној институцији. Па шта је то ако није регистар? Није битно колики је број жена у питању које имају осигурање по овом основу, нека их је само пет, то је регистар за њих пет и ми морамо да дигнемо глас у име њих. Именом и  презименом до сада су се скупљали подаци једино о особама које имају заразне болести (сида, жутица), а сада су ту и жене које су абортирале а немају регулисано здравствено осигурање“, каже Милисављевић. Он наглашава да је све урађено пре него што је направљен регистар сексуалних преступника и педофила, који би нам био далеко потребнији. „Верујем да је све ово урађено из добре намере, али је урађено трапаво, а закон је остао недоречен по многим питањима. Рецимо, ко утврђује трудноћу и даје потврду на основу које жена добија осигурање, како се са листе осигурања скида жена која је абортирала у приватној ординацији дајући само новац а не и матични број, како лекар који је на државној клиници извршио абортус зна да ли жена има или нема осигурање, а самим тим и да ли да је пријави Фонду или не“, каже Милисављевић.

ЗАШТИТА

Списак питања се овим не исцрпљује, а у позадини остају два којима је указано недопустиво мало пажње – шта бива са женама које су биле принуђене да абортирају из медицинских разлога, па чак и због лекарске грешке или онима које су неколико дана после порођаја изгубиле дете. Имају ли оне право бар још неко време на осигурање?“

„Жене са неовереном књижицом користе пуну бесплатну здравствену  заштиту само по основу трудноће. Ако је дошло до прекида трудноће, оне више нису труднице и самим тим губе право на бесплатну пуну здравствену заштиту предвиђену овим новим специјалним законом. Оне ће надаље, попут  свих осталих грађана Србије са неовереном здравственом књижицом, имати право искључиво на хитну медицинску помоћ, а у складу са  Законом о здравственом осигурању.  Уколико је жена родила мртво дете, бесплатну здравствену заштиту може да користи наредна три месеца од порођаја”, каже за НИН Александра Газивода, саветник директора РФЗО.

То значи да право на осигурање има само жена која је родила мртворођено дете, али да га губи у случају да јој дете умре дан након порођаја. Дакле, у случају прекида трудноће, који год да је разлог у питању, лекари не би смели да бесплатно наставе лечење. И то значи још нешто – закон се нимало не свиђа лекарима који ће морати да га примењују. Не свиђа се ни директору КЦС проф. др Миљку Ристићу, који је одмах по сазнању да је на његовој клиници још 2002. донета уредба да жене које се одлуче на абортус морају код свештеника, укинуо њену примену.  Он, једноставно, није хтео да буде део те мучне приче, а за наш лист каже: „По свету постоје свештеници разних вера и свако ко иде на операцију може да разговара са свештеником своје вере, али је неприхватљиво наметање, посебно ако имамо у виду да постоје и атеисти. А када је у питању абортус, то је лично право жене и њена одлука.

Сви знају да је абортус штетан по здравље, да може да остави последице и да смо ми једна од водећих земаља по њиховом броју, али би тај проблем требало решавати едукацијом, а не нарушавањем права жена или утицајем Цркве. Што се Закона тиче, за њега сам сазнао из медија и на основу тога могу да кажем да је за мене неприхватљиво пријављивање жена које су извршиле абортус, задирање у њихову приватност, али не и у разлоге због којих су га извршиле. Разлози могу бити бројни и не могу се сви сврстати у исту категорију: постоје медицински и немедицински разлози, постоји насиље у породици, инцести и патологије које могу довести до тога да код неке особе евидентирамо и 30 абортуса. Како ћемо то забележити? Закон је недоречен и не знамо на који начин ћемо га примењивати“, каже Ристић.

Није јасно ни зашто је закон уопште доношен ако имамо у виду да су сви ти проблеми регулисани постојећим Законом о здравственом осигурању и Законом о прекиду трудноће, а ако је нешто требало допунити био је довољан и амандман.
„Већ смо имали норму о обавези пријављивања абортуса и прекида трудноће. Такође и предвиђене казне за оне који не пријаве. Међутим, овај закон не прави разлику између жена које су абортирале својом вољом, оних код којих је дошло до побачаја или су то урадиле из медицинских разлога. Ако је жена незапослена и муж остане без посла, деси се абортус или побачај, она остаје без икакве друге заштите и икакве друге могућности и мотивација да поново остаје у другом стању. Претходни, из 2005. године, правио је ту разлику и зато ми није јасно зашто је донет овај пропис који ће увести још већу конфузију”, каже др Драгана Ћорић из удружења Родитељ.

ПРАКСА

С једне стране Небојша Стефановић, предлагач закона, сигурно је хтео да потврди свој статус заштитника мајки и деце, с друге је Фонд сигурно желео да уштеди неки новац али и да помогне коме треба, али они који су писали и изгласали документ су оманули. Али, када су ствари већ отишле тим током, РФЗО је у медијима најавио разговор са повереником Родољубом Шабићем у вези са најбољим решењем да подаци жена буду заштићени. Зато је наше питање за Фонд било – да ли је  нормалан след околности  да РФЗО сам тражи  механизам за заштиту и зар то није био посао правника који су правили и предложили закон? И зашто то није учињено пре његовог усвајања?

„Подаци о обављеним здравственим услугама се редовно достављају Фонду још од 2006. године у виду електронске фактуре (да би услуге могле да буду плаћене) и никада није дошло до злоупотребе нити је она могућа од стране РФЗО-а. Подаци из матичне евиденције који се односе на поједино осигурано лице јесу лични подаци и представљају службену тајну, односно не могу се износити и објављивати у јавности. РФЗО је самоиницијативно у контакту са повереником како би увек све било у складу са законом и да би се испунили услови максималне заштите података”, кажу у Фонду.

Ова врста консултације је свакако добродошла, али ипак остаје још једно питање – зар не би било логичније да је повереник контактиран пре усвајања закона, јер већина ових недоумица би била предупређена. „Министарства имају неуједначену и различиту праксу у вези са прибављањем мишљења повереника у поступку припреме закона. Због тога, нажалост, често, тек након што закон буде предложен или чак усвојен, долази до ’сукоба’ на јавној сцени или захтева повереника Уставном суду да огласи неуставним неке одредбе закона.  Није за утеху што је повереник до сада у томе углавном успевао, јер то траје и годинама, а за све то време права грађана и уставне гаранције тих права трпе. Иако министарства све чешће у припреми закона траже мишљење повереника, то још није правило“, каже за НИН Родољуб Шабић.
И шта сад? Неко ће се ипак одлучити да закон доради или ће то одложити, а у међувремену и лепо зарадити на казнама које ће изрицати лекарима и здравственим установама које негде у том хаосу погреше.

Кривично дело

Да би се јасно дефинисала примена недавно усвојеног закона, повереник за заштиту информација Родољуб Шабић упутио је писмо министарки здравља у ком  је затражио да Министарство, у складу са својим овлашћењима и обавезама, на одговарајући начин скрене пажњу свим здравственим установама да се обавеза достављања података о побачајима и случајевима мртворођене деце односи само на жене које остварују право на здравствену заштиту по овом посебном закону, а да се не односи на све друге труднице и породиље јер би достављање њихових података по истом „основу“ представљало недозвољену обраду података и кршење Закона о заштити података о личности. Такође, да је искључива сврха обраде података која је предвиђена чл. 5. Закона утврђивање престанка основа (трудноћа или порођај) који је услов за остваривање права по основу посебног облика здравственог осигурања. Обрада података у друге сврхе а поготово формирање било каквих „регистара“ (које закон и не помиње) о женама које су извршиле побачај и сл. били би потпуно незаконити, извесно представљали прекршај кажњив по закону, а врло вероватно и кривично дело.



Сандра Петрушић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Тања Мишчевић, шефица тима Србије за преговоре с ЕУ

Осећам се као да сам за воланом „ферарија“ с упаљеним мотором, који тек што није кренуо.

Прочитајте све мисли
bg