17.04.
2024.
Par zvani "Smrt": U njihovoj firmi pronađeno je 180 ljudskih tela i istina je isplivala na videlo
Suđenje Halfordovima zakazano je za 6. jun, a par se takođe suočava sa federalnim optužbama.
Iako nedavno doneti Zakon o zdravstvenoj zaštiti dece, trudnica i porodilja jednostavno ne valja, sa čim se složio najveći deo stručne javnosti, obaveza o njegovoj primeni je stupila na snagu i zdravstvene ustanove će morati da rade po njemu iako nikom nije postalo jasno kako. U međuvremenu, zakonodavac i nekoliko zainteresovanih strana uporno pokušavaju da nam skrenu pažnju sa suštine manjkavosti i da raspravu usmere na sporedan kolosek. Konkretno, NIN je pre dve nedelje, navodeći niz nepravilnosti i nepreciznosti, istakao jednu da li postoji neki poseban razlog zbog koga se stvara registar žena koje su abortirale i da li je to u vezi sa sve učestalijim pritiscima Crkve da se abortus zabrani i s obavezom da žene koje žele abortus u Kliničkom centru Srbije moraju pre toga da razgovaraju sa sveštenikom. Nakon toga je glavna tema postala registar a ne sam Zakon, a RFZO je njegovo pominjanje shvatio kao zlonamernu izmišljotinu.
Predsednik odbora za zdravlje dr Dušan Milisavljević nema kompromisno rešenje: Do sada se informacija o abortusima slala samo kao broj, a sada se šalju ime, prezime, matični broj i to se čuva u jednoj instituciji. Pa šta je to ako nije registar? Nije bitno koliki je broj žena u pitanju koje imaju osiguranje po ovom osnovu, neka ih je samo pet, to je registar za njih pet i mi moramo da dignemo glas u ime njih. Imenom i prezimenom do sada su se skupljali podaci jedino o osobama koje imaju zarazne bolesti (sida, žutica), a sada su tu i žene koje su abortirale a nemaju regulisano zdravstveno osiguranje, kaže Milisavljević. On naglašava da je sve urađeno pre nego što je napravljen registar seksualnih prestupnika i pedofila, koji bi nam bio daleko potrebniji. Verujem da je sve ovo urađeno iz dobre namere, ali je urađeno trapavo, a zakon je ostao nedorečen po mnogim pitanjima. Recimo, ko utvrđuje trudnoću i daje potvrdu na osnovu koje žena dobija osiguranje, kako se sa liste osiguranja skida žena koja je abortirala u privatnoj ordinaciji dajući samo novac a ne i matični broj, kako lekar koji je na državnoj klinici izvršio abortus zna da li žena ima ili nema osiguranje, a samim tim i da li da je prijavi Fondu ili ne, kaže Milisavljević.
ZAŠTITA
Spisak pitanja se ovim ne iscrpljuje, a u pozadini ostaju dva kojima je ukazano nedopustivo malo pažnje šta biva sa ženama koje su bile prinuđene da abortiraju iz medicinskih razloga, pa čak i zbog lekarske greške ili onima koje su nekoliko dana posle porođaja izgubile dete. Imaju li one pravo bar još neko vreme na osiguranje?
Žene sa neoverenom knjižicom koriste punu besplatnu zdravstvenu zaštitu samo po osnovu trudnoće. Ako je došlo do prekida trudnoće, one više nisu trudnice i samim tim gube pravo na besplatnu punu zdravstvenu zaštitu predviđenu ovim novim specijalnim zakonom. One će nadalje, poput svih ostalih građana Srbije sa neoverenom zdravstvenom knjižicom, imati pravo isključivo na hitnu medicinsku pomoć, a u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ukoliko je žena rodila mrtvo dete, besplatnu zdravstvenu zaštitu može da koristi naredna tri meseca od porođaja, kaže za NIN Aleksandra Gazivoda, savetnik direktora RFZO.
To znači da pravo na osiguranje ima samo žena koja je rodila mrtvorođeno dete, ali da ga gubi u slučaju da joj dete umre dan nakon porođaja. Dakle, u slučaju prekida trudnoće, koji god da je razlog u pitanju, lekari ne bi smeli da besplatno nastave lečenje. I to znači još nešto zakon se nimalo ne sviđa lekarima koji će morati da ga primenjuju. Ne sviđa se ni direktoru KCS prof. dr Miljku Ristiću, koji je odmah po saznanju da je na njegovoj klinici još 2002. doneta uredba da žene koje se odluče na abortus moraju kod sveštenika, ukinuo njenu primenu. On, jednostavno, nije hteo da bude deo te mučne priče, a za naš list kaže: Po svetu postoje sveštenici raznih vera i svako ko ide na operaciju može da razgovara sa sveštenikom svoje vere, ali je neprihvatljivo nametanje, posebno ako imamo u vidu da postoje i ateisti. A kada je u pitanju abortus, to je lično pravo žene i njena odluka.
Svi znaju da je abortus štetan po zdravlje, da može da ostavi posledice i da smo mi jedna od vodećih zemalja po njihovom broju, ali bi taj problem trebalo rešavati edukacijom, a ne narušavanjem prava žena ili uticajem Crkve. Što se Zakona tiče, za njega sam saznao iz medija i na osnovu toga mogu da kažem da je za mene neprihvatljivo prijavljivanje žena koje su izvršile abortus, zadiranje u njihovu privatnost, ali ne i u razloge zbog kojih su ga izvršile. Razlozi mogu biti brojni i ne mogu se svi svrstati u istu kategoriju: postoje medicinski i nemedicinski razlozi, postoji nasilje u porodici, incesti i patologije koje mogu dovesti do toga da kod neke osobe evidentiramo i 30 abortusa. Kako ćemo to zabeležiti? Zakon je nedorečen i ne znamo na koji način ćemo ga primenjivati, kaže Ristić.
Nije jasno ni zašto je zakon uopšte donošen ako imamo u vidu da su svi ti problemi regulisani postojećim Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o prekidu trudnoće, a ako je nešto trebalo dopuniti bio je dovoljan i amandman.
Već smo imali normu o obavezi prijavljivanja abortusa i prekida trudnoće. Takođe i predviđene kazne za one koji ne prijave. Međutim, ovaj zakon ne pravi razliku između žena koje su abortirale svojom voljom, onih kod kojih je došlo do pobačaja ili su to uradile iz medicinskih razloga. Ako je žena nezaposlena i muž ostane bez posla, desi se abortus ili pobačaj, ona ostaje bez ikakve druge zaštite i ikakve druge mogućnosti i motivacija da ponovo ostaje u drugom stanju. Prethodni, iz 2005. godine, pravio je tu razliku i zato mi nije jasno zašto je donet ovaj propis koji će uvesti još veću konfuziju, kaže dr Dragana Ćorić iz udruženja Roditelj.
PRAKSA
S jedne strane Nebojša Stefanović, predlagač zakona, sigurno je hteo da potvrdi svoj status zaštitnika majki i dece, s druge je Fond sigurno želeo da uštedi neki novac ali i da pomogne kome treba, ali oni koji su pisali i izglasali dokument su omanuli. Ali, kada su stvari već otišle tim tokom, RFZO je u medijima najavio razgovor sa poverenikom Rodoljubom Šabićem u vezi sa najboljim rešenjem da podaci žena budu zaštićeni. Zato je naše pitanje za Fond bilo da li je normalan sled okolnosti da RFZO sam traži mehanizam za zaštitu i zar to nije bio posao pravnika koji su pravili i predložili zakon? I zašto to nije učinjeno pre njegovog usvajanja?
Podaci o obavljenim zdravstvenim uslugama se redovno dostavljaju Fondu još od 2006. godine u vidu elektronske fakture (da bi usluge mogle da budu plaćene) i nikada nije došlo do zloupotrebe niti je ona moguća od strane RFZO-a. Podaci iz matične evidencije koji se odnose na pojedino osigurano lice jesu lični podaci i predstavljaju službenu tajnu, odnosno ne mogu se iznositi i objavljivati u javnosti. RFZO je samoinicijativno u kontaktu sa poverenikom kako bi uvek sve bilo u skladu sa zakonom i da bi se ispunili uslovi maksimalne zaštite podataka, kažu u Fondu.
Ova vrsta konsultacije je svakako dobrodošla, ali ipak ostaje još jedno pitanje zar ne bi bilo logičnije da je poverenik kontaktiran pre usvajanja zakona, jer većina ovih nedoumica bi bila predupređena. Ministarstva imaju neujednačenu i različitu praksu u vezi sa pribavljanjem mišljenja poverenika u postupku pripreme zakona. Zbog toga, nažalost, često, tek nakon što zakon bude predložen ili čak usvojen, dolazi do sukoba na javnoj sceni ili zahteva poverenika Ustavnom sudu da oglasi neustavnim neke odredbe zakona. Nije za utehu što je poverenik do sada u tome uglavnom uspevao, jer to traje i godinama, a za sve to vreme prava građana i ustavne garancije tih prava trpe. Iako ministarstva sve češće u pripremi zakona traže mišljenje poverenika, to još nije pravilo, kaže za NIN Rodoljub Šabić.
I šta sad? Neko će se ipak odlučiti da zakon doradi ili će to odložiti, a u međuvremenu i lepo zaraditi na kaznama koje će izricati lekarima i zdravstvenim ustanovama koje negde u tom haosu pogreše.
