Švercovanje pravne nezavisnosti

Nova, proširena mreža sudova u Srbiji počeće sa radom u januaru iduće godine, ali prvi put neće obuhvatati sudove na Kosovu, koji treba da pređu u nadležnost Prištine. S obzirom na to da sudovi na severu Kosova već ne rade od jula ove godine, za Srbe tamo više nema pravne pomoći, pa samim tim oni više nisu deo državnopravnog poretka Srbije.

Ovaj potez usledio je nakon što su Beograd i Priština u aprilu ove godine potpisali sporazum o normalizaciji odnosa. Prema tom sporazumu, sudske vlasti na severu Kosova moraju se integrisati u zakonski okvir Prištine, za razliku od pre, kada je sudovima upravljao Beograd.
Ipak, treba imati u vidu da Beograd nije izašao sa tezom da se radi o međunarodnom ugovoru, iako je svima jasno da je upravo tako. Jer, čim krenete u pregovore ili razgovore sa bilo kim, vi ste tu stranu uvažili, objašnjava profesorka Jasminka Hasanbegović sa Pravnog fakulteta u Beogradu. A tek da ne govorimo o tome kada napravite neki međunarodni sporazum.

Ako se ostavi po strani polemika u javnosti da li je to politički mudro ili nije, problem je na pravnom terenu koji treba da prati svaku političku odluku. Tako i profesorka Hasanbegović smatra da je to priznanje jedna realnost i da se sa njom treba suočiti, ali bez, kako kaže, prodavanja magle. To nije trebalo učiniti pre nego što se promeni Ustav. Trebalo je biti državnik i imati hrabrosti i reći narodu da je to neophodno da se uradi, kaže profesorka Hasanbegović i navodi da u bilo kom režimu koji hoće da bude pravni, svejedno da li je on više ili manje demokratski, u svakom slučaju dok je to poredak koji nastoji da ne bude tiranski, on mora da se drži nekakvih pravila.
Zato ona smatra da je Briselskim sporazumom i pravnim aktima na osnovu njega poništena najelementarnija pravna sigurnost. I to ne samo građana na severu Kosova, već i onih koji treba da je štite funkcionera pravosuđa, tačnije sudija i tužioca.

OBUSTAVA
To se naročito odnosi na Odluku Visokog saveta sudstva (VSS) i zaključka Državnog veća tužilaca (DVT) da se od 15. jula prestane sa prijemom krivičnih predmeta, a da posle tog datuma sve predmete dostavljaju Euleksu. To ostavlja prostor sumnji da je ovakav potez ispravan i da nije urađen pod uplivom i pritiskom politike.

Odluka ovih pravosudnih tela je potpuno neustavna i nezakonita jer su je doneli nenadležni organi, u postupku koji je neustavan i nezakonit, kaže Jasminka Hasanbegović.
Onaj koji to treba da spreči - Ustavni sud, ne čini ništa. Naprotiv, umesto da štiti Ustav, izlazi u susret politici. Uz malobrojne izuzetke sudija, čije i formalno izdvojeno mišljenje u odnosu na odluke ovog suda vezane za Kosovo, predstavljaju odbranu i struke i savesti.
Već se uveliko govori da su u tom sudu neki, kako je govorio profesor Vojin Dimitrijević, kao oni u autobusu koji nemaju kartu. Zato i ćute dok pravni autobus u velikoj meri voze političari.

Govoreći o mreži sudova na Kosmetu, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković je rekao da će do donošenja posebnog zakona, sudovi i javna tužilaštva na toj teritoriji, koji funkcionišu u sistemu Srbije, nastaviti da postoje i rade u nepromenjenom obliku.
Ako se zna da poseban zakon nije poznat našem ustavnom sistemu, biće da se radi o posebnom zakonu o suštini autonomije na Kosovu i Metohiji. I sam ministar Selaković je u jednoj replici u Skupštini Srbije rekao da taj zakon može biti jedan ili više zakona. Donosi se na način predviđen za promenu Ustava i dobija atribut ustavnog zakona. Kada se donese takav zakon, on ne podleže oceni ustavnosti, on postaje faktički sastavni, ali poseban deo Ustava kojim se uređuje ustavnopravni poredak u Srbiji.

Što se tiče samog pravosuđa na severu Kosova, sudovi u Kosovskoj Mitrovici formalno nastavljaju sa radom (iako ne primaju nove predmete) do donošenja posebnog zakona koji bi trebalo da bude donet do 31. 12. 2013. godine.
Nije jasno na koji je način moguće ispoštovati ovaj rok, budući da se ovakav posebni zakon, saglasno članu 182. stav 2.Ustava Srbije menja po postupku predviđenom za promenu Ustava, a to znači da je Narodna skupština dužna da taj zakon stavi na republički referendum radi potvrđivanja, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije. U svakom slučaju, kako se sudovi nalaze u glavi Ustava o uređenju vlasti, ovaj zakon mora da se stavi na republički referendum i saglasno članu 203. stav 7. Ustava.
Profesorka Hasanbegović ide i korak dalje i kaže: Poseban zakon može da se donese samo u okviru države Kosovo i za državu Kosovo, gde bi se njime regulisalo pravosuđe na severu Kosova. Srpski sudovi su sporazumom nestali i de jure, iako to nije učinjeno na pravno valjan način.

AHTISARI
Briselskim sporazumom otišlo se mnogo dalje čak i od Ahtisarijevog plana, koji je, na neki način, predviđao da sudovi na severu slede srpski zakon, pod pretpostavkom da u velikoj meri moraju delovati u skladu sa propisima UNMIK-a, kodeksom bivše Jugoslavije i zakonom koji se primenjuje južno od reke Ibra.

U Briselskom sporazumu piše da će pravosudne vlasti biti integrisane i radiće u sklopu pravnog okvira Kosova. Apelacioni sud u Prištini uspostaviće poverenstvo sastavljeno od većine K/S sudija koji će se baviti svim opštinama s kosovskim Srbima kao većinskim stanovništvom. Odeljenje tog Apelacionog suda, sastavljeno od administrativnog osoblja i sudija, imaće trajno sedište u Severnoj Mitrovici (Okružni sud Mitrovice). Svako radno telo navedenog odeljenja biće sastavljeno većinom od K/S sudija. Odgovarajuće sudije sedeće u zavisnosti od prirode slučaja u koji su uključeni.

Međutim, u poslednjim pregovorima zapelo je baš po pitanju sudova i to, kako kaže premijer Ivica Dačić, oko osnivanja suda u Kosovskoj Mitrovici. Biće da i ono što je ispregovarano nije dobro učinjeno, inače problema ne bi ni bilo.
U engleskoj verziji sporazuma ne pominju se decidirano srpske sudije, već se koristi izraz K/S, koji je prevodilac ovog sporazuma preveo kao skraćenicu za kosovske Srbe, što otvara prostor za manipulaciju u implementaciji ove tačke jer se ovde de fakto ne spominje nigde reč Srbin(ne u engleskoj verziji - koju je Dačić potpisao).

Govori se samo o tome da će u posebnim pravosudnim telima Srbi biti većina. U praksi može biti 6 prema 5 ili nešto slično. To omogućava Prištini da lako dođe do većine koja njoj odgovara, da se ceo sistem zaštite Srba pred sudovima potpuno obesmisli. Naravno, nema više nijednog pravnog leka koji bi Srbi mogli da koriste protiv odluka sudova na Kosovu pred sudovima Srbije.

Problem je što se pojmovno shvatanje prava instrumentalizovalo a institucije, kao njegov glavni oslonac, pod pritiscima oslabile i rasklimale. Srbi, izgleda, nisu baš skloni pažljivoj, skrupuloznoj i postepenoj njihovoj gradnji. Jer pravo je ipak, kako je još Hegel ustvrdio, slično matematici. Kad se pođe od načela ili postulata, kad se na jedan pravni način razvijaju pojmovi, zakonito se dolazi samo do jednog rešenja. Nečeg što su Nemci razvili kao cilj u pravu. Nije li i deo međunarodne zajednice pribegao takvoj formi, koja u krajnjem ishodu daje samo jedan rezultat nezavisnost Kosova.