Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.09.2021. 04:45
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
У сусрет НИН-овој награди
Роман као искушење

Остало је три недеље до проглашења добитника престижне награде за књижевност, коју додељује наш лист. Дотад, чланови жирија оцењују продукцију 2013.



Компјутери омогућавају копи-пејст технику. Она је нашла велику примену на универзитетима, диљем света, па и у Србији. Том техником сам могао текст од пре четири године комотно да претворим у неку нову, мало измењену верзију. Наиме; мало тога се за то време изменило у српском роману. Тачније – ништа битно.

И даље, скоро без изузетка, праве романе и најбоље романе пишу професионални писци (ма шта то у Србији могло да значи!). Годишње се огласи десетак, петнаестак. Њима уз бок, још толико остаје на покушају, мање-више успешном. Ту су негде... Многе вреди прочитати као наговештај бољих романа или наговештај краја... Све остало, често, као ове године, преко стотину романа, исписују људи којима се чинило да немају паметнијег посла, него да пишу. И то баш роман!

Знам да ће опет многи тврдити како сам малициозан и да потцењујем српске писце. Они који тако мисле нису прочитали ниједну од стотинак лоших књига, од којих су многи романи само на папиру. Њих молим да ми наведу наслов бар једног од три стотине романа из прошле три године, које је НИН-ов жири елиминисао у првом кругу одлучивања. Не верујем да ће један једини такав читалац моћи да се огласи. И да ме демантује.

Постоје издавачи, у данашњој Србији, који верују да је рекламна тврдња с корице - како је реч о епохалном делу - довољна да неком врстом чаролије претвори „писаније“ у роман.
Постоје издавачи који мисле да ће конкурсом за најбољи роман и проглашавањем „романа деценије“ неку гротескну творевину унапредити у релевантну прозу.
Постоје издавачи који чврсто верују у то да је рукопису непотребан прави уредник, писмен лектор, одговоран коректор, дизајнер од укуса... Нажалост, ти су у већини.
Од тенденција које су уочљиве – са читалачком радошћу запажам пораст вредности жанровских романа. Књиге Скробоње, Зелића, Бајића  боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних „уметничких“ жанрова.
Од младих писаца, будућности се недвосмислено препоручују Дина Хрецак и Бојан Бабић. Чини ми се да је то недовољно.

Друга тенденција је видљиво окретање леђа историји и зарањање у најрецентнију садашњост. Нажалост, то се обично завршава фељтонистичким текстовима, прозним конструкцијама које верују да је више но довољно критиковати политичаре, идеологије, странке...
Трећа тенденција је писање „љубића“ по угледу на трендсетерке са „стејџова“ комерцијалних издавача, најчешће ТВ водитељке. Незгодно је и тачно рећи да имитаторке пишу још слабије него „списатељице“ на које се угледају.
Већина учесника у НИН-овом конкурсу за избор романа године не схвата колико је важна форма романа и да је она пресуднија од садржаја који се исписује.

Мада је број романа који 2014. нуди будућности мањи него прошлих година, сасвим је извесно да ће романи Владиславе Војновић, Горана Гоцића, Слободана Владушића, Соње Атанасијевић, Гордане Ћирјанић, Иванчице Ђерић, Драгог Бугарчића, Берислава Благојевића, Драгана Јовановића Данилова ... бити та лепа заоставштина. А да ли је то довољно, просудићете на миру, сами. Читајући те романе и још пет-шест из тзв. ужег избора.



Васа Павковић председник жирија



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ивица Дачић, премијер

Који би то политички лудак ишао у економске мере, радикалне резове, отпуштања с посла, а да ће да иде на изборе за неколико месеци?

Прочитајте све мисли
bg