Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   16.10.2019. 08:27
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Здравство — Право лице Србије
Шампиони корупције

Другу годину заредом Србија је према европском индексу здравства последња у Европи, али су званичници убеђени да само у нашем случају индекс постаје одраз европске злобе и непроверених гласина



Када је прошле године шведска експертска организација (Euro Health Consumer)  први пут уврстила Србију у годишњи извештај и рангирала нас према европском здравственом индексу EHCI, очекивало се да креатори домаћег здравственог система то дочекају као добру вест. Не само зато што се истраживање ради за потребе Европског парламента, чиме је и званично потврђено да је ЕУ постала заинтересована за Србију, већ и због тога што ову процену све владе дочекују са нестрпљењем – она је показатељ грешака и на основу добијеног извештаја се креира здравствена политика за наредну годину.

То што је процена показала да смо земља са најлошијим здравственим системом у Европи, није се уклопило у „добру вест”, али бесплатно дате смернице о томе шта нам ваља чинити  су представљале поклон који никако нисмо смели да одбијемо.
Одбили смо га. Оптужили смо међународне експерте да су злобни, да немају појма и наставили по свом. Резултат је, наравно, очекиван -  дочекали смо још једну годину као  последњи, само смо заостатак од пет бодова за претпоследњим земљом успели да повећамо на 27 бодова.  Или, како је представљено у EHCI извештају, наше назадовање смо правилно распоредили на све сегменте здравства: од  корупцијe, преко листи чекања па све до опште стопе морталитета од 14,2 промила, што нас сврстава у категорију афричких земаља.

Извештај је углавном оцењен као неуверљив, неутемељен и злобан. То је био подтекст, а текст је био нешто конкретнији – наши медицински званичници су оценили да им није јасно како је тај извештај рађен, ко је попуњавао упитник, зашто није консултован Институт за јавно здравље „Батут“ (подаци се разликују) и да оцена не може бити меродавна јер она није добијена за квалитет здравства већ је изведена из субјективног мишљења пацијената.

„Био сам помало затечен чињеницом да Министарство здравља другу годину заредом демантује и прикрива резултате европске агенције чији извештај чекају сви у Европи. Грађанима, реално, није чак ни потребно да добију извештаје да бисмо знали где смо. Они знају у каквим се болницама лече, јасно виде да постоје листе чекања за неке интервенције чак до 2025, свесни су корупције у здравству и виде злоупотребу положаја лекара који их из државног шаљу у приватни сектор...“, каже др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравство.
Да су проблеми далеко видљивији од статистике закопане у „Батуту“, потврдили су и Доктори против корупције.  „Са институционализованом корупцијом у здравству, потпуном доминацијом политике над струком, неспособним али зато послушним управљачким кадром, српско здравство је морало бити поново последње у Европи. Логично, први по корупцији морају бити последњи по квалитету”, каже др Драшко Карађиновић. 



Али, да не бисмо нагађали и натезали се чији су подаци веродостојнији, овога пута је др Милисављевић искористио могућност коју му даје функција председника Одбора за здравство и позвао шведске експерте у српски парламент да директно и посланицими и свим заинтересованим невладиним удружењима објасне методологију и резултате до којих су дошли. За скупштинском говорницом су нас упозорили на превелику смртност и од онколошких и од кардиоваскуларних  болести,  на огромну корупцију и на неразумно дуге листе чекања. Покушај Министарства здравља да то оправда чињеницом да смо веома сиромашна земља која мало издваја за здравство, оценили су као лоше оправдање износећи податке да ни у сиромашнијим земљама (Албанија, Македонија...) не постоје листе чекања и да оне нису везане за новац већ за систем. Конкретно, да је проблем у организацији здравственог система и да се Министарство недомаћински понаша и према новцу који стиже у Фонд и према грађанима.

Након вишесатне дебате није се стигло нигде, а насталу ситуацију др Милисављевић описује на следећи начин: „Није проблем да неко дете добије јединицу у школи, проблем је ако почне да се правда да је све знао а да га професори мрзе иако не покушава да учи. Управо тако се влада наше министарство, два пута добијамо најлошију оцену, а упорно тврдимо да је нисмо заслужили и да нас неко мрзи. Проблем се решава тако што ћемо да учимо и да реформишемо наш заостали и нефункционални систем. Пре свега да пођемо од листа чекања за које сам уверен да су вештачки прављене у великом броју случајева од стране директора неких здравствених установа који уједно имају и своје приватне ординације. Те листе чекања су потенцијалне листе за корупцију и то питање морамо да решимо хитно. Уместо тога, ми проблем само продубљујемо: прошле године на операцију катаракте је чекало 20.000 грађана, то питање сам отворио у парламенту и добио обећање да ће се нешто урадити, а ову годину смо завршили са више од 25.000 људи на листи чекања. Да не говорим о пацијентима који чекају на зрачну терапију. У многим болницама се чека више од три месеца, а оптималан рок је да пацијент почне са њом  две до три недеље након операције,  јер у супротном зрачење више нема медицински ефекат, већ само можете додатно да погоршате стање пацијента.“

И поред свих наведених аргумената у једним новинама  је објављен интервју са министарком здравља Славицом Ђукић Дајановић, под називом “Нисмо најгори у Европи, наши лекари раде као колеге у ЕУ, али нема новца”. У наставку текста је наведено и неколико примера наше успешности, од којих је један све бољи однос према вакцинацији. Био је то разлог да председник Лиге за имунизацију проф др Зоран Радовановић реагује: „Прва неистина је да нисмо најгори, чињеница је да смо по 48 критеријума, чију је основаност тешко оспорити, на европском дну. Друга неистина је да је одсуство новца разлог нашем неславном пласману. По подацима СЗО, ми смо 2011. године издвајали 1.200 долара по становнику за здравство, што је двоструко више него што је улагала од нас много боље пласирана Албанија. Такође, опасна је импликација да они, наводно, нападају и вређају наше лекаре. Тежиште извештаја је на лошој организацији службе, а не на умећу лекара! Оно што нас највише издваја од свих осталих земаља јесте лоша искоришћеност уложеног новца у здравство. Тај показатељ нас више од свега закуцава за дно. Дакле, прозвана је министарка, а не докторски плебс. А што се односа према вакцинацији тиче, или од министарке крију истину или она сама из нејасних разлога кривотвори чињенице. Епидемиолози упозоравају да антивакциналисти имају све више успеха, а педијатри се све чешће суочавају с одбијањем родитеља да им се деца вакцинишу.“

На ово би свакако требало надовезати и податак да код нас од карцинома грлића материце умре 7,6 жена на 100.000, а у Финској 0,9 и да министарство као једини лек види скрининг и благовремену терапију, а да је у међувремену скоро цела Европа прешла на вакцинацију против вируса који је узрочник ове врсте рака.

„Стање морамо заједнички да мењамо не мешајући политику у то. То је интерес свих нас, без обзира на то да ли смо власт или опозиција, јер  сутра сви можемо да будемо пацијенти“, каже др Милисављевић.
Проблем је што смо већ данас сви пацијенти, али се једноставно не лечимо исто ако смо власт или опозиција.



Сандра Петрушић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Небојша Стефановић, председник Скупштине Србије и потпредседник СНС

Вучић је, поред тога што је председник СНС, и неко ко је крстио моју ћерку. Пријатељи смо, близак сам му годинама. За мене не постоји дилема ко би ме водио у будућност, мој глас увек иде њему

Прочитајте све мисли
bg