Tajkuni duguju milijardu evra

Kada bi se sabrali svi dugovi koje su nagomilali najveći srpski biznismeni, ispalo bi da su oni u minusu taman koliko će biti i planirani manjak u državnoj kasi za ovu godinu. Ili oko 1,6 milijardi evra! U najtežoj poziciji su četiri kompanije, Farmakom Miroslava Bogićevića, Interkomerc, na čijem je čelu Goran Perčević, Beohemija Željka Žunića i Inter-kop Radeta Nikolića. NJihove obaveze prema bankama, dobavljačima, državi i zaposlenima već su narasle na oko 900 miliona evra. Zato će ova godina, po svemu sudeći, biti presudna za njihovu, ali i za sudbinu još nekih privatnih kompanija, kojima u poslednje vreme ne cvetaju ruže.

Iz više nezavisnih izvora NIN saznaje da su obaveze Farmakoma dostigle oko 350 miliona evra, Beohemija duguje 200 miliona, Interkomerc desetak miliona evra manje, a Inter-kop oko 140 miliona evra. Sve zajedno, dakle, skoro 900 miliona evra. Ako se njima doda i kompanija Invej, Predraga Rankovića Peconija, kojoj od 2011. padaju prihodi, ukupne obaveze nabrojanih kompanija, od kojih su se četiri našle u prvih 56 na NIN-ovoj listi Top 500 najvećih kompanija u Srbiji za 2012. godinu, penju se na zabrinjavajućih 1,1 milijardu evra! Toliki su, poređenja radi, bili ukupni prihodi ovih pet kompanija u 2012. Da zlo bude veća bila je to i poslednja dobra godina za Bogićevića, Žunića, Perčevića i Nikolića, a to u velikoj meri važi i za Predraga Rankovića Peconija.

Od dugova neće zaboleti glava samo vlasnike ovih firmi, već i bankare koji su im u prethodnih šest-sedam godina odobrili na stotine miliona evra kredita, uvereni da se radi o solidnim dužnicima koji će uredno vratiti pozajmljeni novac sa kamatom. Izgleda, međutim, da se nisu preigrali samo tajkuni, već i njihovi finansijeri.

Poredeći preduzeća koja nisu u stanju da plaćaju dospele rate kredita sa zombijima, dugogodišnji bankar i konsultant Dragiša Lekić smatra da su poslednje utočište u životu tih firmi bili subvencionisani krediti. Novim, jeftinim kreditima vraćali su se stari, a dug je postajao sve veći i sada je toliki da zombi biznis više nije u stanju da plaća ni kamatu, a kamoli glavnicu, objašnjava Lekić.

I šta sada, kad je đavo došao po svoje? Što se zombista tiče, gotovo ništa novo nećemo videti. NJihov spokoj se meri količinom para izvučenih iz biznisa i sklonjenih na stranu. Oni se slobodno voze u svojim dobrim automobilima i odsedaju u luksuznim hotelima, dok su računi njihovih firmi blokirani, zaposleni neplaćeni, a poverioci očajni. Oni ništa novo niti mogu niti žele da ponude, osim da iskreno veruju i nadaju se da će se iz ovog ružnog sna ponovo probuditi i ugledati svetlost prošlih dana. Sa takvim očekivanjima poslovna budućnost sigurno ne pripada njima, napisao je još u novembru Lekić u autorskom tekstu.

Za NIN precizira da će ovogodišnji hit srpskog zombi biznisa biti UPPR (unapred pripremljeni plan reorganizacije) i da će u kombinaciji sa navodnom odbranom od neprijateljskog preuzimanja to predstavljati matricu za rešavanje problema prezaduženih preduzeća.
Sa odsustvom želje da se problem reši već da sve odloži za neko vreme. Što duže to bolje. I sa glavom u pesku. Suočavanje sa realnošću ne odgovara nikome. Banke bi po svaku cenu da izbegnu dodatna rezervisanja, ali možda i više da se ne poteže pitanje odgovornosti za ranije odobrene kredite. Dužnici bi da još malo žive na staroj slavi, bar da im niko ne zagorčava još jedno zimovanje. Početka priče kao da se više niko ne seća. Bilo je suviše lepo i lako da bi se tome odolelo. Nije profesionalno, ali jeste ljudski, zaključuje Lekić za NIN.

Spas u UPPR-u već su potražili Inter-kop, Interkomerc i Beohemija, a izvori NIN-a navode da se očekuje da će tim putem vrlo brzo krenuti i Farmakom i Invej. Prvi se na ovakav korak odlučila šabačka firma Inter-kop, čiji je račun u blokadi više od 500 dana, još od avgusta 2012, zbog neizmirenih dugova od dve milijarde dinara. To, možda i ne bi bio toliki problem da Inter-kop 2012. nije završio sa neto gubitkom od čak šest milijardi dinara, dok je godinu dana ranije kompanija imala profit od 178 miliona dinara. Da zlo bude veće i prihodi Inter-kopa su smanjeni za 60 odsto, sa 11,2 milijarde dinara u 2011. na samo 4,6 milijardi u 2012, a s obzirom na to da je firma u blokadi skoro 17 meseci, za očekivati je da se negativan trend nastavio i lane. U Inter-kopu NIN-u je potvrđeno da je Privrednom sudu u Valjevu podnet predlog za pokretanje UPPR-a i da je taj sud zabranio raspolaganje imovinom dužnika do pravosnažnog okončanja postupka. Na ročištu 26. avgusta 2013. potvrđen je UPPR i i sada se čeka da se kao drugostepeni organ o žalbama izjasni Privredni apelacioni sud u Beogradu i da donese pravosnažno rešenje o UPPR-u. U Inter-kopu navode da su time pokazali da izlazak iz krize traži orijentišući se na oporavak kompanije, a poverioci su pokazali spremnost na kompromis i podržali UPPR i da će sa usvajanjem tog plana, sva prava poverilaca biti izvršena u skladu sa UPPR-om.

U sledećem broju: Ojadili i državu