Bez subvencija ovde ne bi prodali ni 500 automobila

U ovom trenutku, uz investiciju veću od milijardu evra, ne postoje razlozi za odlazak Fijata iz Srbije. Jedino o čemu razmišljamo, kao i svaka kompanija, jeste kako da investiciju učinimo profitabilnom za nas i za srpsku vladu, kao manjinskog vlasnika, kaže za NIN Antonio Čezare Ferara, generalni direktor kompanije Fijat automobili Srbija, odgovarajući na pitanje šta bi bio razlog za eventualni odlazak italijanske kompanije iz Srbije nakon 2018, kada ističe ugovor sklopljen sa Vladom Srbije.

Da li je tačno da će se u Srbiji do 2016. proizvoditi jedan od novih 20 modela fijata i kada će odluka o tome biti definitivno doneta?

Čitao sam o tome u novinama u Srbiji, ali izjave koje se pojavljuju u javnosti ne dolaze iz Fijata. Model koji je izašao sa traka 4. jula 2012. će se unapređivati svake godine, ali, da bi se isplatio, model u automobilskoj industriji mora da traje oko šest godina. Da bi se povratila investicija Fijata od 1,2 milijarde evra, koja je bila potrebna da bi sa traka krenuo fijat 500L, potrebno je najmanje šest godina.

Delite li bojazan mnogih privrednika da će 2014. biti još teža godina za poslovanje u Srbiji?

Ne znam da li će u Srbiji naredne godine biti teže za poslovanje ili ne. Kao proizvođač automobila, FAS prati tržišne trendove, a srpsko tržište čini tek jedan odsto ukupne prodaje. Ono što je naš interes i ka čemu usmeravamo i svoje planove su trendovi na evropskom i svetskom tržištu.

Verujete li onda u procene da je tržište automobila u Evropi ove godine dotaklo dno i da u 2014. sledi blagi rast. Da li na tim pretpostavkama počivaju i planovi FAS-a?

Postoje različite prognoze koje za 2014. predviđaju stagnaciju ili blagi rast na evropskom tržištu. Drugi proizvođači automobila, poput Opela, Forda, Folksvagena, Sitroena, izneli su procene da će evropsko tržište ove godine ostvariti rast od 1,5 do 2,5 odsto. FAS planira da prati taj tržišni trend, ali je to nešto što će se svakako primenjivati u praksi tokom cele godine. Možemo da pripremimo fabriku za rast tražnje, a sve nadalje je prepušteno tržištu.

Da li ste zadovoljni tražnjom za modelom koji se proizvodi u Srbiji?

Do sada, jesmo. Fijat je za deset meseci 2013. izvezao vozila u vrednosti 1,28 milijardi evra i najveći je izvoznik u Srbiji. Ostvarujemo planirano, iako evropsko tržište u 2013. generalno gledano, nije bilo dobro za automobilsku industriju. Drugi proizvođači, poput Forda i Opela, koji proizvode modele iz ovog segmenta, suočili su se sa određenim poteškoćama u poslovanju, pa su bili prinuđeni da svoje fabrike u jugoistočnoj Evropi zatvore na nekoliko dana u septembru, oktobru i novembru 2013.

Može li se kolektivni odmor u FAS-u, u trajanju od tri nedelje, počev od 18. decembra, tumačiti isto kao posledica otežane prodaje, ili je nešto drugo u pitanju?

Razlog kolektivnog odmora u FAS-u su pripreme u samoj fabrici za nastavak proizvodnje, podešavanje robotike u lakirnici. Iskoristili smo period praznika i spojili sa ostatkom godišnjeg odmora radnika. Već smo imali sličan kolektivni odmor u avgustu, koji je trajao dve nedelje.

Na koja tržišta ste najviše usmereni i koliko srpsko tržište učestvuje u ukupnoj prodaji?

FAS je okrenut ka američkom i evropskom tržištu. Na američkom je najveći procenat prodaje u Severnoj Americi, ali deo vozila odlazi i u Kanadu, Argentinu, Čile i Portoriko. U ovoj godini planiramo izvoz više od 20.000 vozila na američko tržište. U Evropi su glavna tržišta Italija, Francuska i Nemačka, a slede ih Velika Britanija i Španija. Očekujemo slično i u 2014, a jedina razlika bila bi izlazak na rusko tržište.

Računate, dakle, i na mogućnost bescarinskog izvoza 10.000 automobila iz Srbije na rusko tržište?

Rečeno nam je više puta do sada od strane mnogih srpskih političara da se pregovara sa Rusijom o bescarinskom izvozu kontingenta od 10.000 vozila. Fabrika u Kragujevcu je spremna da proizvede potrebnu količinu automobila. Kad će se to dogoditi, ne znam. Nama je rečeno da budemo spremni i mi pratimo šta su izjavili srpski zvaničnici. Ako bude došlo do realnog zahteva da proizvedemo 10.000 dodatnih vozila, koji će biti izvezeni na rusko tržište, to bi značilo i dodatna zaposlenja.

Verujete li da je to navodno usmeno obećanje Vladimira Putina srpskom premijeru ostvarivo i kada bi to moglo da se desi?

Mislim da je taj plan ostvariv, jer srpska strana ima šta da ponudi Rusiji kako bi uspela da omogući izvoz 10.000 automobila, ali to će svakako zavisiti od odnosa dve zemlje. Za rusko tržište od tri miliona automobila godišnje, 10.000 vozila je udeo od 0,3 odsto i tu nema reči o ugrožavanju bilo kakvih interesa.

U javnosti se dosta spekuliše o tome koliko je u fabriku u Kragujevcu uložio Fijat, a koliko država Srbija. Prema vašim računicama, ako se održi sadašnji nivo proizvodnje i izvoza, koliko je potrebno da bi Fijat vratio uloženi novac?

Fijat je od 2011. do danas uložio 1,2 milijarde evra u fabriku u Srbiji. Samo tokom 2013. investirano je 200 miliona evra u razvoj proizvoda. I ove godine nastavićemo da investiramo u sam proizvod. Automobilska industrija je veoma konkurentna i mora kontinuirano da se unapređuje proizvod da bi se pratio korak sa trendovima. Povrat investicije može da se posmatra iz više uglova. Ako gledamo iz ugla zapošljavanja, počeli smo sa zapošljavanjem 2.400 radnika, a ove godine zaposlili smo još 600. U 2014. planiramo da zaposlimo još izvestan broj radnika, ali to će svakako zavisiti od zahteva tržišta. Pitanje je, dakle, kroz šta kompanija posmatra povrat investicije.

Kada spominjete nove investicije u 2014, da li one takođe podrazumevaju i određena ulaganja srpske vlade?

Ne. Vlada je samo na početku, prilikom osnivanja kompanije FAS uložila 100 miliona evra. Tad je postavljena vlasnička struktura u kompaniji, u kojoj Fijat ima 67, a država 33 odsto udela. Dalje investicije Fijata ne podrazumevaju i državna ulaganja.

Odluka o usmerenju subvencija na automobilski popust, dočekana je oštro od strane Evropske unije i njenih zvaničnika u Srbiji jer je time Fijat dobijao povlašćen status u Srbiji. Kakav je epilog te priče?

To je bio nesporazum. Fijat je otvorio 600 novih radnih mesta u 2013, za koja smo, kao i drugi investitori u Srbiji, dobili određene subvencije. Odlučili smo da te subvencije uložimo u održivost lokalnog tržišta. Srpsko automobilsko tržište praktično ne postoji i to je bila odluka kompanije da preusmeri dobijene subvencije da bi podstakla kupovinu vozila. Kao što se obično dešava, mnogima je to zasmetalo. Na kraju svega, Evropska komisija je uradila istraživanje i zaključila da nije bilo nepravilnosti. Bez tih popusta koje je Fijat omogućio, tržište u Srbiji bi bilo nemerljivo. U prva dva meseca 2013. godine prodato je, bez subvencija, 70 vozila. U narednih deset meseci prodali smo nešto više od 2.000 vozila. Ove godine, ako ne budemo zadržali srpsko tržište uz pomoć subvencija, nećemo prodati više od 500 vozila.

Da li planirate da zadržite te popuste i u 2014?

Planiramo, zato što sporazum koji smo potpisali sa Vladom Srbije podrazumeva da i ove godine otvorimo nova radna mesta, za šta ćemo dobiti i dodatne subvencije. Odluka Fijata je da održi prodaju na srpskom tržištu uz pomoć tih subvencija i u 2014. Naravno, zavisno od toga u kom će pravcu ići tržište ove godine, zavisi koliko ćemo radnih mesta otvoriti i samim tim koliko ćemo subvencija moći da preusmerimo na popuste za kupce.

Velike polemike u Srbiji vode se o tome da li su subvencije za otvaranje novih radnih mesta opravdane. Da li je, po vašem mišljenju, država sa tolikim deficitom budžeta možda bila i previše darežljiva prema stranim investitorima?
Nije na meni da govorim o tome, to je političko pitanje. Mogu samo da kažem da bi Srbija trebalo da se rukovodi primerima u sličnim zemljama u svetu i u regionu.

U kojoj su meri proizvođači automobilskih delova u Srbiji osposobljeni za saradnju sa FAS-om ili ste još uvek pretežno usmereni na dobavljače iz inostranstva?

Ako govorimo o broju komponenti, oko 67 odsto uzimamo od lokalnih proizvođača. Sa druge strane, tri glavne komponente, motor, amortizeri, menjač, dolaze iz Italije i Poljske, a jedna komponenta volana se proizvodi u Kini. Cilj je da pokušamo da alociramo više lokalnih proizvođača, jer nam to olakšava logističke procese. Fijat radi na tome da neke svoje dobavljače dovede u Srbiju, da ovde investiraju i pokrenu proizvodnju, a na Vladi Srbije je da ih privuče.

Šta u poslovnom okruženju smatrate najvećom preprekom za strane investitore i konkretno, za dalji rast FAS-a?

Trebalo bi ubrzati i olakšati birokratske procedure i kreirati poslovno okruženje koje podrazumeva dobru infrastrukturu, koja obezbeđuje brzu razmenu u okviru industrije, obezbediti jeftine i stabilne cene komunalnih usluga. U Srbiji je možda najveći problem za investitore činjenica da određeni uslovi za poslovanje koje zateknu i koji ima odgovaraju, mogu da se promene za tri meseca. Kad se kompanija odluči za veliku investiciju u nekoj zemlji, ne pravi planove na nivou nekoliko meseci. Cena struje je 2011. bila vrlo privlačna kad se gleda iz ugla investitora. Danas FAS plaća megavat u Srbiji 48 evra, a na nemačkom tržištu struje može da se kupi za 36 evra.

Planirate li onda da prekinete snabdevanje strujom preko Elektroprivrede Srbije?

Kompanija FAS kupuje električnu energiju od EPS-a do kraja 2014. i mi poštujemo svoje ugovorne obaveze. Nakon isteka tog ugovora, odlučićemo šta ćemo dalje. Ako ostane ovakav odnos cena, tražićemo povoljnije uslove.

Iako je najavljeno da će biti završen do kraja 2013, auto-put Batočina-Kragujevac još nije završen. Koliko vam to otežava život i šta još država nije ispunila iz ugovora sa Fijatom?

Put Batočina-Kragujevac je trebalo da bude završen do kraja 2011. po prvobitnim najavama. Imali smo više sastanaka i razgovora sa nadležnim ministrima kako bismo dobili odgovor kada će ugovorne obaveze biti završene, ali puta još nema. Stoji nedovršena i južna obilaznica koja je trebalo da obezbedi dve trake do fabrike. Fijat je projektovao fabriku tako da se sve doprema i odvozi putevima. S obzirom na to da nemamo puteve, prinuđeni smo da koristimo železnicu za snabdevanje fabrike. To znači da nešto što bi u fabriku bilo dopremljeno za tri dana, železnicom stiže za deset dana. Pored konstantnog vremenskog pomeranja, morali smo i da dodatno ulažemo u kontejnere, da napravimo veća skladišta.