Tviterov prljavi veš

Nik Bilton, koji kaže „da živi u San Francisku sa svojim psom“, kolumnista je i bloger NJujork tajmsa, fokusiran na teme o tehnologijama i kulturi, pisac bestselera „Hatching Twitter: A True Story of Money, Power, Friendship and Betrayal“, u kome govori o generaciji kojoj je tehnologija promenila život, otkrivajući i kako je jedan od kreatora ove društvene mreže ostao go kao pištolj. Priča o ljudskim odnosima i prljavom vešu, gde beskrupulozni tipovi postaju korporativni junaci, koji otimaju tuđe ideje a startap firme cvetaju čistom srećom. Izleganje Tvitera je drama o grupi mladih programera iz San Franciska, koji se trude da vode svoju kompaniju Ordeo, ali su večito kratki s novcem. Onda jedan iz ekipe, DŽek Dorsej (29), dok se trezni u autu u kome je i njegov kompanjon Noa Glas, dolazi na ideju da napravi internet-stranu gde bi ljudi jednostavno i kratko kazali šta rade. Dorsej je navodno imao problema s govorom, pa otud i zamisao o jezgrovitom izražavanju, koju Noa Glas nadopunjuje predlogom o komunikaciji s drugima, smislivši i ime „Tviter“. Fora s kratkim izražavanjem dopala se i Evanu Vilijamsu, poznatom po prodaji „Bloggera“ Guglu. Zaplet počinje kada Noa Glas posumnja da neko želi da ga istera iz firme i to poverava Dorseju, ne sluteći da mu baš on radi o glavi. Bilton kaže da je Glas pao u depresiju zbog izdaje, jer su ga najurili iz kompanije s obrazloženjem da „pijan otkriva detalje projekta potencijalnim konkurentima“. Za utehu je dobio mali udeo u firmi, koga se ratosiljao. Zla sreća prati i DŽeka Dorseja, koji postaje šef odbora, ali se na lansiranju Tvitera tako napio da je pao i završio u Hitnoj pomoći. Ekipa mu maligane ne uzima za zlo, ali Evan Vilijams, vegetarijanac i otac dvoje dece, neće da trpi što Dorsej beži iz firme kako bi išao na jogu ili kurs šivenja. „Možeš da budeš krojač, ili šef odbora, ali ne oboje“, navodno mu je rekao i isplatio ga. Ali, 2010. Dorsej uzvraća udarac ubedivši investitore da oteraju Vilijamsa, pa ide okolo i hvališe se pričom kako je on jedini idejni začetnik Tvitera, lažući da je na ideju došao još 1984. kada je imao osam godina, a interneta nije ni bilo. Naredne godine je sebe najavio i kao budućeg gradonačelnika NJujorka, jer ga „zanima politika“. Bilton kaže i da je Dorsej besomučno imitirao Stiva DŽobsa, oblačeći se kao on, plagirajući DŽobsov muzički ukus i kraduckajući njegove fraze. Ostalo je istorija, zapisana u medijima koji su pomno pratili (pro)cvrkutavanje Tvitera na berzi. Kompanija "Lajonsgejt" koja snima TV seriju, orijentisala se na pozadinske radnje osnivača, od kojih je najzanimljiviji Biz Stoun, bloger, inovator, donator, zaštitnik siromašnih i životinja, te reditelj dokumentaraca proglašen za jednog od 10 najuticajnijih ljudi informatičkog doba. "Twitter je poslednjih nekoliko godina promenio naš život“, rekao je predsednik "Lajonsgejta" Kevin Begs, a gazda Fejsbuka Mark Zukerberg nije propustio da zlobno prokomentariše konkurentsku kompaniju rečima: „Tviter je takav nered, kao da u autu voziš klovna pa upadneš u rudnik zlata“. Izgleda da Zakerberg u filmu The Social Network, urađenom po knjizi The Accidental Billionaires Bena Mezriha, nije slučajno prikazan kao sitna duša, s glavom punom loknica. Međutim, ekranizacija životopisa tehno heroja neće biti potpuna sve dok se neko u Holivudu ne doseti da snima prema autobiografiji Pola Alena, 57. milijardera na svetu. U knjizi „Čovek ideje, memoari koosnivača Majkrosofta“ metanadrndanog Alena, za koga Volstrit džornal kaže da je „tužio veći deo Silicijumske doline“, jeste Bil Gejts, koga autor olajava da je „gonič robova“ i „sarkastični nasilnik“. Na žestoko pljuvanje, Gejts u izjavi za Volstrit džornal kaže da se „njegova sećanja na zajedničke prapočetke razlikuju od Alanovih, ali da ceni njegovo prijateljstvo i doprinos u nastanku Majkrosofta“. Kakav car, zar ne?