Tragedija u dva glasa

Merlinka iz naslova predstave je Vjeran Miladinović, transvestit, prostitutka, zvezda filma Želimira Žilnika Marble Ass (Dupe od mramora) i autor autobiografije Terezin sin. Pre deset godina brutalno je ubijen, a njegove ubice ni do danas nisu pronađene. Tokom vremena, zahvaljajući pre svega ulozi u Žilnikovom filmu, ali i pomenutoj knjizi, Merlinka postaje na neki način simbol teškog položaja LGBT populacije u Srbiji, te čak i jedini domaći queer filmski festival nosi njegovo ime. Terezin sin, ta ispovedna proza na osnovu koje je Miladin Ševarlić načinio svoju odličnu dramatizaciju, jedinstven je dokument u domaćoj literaturi, delo koje fascinira svojom brutalnom snagom i iskrenošću, svedočenje koje nam pruža retku priliku da zaista zavirimo sa druge strane, u te skrivene, živopisne egzistencije autentičnih marginalaca.

U režiji Stevana Bodrože Merlinkina ispovest postaje monodrama u dva glasa, zapravo telo i glas su ovde podvojeni i fizički predstavljeni kroz igru dva glumca. Jer, kako ćemo videti u ovoj odličnoj predstavi, reči uvek predstavljaju intelektualizaciju, svojevrsno prevođenje osećanja i doživljaja, a telo je to koje na najdirektniji, najiskreniji način reaguje na životne udare. Pravilno procenivši snagu teksta, Bodroža se u svojoj režiji zadržao na stvaranju vizuelno snažnih, simboličnih slika koje su, a tu leži uspeh ove predstave, u neraskidivoj vezi sa izgovorenim, zapravo pojašnjavaju, upotpunjuju tekst ogolivši izgovoreno u telesno.

Klasične obrade turbo folk hitova iz devedesetih, izvođene uživo, predstavu precizno smeštaju u vremenski kontekst, ali istovremeno uspevaju da nam pomognu da ono što na prvi pogled vidimo kao jeftini sentimentalizam u krajnjem ishodištu shvatimo kao autentičan tragizam. Sva bizarna jedinstvenost ovog slučaja, njegovo živopisno šarenilo i lascivna obojenost, gube se i postaju tek detalj pred dubinom ljudske nesreće koju najdirektnije osećate i što je još mnogo važnije - razumete. I to je zapravo ključ, ishodište ove predstave. Jer kao i svaka dobra umetnost ova predstava vas navodi da se odvojite od sebe samog nudeći vam priliku da sagledate koliko je svet velik a ljudska nesreća uvek ista, bilo da kroz život prolazite u patikama ili na visokim potpeticama. Apsolutna predanost glumaca (Čarni Đerić i Aleksandar Trmčić), svedenost forme kao i kratko trajanje same predstave čini da ona ima efekat gotovo fizičkog iskustva, udarca u stomak koji ćete još dugo osećati.