Novi Pazar

Reč pazar je u svakom slučaju odličan povod da uočimo koliko je još turcizama u našim finansijskim poslovanjima u svakodnevnom životu, iako je naše novčarstvo sa terminologijom danas daleko više u modernijim zapadnim tokovima. To je samo dokaz da se jezik, koliko god se gotovo svakodnevno obogaćuje, katkada time i kvari, uključujući nove reči i termine. Ipak se istovremeno reči iz prošlih vremena opiru zaboravu, to znači i one koje su ušle kod nas u upotrebu već za davnog turskog osmanlijskog okupacionog vakta.

Ko ne veruje, evo pregršt reči od kojih većinu i danas upotrebljavamo, često i ne znajući za neke da su turskog porekla: dućan, čaršija, đumrukana, kiosk, bazar, pazar, espap, bakšiš, miraz, kuluk, para, kusur, veresija... Te reči turskog, najčešće u krajnjoj instanci persijskog porekla, bile su stolećima bitni elementi naših finansijskih tokova za vreme osmanlijske vlasti. Gotovo za svaku od njih imamo danas savremeniji adekvat slovenskog porekla. Navedimo ih kurioziteta radi redom kojim su gore nabrojane: radnja, prodavnica, trg, carinarnica, roba, napojnica, sitnina, pozajmica...

Katkad trag o tome od koga smo pozajmili neki evropeizam baziramo na grešci koju uočavamo u izgovoru te reči u odnosu na krajnji original. Tim metodom je lako ustanoviti da smo reč filozofija preuzeli od Nemaca u obliku kako oni izgovaraju grčku reč o nauci iliti sklonosti umstvovanju, a koja helenski glasi filosofija. U ratu, Nemci su nas često gađali teškom artiljerijom, a u kakvom-takvom miru teškim citatima iz Kanta, Hegela i Hajdegera.