Patriotsko vakcinisanje

Da li biste voleli da svoje dete samo uz pomoć tri uboda i uz daleko manje burne reakcije trajno zaštitite od difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilus influence tipa B (HIB) i dečje paralize ili bi vam više prijalo da to izvedete uz 30 uboda, jeste dilema koja verovatno u celoj Evropi muči jedino Srbiju. Naravno, u pitanju je visokopatriotska dilema jer bi trebalo sačuvati njegovo veličanstvo Torlak, u koji godinama besomučno pumpamo pare, a koji tek što nije proizveo nešto kvalitetno. A u međuvremenu će nam nuditi stare dobre vakcine koje su nas tako uspešno štitile pre 60 godina. Pa, pokazalo se da roditelji beba baš i nisu tolike patriote, da bi želeli nešto manje bolno za svoju decu i da su spremni da plate petovalentnu vakcinu (koja objedinjuje sve) u privatnim apotekama. Pod uslovom da imaju pare, a takvih je oko 40 odsto, dok je preostalih 60 ostalo pri besplatnoj zastareloj imunizaciji. Osim dodatnog raslojavanja u već preraslojenom društvu, pojavio se i problem pedijatara koji su upozorili da više ne mogu roditeljima da objašnjavaju šta je udobno a šta ne, šta je bolje a šta besplatno i da je vreme da ovaj problem konačno reši država.

Pod pritiskom javnosti ali i činjenice da je petovalentna vakcina preporuka EU koju su prihvatile sve zemlje u okruženju, čuvari naših para u zdravstvu su ipak odlučili da jedan deo daju u besplatnu imunizaciju. Ili nisu? Marta 2013, kada je donet novi pravilnik o imunizaciji, oba proizvođača (Glakso Smit Klajn i Sanofi Paster) podnela su zahtev da se njihove petovalentne vakcine stave na B ili pozitivnu listu, tako da budu besplatne. RFZO je to odobrio tek u novembru, što znači da se i te kako odlagalo sa ovim troškom. U međuvremenu su privatne apoteke smanjile uvoz petovalentnih vakcina (kome da ih prodaju ako su na pozitivnoj listi) i nastupila je opšta nestašica: država nije obezbedila potrebne doze, privatne apoteke su opustošene, a roditelji koji su platili prvu vakcinu su shvatili da nemaju čime da revakcinišu decu. A u opštoj panici koja je nastala, umesto da se naljute svi oštećeni, naljutio se RFZO.

Direktor Fonda dr Momčilo Babić je za nestašicu okrivio proizvođače koji se nisu odazvali na raspisani tender iako su bili obavezni, izrazio je sumnju u privatne apoteke, u međunarodne sile, ali i domaće novinare/plaćenike i za TV Kopernikus rekao: Kao čovek koji se već 30 godina bavi između ostalog i psihologijom i psihijatrijom, moram da vam kažem da postoje ljudi čiji je zadatak da svakodnevno izazivaju haos i beznađe, da svakodnevno prave situaciju da je vlast nesposobna, da svakodnevno govore nešto što je u interesu nekog spoljnog faktora, neću da širim teoriju zavere ali molim vas zar ovo ne liči na vrlo organizovanu kampanju?

Pa, baš i nesmatra prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Lige za imunizaciju, koji nam objašnjava: Reč je o našem već poslovičnom sindromu da donesemo propise, a onda na njih zaboravimo. Pravilnik o imunizaciji, kojim je prekinuta ranija praksa radi usaglašavanja sa Evropom, donet je marta prošle godine, a bilo je predviđeno da stupi na snagu od kraja jula. Rok jeste bio nepromišljeno kratak, ali nije pokazan nikakav znak dobre volje da se bar nešto pokuša. Umesto toga, rok je produžen do 1. januara ove godine, opet bez ikakve namere da se poštuje, mada su udruženi proizvođači ukazivali na posledice. Tek 26. decembra zdravstvene vlasti su pristale da se sretnu s proizvođačima, ali s jednim koliko nerealnim toliko i drskim pitanjem: Možete li da nam isporučite vakcine za pet dana? Posle jedino mogućeg, negativnog odgovora (vakcine valja naručiti bar šest meseci ranije), primena Pravilnika je odložena do polovine ove godine.

U drugoj polovini januara konačno je raspisan tender, ali je sročen na skoro uvredljiv način, tako da uslovi budu neostvarivi. Primera radi, rok za isporuku je sveden na samo tri dana (posle je malo produžen), tako da su bile jasne namere da se proizvođači isključe, a da im se onda nametne navodna odgovornost.
Da je NIN-ov sagovornik u pravu kada tvrdi da bi naše uslove proizvođači mogli da ispuno jedino uz trljanje Aladinove čarobne lampe, potvrđuje i farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn, iz koje kažu da je više puta ukazivala na značaj blagovremenog raspisivanja tendera za vakcine u Srbiji i da su isporuke za 2014. godinu moguće samo ako su ugovori na tenderima zaključeni do sredine 2013. godine, jer proces proizvodnje traje 22 nedelje.

I pored toga naše vlasti su nastavile da krive strane kompanije, a tome se pridružilo i Ministarstvo zdravlja, koje nam je objasnilo da se upravo na ovom primeru vidi odgovornost naših vlasti jer su veoma oprezno procenjivali realne okolnosti proizvodnje i snabdevanja tržišta ovom vakcinom u nameri da Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak dugoročno bude sigurnost u imunizaciji dece. Zahvaljujući oprezu i odgovornom pristupu imunizaciji, naša zemlja se ne nalazi u situaciji u kojoj su sada pojedine zemlje u regionu, koje su započele vakcinaciju petovalentnom vakcinom, a koju ne mogu da nastave, jer im proizvođač ne isporučuje neophodne količine vakcina, navodi se u saopštenju.

Lepo bi zvučalo da se odmah nisu oglasili Hrvatski zavod za javno zdravstvo i Fond zdravstvenog osuguranja RS saopštenjem da kod njih nema nestašica petovalentne vakcine jer su je naručili na vreme, ali, da ipak ne bi savetovali roditeljima iz Srbije da je nabavljaju u regionu jer bi se tako prekinuo hladni lanac čuvanja vakcina. Što znači da će deca, po preporukama koje je izradio Batut, vakcinaciju nastaviti po starom režimu (mnogo vakcina i mnogo uboda).

A na pitanje zašto se u celoj toj priči našao Torlak i najava da bi mogao da sam proizvede petovalentnu vakcinu, kada znamo da ni vakcinu za grip već decenijama ne može da savlada, dr Radovanović odgovara: U ovoj besparici, rešenje je viđeno u sopstvenoj proizvodnji. Torlaku se time trenutno ubrizgava neophodna finansijska transfuzija, a stiče se utisak da se štede pare (opet na kratak rok). Ideja da se na Torlaku prave petovalentne vakcine potpuno je nerealna, jer za tako nešto nedostaju i znanje i tehnologija. Nije čudo što čak ni Nemačka nema sopstvenu proizvodnju petovalentnih vakcina. Ta megalomanija podseća na našu ambiciju od pre šest decenija da pravimo atomsku bombu: Kad mogu Rusi i Amerikanci, i mi ćemo! E, pa nećemo, ali će nas otrežnjenje skupo koštati.

I dok se roditelji i lekari natežu sa državom u još jednoj u nizu nestašica lekova, u pozadini se hrani antiimunizacioni lobi, koji je poslednjih godina dobio na ubrzanju i koji bi da nas vrati na nivo afričkih plemena, mada uz pomoć Gejtsa i ostalih finansijera čak i tamo stižu doze. A u takvoj atmosferi nije problem sakriti činjenicu da naša deca ne dobijaju zaštitu koju imaju njihovi vršnjaci iz razvijenih zemalja, i da je krajnje vreme da se naša deca obavezno štite od takozvane pneumokokne invazivne bolesti (tu spadaju trovanje krvi, zapaljenje pluća i zapaljenje moždanih ovojnica) i vakcina protiv virusa ljudskog papiloma, čiji je najveći značaj u izazivanju raka grlića materice.