Dugo ste čekali, čekaćete još

Južni tok nikada nije delovao neizvesnije i dalje nego danas. Nekoliko krupnih prepreka je pred ovim projektom - od eskalacije sukoba u Ukrajini i zatezanja odnosa na relaciji EU Rusija, preko usklađivanja sa evropskim propisima oko Trećeg energetskog paketa, do posebnog problema za Srbiju - finansiranja deonice kroz našu zemlju. Evropski zvaničnici, u nedostatku drugog oružja protiv Rusije, sve češće koriste Južni tok kao mehanizam pritiska, a zamrzavanje ovog projekta vidi se kao jedna od najkrupnijih mogućih sankcija prema Kremlju. I dok visoki evropski zvaničnik Žoze Manuel Barozo, kako je nezvanično preneo britanski Telegraf, oštro opominje Bugarsku i preti zamrzavanjem Južnog toka, u ruskom Gaspromu ne deluju zabrinuto niti strahuju od takve opcije.

Da li je vašim zemljama potreban ruski gas, odgovorio je kontrapitanjem Sergej Mazanov, generalni direktor Gasprom proizvodnje Urengoj, na pitanje novinara sa Balkana o tome kakve su perspektive Južnog toka u sve komplikovanijim političkim okolnostima. Čelnik Gaspromove ćerke firme sa krajnjeg severa Sibira, koja daje čak 20 odsto ukupnih količina Gaspromovog gasa, istakao je da zbog situacije u Ukrajini postoje razmimoilaženja između SAD i Rusije, zbog čega su Rusiji uvedene i određene sankcije.

Nije nam drago da se u ova razmimoilaženja uključila i EU. Bez obzira na to, mi odvajamo politiku od biznisa. Koliko razumemo, evropske zemlje imaju potrebu za ruskim gasom, ali ako EU bude našla alternativu, Vlada Ruske Federacije je spremna da izađe na azijsko tržište i tamo plasira gas. Ipak, siguran sam da će se Južni tok graditi i da će biti završen, poručio je Mazanov.

Demonstracija sigurnosti Gasproma, koju su imali prilike da vide i novinari iz Srbije tokom posete gasnoj prestonici Rusije - Novom Urengoju, zapravo je oličena u stavu - naš gas je potreban vama, a ne obratno. I korak dalje - mi imamo kome da prodamo gas - Aziji, ali vi nemate od koga da ga kupite.
To je objasnio i Nikolaj Tuča, zamenik generalnog direktora Gasprom proizvodnje Urengoj, tvrdnjom da se već pregovara sa azijskim zemljama o preusmeravanju gasa, te da Rusija neće mnogo izgubiti ukoliko se Zapad zatvori.

Samo da li je to baš tako? Upućeni veruju da ovakvo uverenje ipak nije sasvim tačno, jer kao što Evropa ne može da se osloni na uvoz gasa iz SAD jer nema dovoljno izgrađenih gasnih terminala, niti na povećanu eksploataciju uljnih škriljaca u Norveškoj (potrebno je još 5-7 godina), tako ni Rusija ne može brzo i jeftino da preusmeri izvoz ka Aziji i izgradi potrebne gasovode. Drugim rečima, Evropa i Rusija zavise jedna od druge, EU treba gas, a Rusiji tržište. I upravo takva situacija nagoveštava da će do kompromisa, uprkos svim aktuelnim turbulencijama, ipak doći.

Evropa ne može za par godina preokrenuti svoju energetsku politiku i preći na uljne škriljce ili uvoz iz Amerike. Ona će sigurno krenuti u tom smeru kako bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije, ali samo izgradnja potrebnih gasnih terminala traje od tri do pet godina. Za potpuno preokretanje evropske energetske politike bilo bi potrebno između pet i deset godina. Zato Južni tok za Evropu nema alternativu. S druge strane, ni Rusija ne može brzo da izađe na azijsko, pa i njima treba evropsko tržište, objašnjava za NIN Vlasta Jeseničnik, odličan poznavalac energetskih prilika. Dugogodišnja dopisnica TV Slovenije iz Moskve, prethodno iz Vašingtona, kaže da je Kina zainteresovana za ruski gas, ali se već snabdeva iz Turkmenistana i ima mogućnost izbora. Zemlje centralne Evrope ga nemaju. Nemačka je najveći potrošač ruskog gasa u Evropi i nakon Fukušime i odluke da ne koristi nuklearne elektrane vrlo je zainteresovana da se Južni tok realizuje, podseća Jeseničnikova i navodi da iz Rusije Mađarska nabavlja oko 80-90 odsto gasa, Slovačka oko 50 odsto, slično i Poljska, pa, kako kaže, ovi bivši sovjetski sateliti i danas energetski jako zavise od Rusije. Zbog toga je i uverena da će EU teško reći ne Južnom toku, ali kao realnu vidi mogućnost da se zbog ukrajinske krize Južni tok vremenski odloži.

Rok za puštanje do kraja 2015. u ovim okolnostima deluje nerealno. Sve zavisi i od toga kako će se stvari odvijati u narednih nekoliko nedelja. Ako Zapad uvede nove, oštrije sankcije Rusiji, koje bi se odnosile i na preduzeća, banke, Gasprom, tada će biti mnogo teže da se Južni tok izgradi na vreme. Sve i da nema ukrajinske krize, pitanje je da li bi se rok ispoštovao jer neke zemlje, poput Slovenije, nemaju ni plan eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda, što će svakako trajati, a slične probleme imaju i druge zemlje, objašnjava Jeseničnikova.
I Zorana Mihajlović, ministarka energetike u ostavci, veruje da će ukrajinska kriza sigurno usporiti tempo radova i u Srbiji bez obzira na to što mi želimo da oni krenu što pre i što je to za nas prioritet.



Srbija je deo tog projekta, ali ne može da utiče na njegovu realizaciju. Činimo sve što smo se dogovorili sa našim ruskim partnerima i vrlo nam je stalo da radovi krenu, kaže za NIN Mihajlovićeva i dodaje da ćemo insistirati da se paralelno sa Južnim tokom gradi i gasovod Niš Dimitrovgrad, vredan 60 miliona evra, koji bi mogao da bude gotov 2017, čime bi se povećala sigurnost snabdevanja Srbije gasom.

Dodatni razlog za brigu sada ima i 18 zemalja, među njima i Srbija, koje se trenutno snabdevaju gasom iz Rusije preko Ukrajine. NJima je ruski predsednik Vladimir Putin uputio pismo upozorenja o mogućoj obustavi isporuka gasa Ukrajini zbog 2,2 milijarde evra duga ove zemlje Gaspromu. Drugim rečima, na pomolu je nova gasna kriza, koja bi mogla ostaviti evropske zemlje bez ovog energenta, kao što je to bilo 2006. i 2009.

Uz ukrajinsku krizu, Srbija i druge zemlje Balkana, čekaju i dogovor o Trećem energetskom paketu između Rusije i Evropske komisije, koji treba da reši pitanje monopola Gasproma i evropskih propisa da proizvođač ne može biti i vlasnik mreže za transport. I ovi pregovori su trenutno na tihom hodu, spušteni na tehnički nivo zbog ukrajinske krize. Ako se dogovor ne postigne, to bi značilo da šest zemalja - Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska i Austrija moraju da izmene međudržavne ugovore sa Rusijom o izgradnji Južnog toka, što je zahtev Brisela. A do toga će teško doći.
Ako se na sve to doda i problem finansiranja deonice gasovoda kroz Srbiju, vredne dve milijarde evra, koju je Gasprom spreman da kreditira, ali se o kamati i garancijama države još pregovara, jasno je da je to za Srbiju i treća prepreka na putu do Južnog toka. Zato se čini da bi se rečenica Dugo ste čekali, počnite, koju je predsednik Srbije Tomislav Nikolića izgovorio u novembru 2013. prilikom prvog vara na Južnom toku u Srbiji, sada mogla preformulisati u - Dugo ste čekali, čekaćete još.

Jasper Jansen

Južni tok nema alternativu

Ne očekujem odlaganje niti kašnjenje radova na Južnom toku. U tehničkom pogledu, rok za puštanje gasovoda početkom 2016. je sasvim realan i mi radimo da tako i bude, kaže za NIN Jasper Jansen, zamenik direktora za komunikacije u kompaniji Južni tok-transport. Na pitanje da li se trenutno negde radi na ovom gasovodu, s obzirom na to da je u Srbiji sve ostalo na prvom varu od pre pet meseci, Jansen kaže da gradnje još nema, ali su zato u toku ili već završeni tenderi za nabavku cevi i ostale opreme vredni dve milijarde evra.
Niko ne bi uložio u opremu toliki novac, da nije ozbiljan u nameri da projekat realizuje. Uveren sam da će ga biti i to na vreme, kaže Jansen.

Ima li sada pregovora sa EU oko Trećeg energetskog paketa i kakvo rešenje očekujete?

Pregovori se trenutno vode na tehničkom nivou, ali što se nas tiče, mi radimo, projekat teče i očekujemo da paralelno s radovima dođe do rešenja u pregovorima.

Za gasovod Opal - kopneni deo Severnog toka, koji snabdeva gasom Nemačku, napravljen je izuzetak iz Trećeg energetskog paketa. Da li se tome nadate i za Južni tok?

Opal je primer da se rešenje može naći ako postoji dobra volja. Verujem da je za Južni tok moguć takav ili sličan dogovor jer obe strane imaju interes za to.

Da li sukobi i političke tenzije oko Ukrajine mogu da odlože ili sasvim zaustave Južni tok?

Situacija u Ukrajini ne menja činjenicu da je zemljama jugoistočne Evrope i dalje potreban gas. Ne zaboravite, Južni tok će imati kapacitet od 63 milijarde kubika gasa godišnje i može da pokrije 25-40 odsto evropskih potreba za gasom i snabde 38 miliona evropskih domaćinstava. Dakle, to bi za Evropu značilo energetsku sigurnost.

EU u strahu od energetske zavisnosti od Rusije traži alternative, pre svega u uljnim škriljcima. Da li je to realna alternativa?

Naravno da pratimo sve što se dešava u sektoru energetike. Dakle, nismo slepi, ali je situacija u Evropi sa uljnim škriljcima dosta drugačija nego u SAD, manje su zalihe, proces je dugotrajan i relativno skup, pa sam uveren da Južni tok trenutno nema alternativu.

Srbija nema novca za izgradnju deonice Južnog toka kroz svoju teritoriju. Kako teku pregovori za zajam od Gasproma?

Ceo projekat Južni tok je vredan 16 milijardi evra, od čega deonica kroz Srbiju 1,9 milijardi. Srbija ima problem sa finansiranjem i, koliko znam, još traju pregovori oko uslova kredita Gasproma, ali nemam preciznije informacije o tome.

Nosilac projekta Južni tok u Srbiji je Srbijagas sa ogromnim gubicima. Vlada planira da napravi novo preduzeće Transgas. Da li je to za Gasprom problem?

Pratimo šta se dešava sa Srbijagasom i nismo nezainteresovani, ali smatramo da je reorganizacija i promena takvog preduzeća unutrašnje pitanje Srbije.

Šta će Južni tok doneti građanima Srbije i hoće li cena gasa za nas pasti sa sadašnjih 370 dolara za hiljadu kubika?

Južni tok će doneti stabilnost snabdevanja, građevinske radove i zapošljavanje, ne samo direktno na ovom projektu već i u pratećim delatnostima. Što se tiče cene gasa, ona zavisi od više parametara, pa je rano sada reći da li će on za Srbiju biti jeftiniji.