Čekajući žrtve španske partije

Španska politička scena, ponajviše odnosi na relaciji Madrid - Barselona, sve više liče na partiju šaha u kojoj se naizmenično vuku taktički potezi. Kraj partije je daleko, ali ako ostanemo u okvirima šahovske terminologije Španska partija trenutno naginje patu. Trenutno za nijansu bolje stoji vlada u Madridu jer igra belim figurama i ima prednost poteza, ali Đeneralitat (katalonska vlada) je već imao nekoliko pokušaja kontraudara koji, istina, nisu doneli materijalnu prednost ali su najavili da i crni nije bez aduta. U narednoj fazi očekuju se i žrtve figura, a da li će biti i političkih žrtava znaće se od jeseni. Za 9. novembar zakazana je konsultacija naroda (drugo ime za referendum), ali vlada u Madridu tvrdi da ga neće biti jer tako nešto ne dozvoljava Ustav.

Hronološki, nekoliko poslednjih poteza izgledalo je ovako: Parlament je 8. aprila ogromnom većinom glasova (347 prema 47) odbacio zahtev katalonskog Parlamenta da mu se ustupi pravo koje po Ustavu isključivo pripada državi - da organizuje referendum na kome bi se građani Katalonije izjasnili da li žele svoju državu i, ako je žele, da li su za to da ona bude nezavisna. Dve najveće političke partije, vladajuća Narodna i opoziciona PSOE, imaju po pitanju katalonske samostalnosti identičan stav. U Barseloni se nisu mnogo uzbudili zbog energičnog ne iz Madrida. Takav ishod glasanja bio je apsolutno predvidljiv i Artur Mas, predsednik katalonske vlade, istog dana je najavio da proces ide dalje. Španija je već (do)živela sličnu situaciju sa Baskijom čiji je bivši lider Huan Hose Ibareće 2003. predlagao slobodno udruživanje Baskije sa španskom državom, a juna 2008. baskijski parlament je za 25. oktobar sazvao konsultovanje naroda o pravu na samoodlučivanje, ali do toga nije došlo jer je Ustavni sud poništio odluku ukazavši da je takva vrsta referenduma moguća samo ako se promeni Ustav. Ibareće se, poražen, povukao iz politike.

Mas, bar zasada, ne pomišlja da odustane. Ima nekoliko alternativnih planova. Jedan je usvajanje zakona o konsultovanju naroda, odnosno sopstvenog izbornog zakona koji Katalonija nema, iako ima pravo na njega. Druga mogućnost je sazivanje vanrednih izbora u Kataloniji koji bi mogli biti interpretirani kao referendumsko izjašnjavanje o nezavisnosti. Mas je o tome govorio u intervjuu za pariski Figaro i tu varijantu čak najavio kao najverovatniju, ali je kod kuće je naišao na snažan otpor. Republikanska levica, koalicioni partner u vladi i žestog zagovornik odvajanja Katalonije, nema nameru da menja konsultaciju o nezavisnosti za izbore ma koliko bila favorit na njima, a isto misle i u Kandidaturi narodnog jedinstva (CUP) čiji lideri pozivaju na građansku neposlušnost. Na istoj liniji je Inicijativa za Kataloniju.
Izbori za Evropski parlament 25. maja biće veliki test za katalonske separtističke partije, zbog čega Artur Mas poziva Katalonce da napune glasačke kutije kao što pune ulice.
Bilo kako bilo, posle poteza španskog parlamenta, sada vuče crni, odnosno Mas, svestan da nazad ne može, a nije baš jasno šta ga čeka napred.