Jubileji u ogledalu politike

Tačno pre godinu dana, 12. aprila 2013. godine, Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju organizacionog Odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata. Za predsednika Odbora imenovan je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a u Odbor su ušli svi tadašnji članovi vlade (osim ministra odbrane). Vladinom sastavu pridružena su, po nejasnom, odnosno nedefinisanom osnovu, sva trojica savetnika predsednika Srbije - Radoslav Lale Pavlović, Marko Đurić i Oliver Antić! U ovom društvu našli su se i patrijarh Irinej, predsednik SANU Nikola Hajdin, v.d. upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić, direktor Narodne biblioteke Dejan Ristić, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.

Samo nekoliko meseci kasnije usledila je rekonstrukcija Vlade i iz nje su izleteli Suzana Grubješić, Mlađan Dinkić, Verica Kalanović, Bratislav Petković, Goran Knežević, Žarko Obradović, Milutin Mrkonjić, Alisa Marić. Odbor se do tada nije nijednom sastao, posle toga, takođe. Ako sledimo logiku po kojoj je sastavljan Odbor, bivši članovi Vlade su automatski postali i bivši članovi Odbora. Upućeni kažu da je cela ideja sa Odborom potekla iz kabineta predsednika Srbije, sa namerom da se stogodišnjica Velikog rata proslavi na najvišem državnom nivou. Sve je ličilo na to da će se ponoviti slučaj obeležavanja 1.700 godina Milanskog edikta, koji je u najvećem delu javnosti izvrgnut podsmehu. I onda je rekonstrukcija Vlade pomogla da sve stane. Zafalilo je pola Odbora, a popunjavati ga novim članovima Vlade očigledno je svima delovalo neozbiljno. U novom sastavu, sa novim ministrom kulture, u oktobru 2013. je smišljen manje ambiciozan, ali reklo bi se primereniji način da se obeleži ova godišnjica, i Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je Radnu grupu za izradu programa ovog obeležavanja, čije su članove predložili stručnjaci, predstavnici centralnih ustanova kulture, samo Ministarstvo i Radio-televizija Srbije. Od ljudi iz Odbora, u Radnoj grupi su se našli samo njih troje - direktorka Narodnog muzeja, v.d upravnik Narodnog pozorišta i nekadašnji direktor Narodne biblioteke, sada u svojstvu državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja. Ostali članovi su stručnjaci iz ustanova koje svojim profilima mogu najviše da doprinesu primerenom obeležavanju ovog istorijskog datuma koji se proteže na celu godinu. Naravno, treba reći da je mnogo toga ovim povodom već dobrano urađeno, kao na primer u domenu filma zaslugom agilnog direktora Kinoteke, mnogo toga se priprema u pojedinim institucijama kao što su SANU i druge.

Predsednik Srbije se u januaru ove godine pismom obratio Vladi Srbije tražeći da ga obaveste šta je sa programom obeležavanja Velikog rata, jer on na to čeka od oktobra. Niko mu nije odgovorio. Tako su počela javna nagađanja o tome da je na pomolu veliki rat između predsednika države i Vlade, ali problem je očigledno u nečem drugom, što izlazi iz konteksta ove teme. Cela priča sa Velikim ratom govori, zapravo, o nečem što predstavlja suštinu pitanja kako se odnosimo prema godišnjicama pojedinih događaja, prema jubilejima pojedinih ličnosti iz srpske i svetske istorije, odnosno kulture? Ko odlučuje da će nešto biti državna proslava, ko proglašava nečiju godišnjicu rođenja, ili smrti, nacionalnim datumom? Zbog čega je poslednja dva velika obeležja, Milanski edikt i Veliki rat, prigrabio predsednik Srbije? Verovatno zato da bi oni dobili na značaju. U slučaju Milanskog edikta znamo kako je bilo, ovo drugo nam ostaje da vidimo. Mada, istorija pedantno beleži da je vlast uvek i svuda odlučivala šta će se i kako slaviti. Nije bilo tako davno, kada je srpsko partijsko i državno rukovodstvo odlučilo da Srpskoj akademiji nauka i umetnosti onemogući obeležavanje stogodišnjice postojanja, jer su vlastodršci bili ljuti na njeno članstvo koje je, neposredno pre toga, proizvelo čuveni Memorandum. Bilo je to 1986. godine.

Može li se ovo područje ljudske delatnosti podvesti pod neka elementarna pravila, a ne da svaka nova vlast odlučuje šta će se, kako i kada slaviti? Čime će se zakititi, a šta će odbiti. Da se ne odlučuje šta će biti proizvedeno u istorijski događaj samo zato što pada u vreme mandata pojedinog predsednika, premijera, patrijarha... Kada tražite da vam neko od ljudi na vlasti govori o tome kao o problemu, svi se proglašavaju nekompetentnima.

U Ministarstvu kulture i informisanja, saznajemo, da je ipak na pomolu nova praksa. Izbor godišnjica, kao i predlog programa njihovog obeležavanja, prenet je u nadležnost relevantnih institucija kulture. A Ministarstvo svoju ulogu vidi u obezbeđivanju logističke podrške za realizaciju programa kojima se obeležava jubilej. Značajnije od ovoga, čini nam se nedvosmislen odgovor koji dobijamo iz Ministarstva na pitanje po kojim kriterijumima se nešto slavi, obeležava u Srbiji:
Nijedna državna uprava ne može sebi dati za pravo da sama određuje jubileje čije bi obeležavanje imalo nacionalni karakter, već je to u nadležnosti ustanova koje su osnovane sa ciljem prikupljanja, čuvanja, davanja na korišćenje građe, a samim tim i za očuvanje sećanja na stvaraoce i njihova dela. Upravo praksa da državni organi određuju prioritete, definišu jubileje i određuju način njihovog obeležavanja, rezultirala je, neretko, nedovoljno osmišljenim programima ili potpuno pogrešnom procenom značaja određene godišnjice. Kako bi se okončala takva praksa, Ministarstvo kulture i informisanja snažno je podržalo brojne ustanove kulture koje su iskazale želju da obeleže jubileje u ovoj godini.

Imali smo uvid u predložene datume. Napravili smo ilustrativan pregled onoga što će biti od značaja do kraja godine. Tako je 1. aprila 90 godina od rođenja glumca Miodraga Petrovića Čkalje, 10. maja je 170 godina od osnivanja Narodnog muzeja, 15. maja je 100 godina od smrti književnog kritičara Jovana Skerlića, 17. maja je 120 godina od rođenja slikarke Zore Petrović, 3. juna je 110 godina od smrti pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, 16. avgusta je 30 godina od smrti pesnika Duška Radovića, 17. avgusta je 100 godina od smrti slikara Lazara Vujaklije, 20. avgusta je 20 godina od smrti reditelja Aleksandra Saše Petrovića, a 28. septembra je 100 godina od smrti kompozitora Stevana Mokranjca. U septembru je i 120 godina od rođenja pesnika Momčila Nastasijevića i reditelja Huga Klajna, 110 godina od filma Krunisanje kralja Petra. U oktobru se obeležava 70 godina Filmskih novosti, 100 godina od rođenja književnika Mihajla Lalića, 150 godina od rođenja komediografa Branislava Nušića, u decembru je 100 godina od rođenja slikarke LJubice Cuce Sokić...