Svet nepomičnih životinja

Izložbom Lanac umetnice Simonide Rajčević u Galeriji 12 Hab u Beogradu, otvoren je treći internacionalni festival Resonejt, i njome je predstavljena domaća umetnička scena.
Od dinamičnih radova ispunjenih gestom i citatima koji, bilo da nas tera da gazimo po slikama ili nam priprema postelju, usisavaju posmatrača u urbani svet intenzivnih doživljaja, Simonida Rajčević, izložbom Lanac, pravi izlet u novi umetnički eksperiment. Svet nepomičnih životinja, do savršenstva modelovanih i obrađenih formi, nameće distancu. Tera nas na odmak i razmišljanje, pa čak i zazor, te se naša recepcija kreće u suprotnom smeru od uobičajenog postupka umetnice. Na izložbi Lanac nema gesta ni slučajnih motiva. Uspostavljena je hladna kontrola nad simbolima, oblikom i izražajnim sredstvima, navodi u katalogu izložbe Milica Pekić, istoričarka umetnosti i kustoskinja.

Izložba se bavi konfliktom realnosti i hiperrealnosti, animalnog i ljudskog, živog i neživog, istorije i mita. Umetnica koristi odnos digitalne tehnologije i klasične skulpture kao osnovno metodološko sredstvo kojim nas vodi kroz savremeno razumevanje trodimenzionalnih umetničkih objekata u određenom kontekstu. U okviru multimedijalne instalacije, Rajčevićeva kreira gotovo preformativni ambijent. Izložba se sastoji od tri skulpture instalacije koje čine jednu multimedijalnu ambijentalnu celinu: tri vrste životinja bik, gavrani i konj. Skulpture su izvedene u prirodnoj veličini i presvučene su sjajnom crnom bojom. Postavku čini i audio-rad Manje Ristić, koji takođe diriguje instinktima posmatrača, kao i animacije čiji su tvorci Vladan Điri Vasiljević, Vuk Tatalović i Ivan Kadelburg. Istoričar umetnosti i nezavisni kustos Srđan Tunić u katalogu ove izložbe kaže:

Moguće je za svaku životinju vezati određenu priču, posmatranu kao samosvojni element i u korelaciji sa ostalima. Po ulazu u galeriju, posmatrači su suočeni sa bikom na ražnju. Bik je jedna od najstarijih dokumentovanih životinja na pećinskim zidovima, korišćen mahom za vuču, ishranu i priplod. Vo, kao sterilisani bik, predstavlja uobičajenu trpezu u našoj sredini gde se visoko ceni meso domaćih životinja (svinje, jagnjeta, teleta, živine, konja) i divljači, a odnedavno i noja, u prazničnim prilikama. Sa leve i desne strane bika se nalaze dve skupine identičnih gavrana (30), postavljenih na skele. Ovaj segment izložbe poseduje snažan element intertekstualnosti sa animacijama i citatima proze. Gavrani, de fakto jedne od najinteligentnijih ptica, imaju bogat život u okviru mnogih mitova, ali ipak zauzimaju mračnu nišu u popularnoj imaginaciji kao lešinari i glasnici smrti. Projekcije u vidu video-mapiranja likova mladunca jelena Bambija i ptice Vudstoka preko oba jata gavrana stoje u oštrom kontrastu, u neobičnom dečje-mračnom, morbidno-nadrealnom sklopu koji oponaša nešto nalik na ples smrti (Totentanc). Oni su takođe zaokruženi formom koja ponajviše nalikuje video-igrama treće generacije konzola (osam bita). Cela ova kompozicija je nadopunjena citatima iz knjige Pod jesenjom zvezdom Knuta Hamsuna, koji su ispisani na postoljima svakog gavrana.
Izložba Lanac trajaće do 25. aprila, dok će 24. u 18 časova u galeriji biti održan razgovor sa umetnicom, kustosima i saradnicima na projektu.