Pohvale vojvođanskog Krleže

Više mi je muka da se osvrćem na pravoslavne pokretne praznike, ali neko to mora da radi. Elem, nije li to malo neozbiljno, braćo pravoslavna, da se datum Isusovog vaskrsenja, iz godine u godinu, šeta?! I kakve veze imaju, sa tim nametnutim hrišćanskim datumima, naši prethrišćanski narodni praznici Vrbica i Cveti? To, bre, jednom, mora da se prekine! U našoj staroj arijevskoj veri, zna se kada je vrbopuc, zna se, svakog časa, svakog dana u godini gde se Nepobedivo Sunce na nebu nalazi. Naši prethrišćanski praznici za Sunce su zakovani, i, na to, srećom, crkveni kalendar ne može da utiče.

Zovem Bilju na mobilni da je pitam smem li čorbu od zelja da pomešam sa čorbom od kopriva koja mi je od prethodnog dana ostala? A ona će: Naravno da smeš. Uostalom, tvoja je omiljena izreka da za dobru svinju nema loših pomija. Skuvam na smederevcu i hranu za šarplanince, pa ajd na spavanje, kao kokoška, sa prvim mrakom. Zadremam sa tranzistorčetom na grudima, kad, na mobilni, cima me Radmila Stanković, moja stara druga: Izvini što sam te probudila, ali moram da ti pročitam šta o tebi piše Draško Ređep u knjizi eseja Sa obe strane obale. Osvrće se, naravno, na tvoju Troju na Dunavu, pa kaže da je kod tebe sve moguće, da pamćenje, i te kako, optužuje, da su piramide na Avali opustele, a Troja, i posle Homera, ostala je zaglibljena u mulju Ponta.

Na kraju, Draško Ređep smešta me pored Rastka Petrovića i Vaska Pope, bajo! Nije loškasto, nije loškasto za nekog koga udvorička književna kritika uporno, godinama, prećutkuje. Mada, ne znam koliko da se ložim na Draška Ređepa, pošto onaj Stipe Šuvar, cinik nad cinicima, reče, onomad, kako je taj Draško izmislio i nepostojeću Vojvodinu, samo da bi on u njoj bio - vojvođanski Krleža.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, posle silnih Ređepovih pohvala, spušta me na zemlju, onako, iz čisto pedagoških razloga: Sada, i, ja, Švajcarac, shvatam zašto jednom suvoplaninskom brđaninu odgovara Ređepova teorija da ta Vojvodina, zaista, postoji. A, posle ovog teksta, ne bih se iznenadio da te vojvođanski Krleža proglasi i za srpskog Tolstoja! Bajdvej, onaj Tolstoj iz Jasne Poljane je odande i krenuo u Novi Sad, u Srpsku Atinu, ali je, po ciči zimi, imao gadan peh u Astapovu...

Nego, slušam na tranzistorčetu emisiju za naše radnike u inostranstvu. I šta čujem? Srbi u Mađarskoj imaće samo portparola u mađarskom parlamentu. Eeej, u ovoj Ređepovoj Vojvodini koja ne postoji Ištvana Pastora, naprosto, Vučić vuče da uđe u novu vladu, a u mađarskom parlamentu nema nijednog srpskog poslanika! Ispade da je Hašim Tači veći demokrata od Viktora Orbana, i, o kakvoj to Evropi mi raspredamo, gospodo!?

U taj čas, u postelju mi se uvlači moja Crna: Ni meni nije jasno kakve veze imaju Vrbica i Cveti sa Isusom kada u Jerusalimu nema vrba, pa su ga dočekali sa palminim granama. Sem ako Solun nije Jerusalim, pošto tamo ima i žalosnih vrba i palminog drveća...