Prvi Programer Vlade

Upadljivo odsustvo iz medija Aleksandra Vučića tokom uskršnjih praznika moglo bi da znači da je, daleko od radoznale javnosti, dovršavao pisanje svog programa i izbor svojih saradnika. Do kraja ove nedelje oročio je obznanjivanje svog budućeg kabineta a u trenucima pisanja ovog teksta izvesno je da će u njemu mesta ponovo zauzeti političari iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i nezavisni eksperti. Na prvi pogled sličan sastav kao u prethodnoj vladi ali sa suštinskom razlikom ovoga puta Vučić je taj koji će birati svakog ministra, svakog partnera, svakog saradnika, državnog sekretara i pomoćnika, isključivo po svojoj volji i nahođenju, što mu je obezbedila apsolutna većina glasova birača izašlih na izbore pre nešto više od mesec dana. Ciljevi koje je do sada obnarodovao su visoki i samo od njega će zavisiti hoće li ih doseći, stići ili promašiti. Zbog toga nije lako Vučiću da probere iz redova svoje stranke kome će od naprednjaka poveriti resore u Vladi, koga će ostaviti za Beograd, ko će voditi Skupštinu Srbije, ko poslanički klub u republičkom parlamentu a ko odbornike u skupštini glavnog grada.

Sklonost ili neophodnost za stručnjacima van sopstvene stranke pokazao je još pre dve godine kada je otvoreno nudio mesto u Dačićevom kabinetu Milici Delević iz DS-a, a zatim i tokom rekonstrukcije Vlade kada su na njegov poziv u Nemanjinu 11 došli Lazar Krstić, Saša Radulović, Nebojša Rodić i Dragan Glamočić a pridružio im se, kao predlog socijalista, nestranački kadar Ivan Tasovac. Stoga nije čudo niti novo što će i u Vučićevom kabinetu nezavisni stručnjaci dobiti svoje resore naročito u sektorima ekonomije, finansija i privrede, gde naprednjaci ni do sada u svojim redovima nisu imali istaknute stručnjake pa ni ministre.

Budući premijer je u poziciji da bira ljude koji mu odgovaraju bez obzira na to da li su političari ili eksperti, ukazuje politički analitičar Branko Radun. Prethodna vlada je bila koaliciona i u njoj su stranke imale svoje resore, feude u koje se nisu mogli mešati koalicioni partneri. To više neće biti slučaj bez obzira na to da li će na čelu nekog ministarstva biti ministar iz SNS ili eksperti, kaže Radun. Bilo je eksperata i ranije ali su uvek dominirali političari zato što su bile koalicione vlade. Ovo je Vučićeva vlada u koju on može da uvede Dačića, ali to nije u klasičnom smislu koalicija jer može i bez njega.

Ni u zemljama u kojima se demokratija dublje primila nego u Srbiji nije neobično da eksperti zauzimaju mesta političara ali je češća praksa da profesionalni političare vode, pa čak i vremenom menjaju resore a da državni sekretari i pomoćnici čine stručni deo kabineta. Kod nas se, upozoravaju neki sagovornici, može dogoditi da nestranački eksperti budu na vrhu piramide stranačkih kadrova koje treba udomiti, čime će efikasnost ministara stručnjaka biti ograničena.

Sociolog Jovo Bakić veruje da je insistiranje na ekspertima način pridobijanja poverenja javnosti za ono što buduća vlada mora da uradi. Bilo kog političara da dovedete na ministarsko mesto, recimo u privredi, on neće uživati ugled koji ima na primer Kori Udovički. U svakoj delatnosti kojom se čovek bavi potreban je tim stručnih ljudi, a ako imate dobar tim, može i političar da ga vodi. Problem je što političari nemaju ugled u javnosti, osim Vučića koji je uspeo putem vešte demagogije da pridobije javnost, smatra Bakić. Postoje resori u kojima su, prema Branku Radunu, ipak bolji političari, poput mesta ministra spoljnih poslova gde su važni kontakti sa predsednicima država, premijerima ili međunarodnim zvaničnicima. Osnovnu razliku između političara i stručnjaka ministara on ipak vidi u tome što političari moraju da slede i interese svoje stranke. Za razliku od njih stručnjaci osim znanja imaju prednost u tome što nemaju političku obavezu, nisu opterećeni unutarstranačkim klanovima i zato mogu slobodnije da deluju.

Granicu slobode koju dozvoljava Aleksandar Vučić najbolje je u prethodnoj vladi osetio ministar Saša Radulović. Jovo Bakić podseća baš na taj primer i pita se šta je garancija da i ubuduće nećemo imati smenu ministara na svakih godinu dana. Čim oni budu došli u nesaglasje sa političarima, biće najureni. Eksperti su politički nedovoljno pismeni i nasedaju na mandatorovu priču da su mu potrebni, jer ih on navodno neobično ceni. Oni su ljudi koji u svom domenu misle da mogu nešto da urade a bojim se da pogrešno procenjuju premijera. Veruju mu. Iskustvo nalaže u najmanju ruku oprez, ako ne i sumnju. Sumnja je u ovoj situaciji izlišna jer svako ko se preda pred ubeđivanjem budućeg premijera mora da zna da ko god uđe u Vladu, ulazi sa jasnom svešću da Vučić odlučuje smatra Branko Radun. Retko se dešava da eksperti nameću ciljeve, to je politička volja najjačeg aktera pa se u vladu uključuju ljudi koji to hoće da prihvate. Oni nemaju političku snagu i težinu, to je njihov nedostatak a šta će i kako da promene ili kako da izguraju neke veće projekte u priličnoj meri zavisi od onog koji ih je imenovao.

Nisu samo eksperti ti koji će u potpunosti zavisiti od Vučićevog izbora. Unutar svoje stranke pokazao je da ga partijska lojalnost ne obavezuje, svega nekoliko ministara će biti iz redova SNS-a. Radun smatra da za razliku od Borisa Tadića, koji je stalno morao da udovoljava klanovima unutar DS-a, Vučić iza sebe nema ni broj dva, ni tri, ni četiri, deset mesta iza njega su prazna. Ne obavezuju ga ni predizborni dogovori kojima su se hvalili preko anonimnih izvora u medijima neki opozicioni lideri. Ne obavezuje ga ni činjenica da se u Vladu ipak prošvercovao Dačić i SPS jer upravo od Vučića zavisi njihovo trajanje u vlasti. Ono što ipak mora da ga obaveže su obećanja koja je u poslednje dve godine gotovo svakodnevno davao. Ukoliko ih sva ne ispuni niko ga zbog toga neće vešati na Terazijama, ali će se meriti količina iskrenosti, napora i sposobnosti da ostvari one ciljeve koje je u programu Vlade, kako kaže, sam napisao.