15.04.
2024.
Francuz izgubljenog psa posle godinu dana pronašao čak u Srbiji: Jedan poziv je promenio sve
Francuz iz okolone Liona došao je u Loznicu kako bi preuzeo psa kojeg je izgubio pre godinu dana na granici Grčke sa Turskom.
Da specijalni sud za zločine Oslobodilačke vojske Kosova ne bi na silu osnivale Ujedinjene nacije, po uzoru na Tribunal u Hagu, Priština se neće protiviti da deceniju i po kasnije ubistva i progoni Srba, Roma i neposlušnih Albanaca dobiju sudski epilog. Iako je usvajanje deklaracije koja bi to omogućila ranije odlagano, neke prethodne radnje su već učinjene a u prištinskim institucijama gotovo da nema partije, osim Pokreta samoopredeljenja Aljbina Kurtija, koja se javno protivi toj ideji. Tako su bez mnogo muke ovih dana kroz vladu prošli zakoni o specijalnom tužilaštvu, o ovlašćenjima za izbor predmeta i određivanje predmeta sudijama i tužiocima Euleksa, Krivični zakonik, Krivični proceduralni zakon i Zakon o zaštiti svedoka, koji se smatraju pretečama formiranja specijalnog suda.
Sinhronizovani pritisak zapadnih partnera stavio je Prištinu pred izbor da će rezultati četvorogodišnje istrage pokrenute nakon izveštaja Dika Martija o zločinima OVK, posebno o trgovini organima, biti procesuirani u saradnji i delimično i u skladu sa kosovskim propisima, ili mimo njih. Ultimativni poziv tamošnjim institucijama da sarađuju sa timom američkog tužioca Klinta Vilijamsona u pokušaju da istraži deo zločina iz opusa OVK stigao je iz Evropske unije i SAD i naveo je Tačija da se odredi bez dileme. Kosovski premijer obratio se biračima, za koje su pripadnici OVK sve samo ne zločinci, rečima: Parlament treba da podrži osnivanje suda, iako je to nepravda.
NJegov zamenik i partner u vlasti, međutim, ne deli takvo mišljenje i izričit je da takav sud mora biti osnovan radi pravde. Slobodan Petrović, lider SLS, kaže za NIN da je važno istražiti sve zločine na Kosovu nezavisno od etničke pripadnosti žrtve ili počinitelja, jer je to princip na kome počiva svako demokratsko društvo. A mi tome stremimo. Demokratizacija i tranzicija su bolni procesi, i ne dešavaju se nažalost preko noći, ali su neophodni ukoliko idemo ka boljoj budućnosti. Ne bih da spekulišem o tome šta bi moglo uslediti, jer mislim da svi shvatamo ili ćemo na kraju shvatiti da će to pomoći Kosovu i da politika mora da bude u službi pravde, jednakosti i rasvetljavanja zločina, a ne protiv toga. Čini mi se da je uzavrela politička retorika, svih uključenih strana, zauzela bitnije mesto od razloga za osnivanje ovog suda. I čini mi se da opet politiku stavljamo iznad žrtava.
Hašimu Tačiju ne ostaje manevarski prostor, tim pre što se uveliko spekuliše da bi se među prvima i sam mogao naći na optuženičkoj klupi. Nakon što se najpouzdaniji partner kosovske nezavisnosti, SAD, odredio tako da neće iskoristiti pravo veta ukoliko osnivanje takvog suda stigne do SB UN, pred njim su ostale dve opcije. Jedna, da učini sve da uveri EU i SAD da se kosovski pravosudni sistem odmakao daleko od nesposobnosti da zaštiti svedoke i da zatraži da se suđenja po Vilijamsonovoj istrazi zakažu u Prištini. Ili, da negodujući prihvati suđenja u Belgiji ili Holandiji (što je verovatnija opcija, jer je holandski šef diplomatije tamošnjem parlamentu već najavio mogućnost produžetka, kako je rekao, značajne, mada ne do kraja jasne uloge te zemlje u dostizanju međunarodne pravde). Nijedna mogućnost, međutim, neće Tačiju pomoći da vrati patriotski korpus izbornog tela, koji je izgubio rukujući se sa Ivicom Dačićem u Briselu, a čije je osipanje najbolje osetio na minulim lokalnim izborima, na kojima je Samoopredeljenje, između ostalog, osvojilo i mesto gradonačelnika Prištine.
Politički analitičar Škeljzen Maljići ne očekuje da će biti velikih posledičnih promena na političkoj sceni Kosova, jer je većina dala svoj pristanak za osnivanje suda. Štaviše, najglasniji su bili neki komandanti OVK koji se spominju u izveštaju Dika Martija. Oni veruju da su neopravdano osumnjičeni i da će Tribunal na kraju skinuti ljagu sa njihovih imena. Martijev izveštaj je više politički pamflet nego rezultat ozbiljne istrage. Teško da je i naknadna istraga došla do potvrde da je bilo trgovine organima. Verovatno postoje dokazi ili ozbiljne indicije o određenom broju lica srpske nacionalnosti koja su oteta i likvidirana, na Kosovu ili u Albaniji, ali to je potpuno druga priča od one koju je forsirala srpska propaganda i tužilaštvo, ali neuspešno, i Haški tribunal i Dik Marti.
Procesuiranje i oslobađanje trenutnih lidera stranaka doprinelo bi, prema Maljićiju, jačanju njihovih opcija. Ako eventualno postoje dokazi protiv nekih komandanata OVK koji su sada lideri političkih stranaka, to bi moglo uticati na slabljenje tih stranaka, ali i na njihovo jačanje ako oni izađu čisti nakon suđenja. Nije prvi put da se komandantima OVK sudi, neki su osuđeni, neki oslobođeni, i to nije izazvalo potrese. Kosovska politička scena ionako postaje sve više mirnodopska, prolazi slava komandanata i zbog korupcije i političke nesposobnosti, pa eventualne nove čistke, ako se dokažu zločini, naravno ne o trgovini organima, mogu samo doprineti promociji nove generacije kosovskih političara, koja će, prema mojim očekivanjima, biti modernija i demokratskija. Vilijamsonova istraga se proteže na 120 osoba, koje se sumnjiče da su odgovorne za nestanak i ubistvo oko 320 Srba u regiji Orahovca, Drenice i Metohije. Navodno, u dosijeima su imena ratnih rukovodilaca OVK iz tih regija i severne Albanije, na granici sa Kosovom. Tim američkog tužioca istraživao je u osam zemalja, a i u Beogradu se priprema otvaranje kancelarije za saradnju sa ovim sudom. Prištinski dnevni listovi spekulišu da su, pored Tačija, među osumnjičenima još DŽavit Haliti, potpredsednik kosovske skupštine, Kadri Veseli, zamenik predsednika DPK i Azem Sulja, poslanik DPK, svi nekada visoko rangirani pripadnici OVK, te da sam spisak potencijalnih krivaca navodi Tačija da radi na zakonskom paketu o samopredaji pravdi. Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu kaže da se u javnosti i osnivanje specijalnog suda pripisuje vladajućoj DPK i njenom predsedniku, Hašimu Tačiju, pa bi se moglo dogoditi da na predstojećim izborima dobiju manji broj glasova nego na prošlim.
U proceduralnom smislu, osnivanje suda može da podrazumeva potpisivanje međunarodnog dokumenta, koji bi kosovski parlament morao da ratifikuje, ili izmenu ustava amandmanom. I jedno i drugo zahteva (već izvesnu) dvotrećinsku podršku. Tačijevu nameru da o jednom trošku premosti osnivanje suda i ističući mandat Euleksa, tako i raspisivanje izbora, potvrdilo je pismo o tim namerama koje je prošle nedelje Atifete Jahjaga poslala Ketrin Ešton. Usvajanje deklaracije o produžetku mandata Euleksa čeka se da bi skupština bila raspuštena, a izbori raspisani za kraj maja ili početak juna. Nekoliko meseci pre redovnog roka sa raspisivanjem vanrednih izbora i svim prethodnim radnjama slažu se vlast i opozicija, pa je sled događaja u organima vlasti na Kosovu predvidljiv. Delić tog sleda - osnivanje suda za zločine OVK sa sedištem u drugoj zemlji - ne sviđa se, međutim, čak ni onim činiocima kosovskog kulturnog i biračkog miljea, za koje se veruje da ne robuju nacionalističkim predrasudama.
Maljići kaže da bez obzira na to što će odluka skupštine Kosova biti pozitivna, formiranje posebnog tribunala za Kosovo nije skoro nikome po volji, te da je pod pritiskom spolja, prihvaćeno kao manje zlo. Po meni, ako je trebalo osnivati posebni sud o ratnim zločinima za Kosovo, onda je trebalo da to bude sud pod punim kosovskim nadležnostima i sud koji bi istraživao i sudio svim zločinima, gde bi naravno bili dobrodošli i sudije stranci. Poseban sud za OVK je nonsens, jer je na Kosovu bilo mnogo više zločina nad civilima sa srpske strane, od regularnih i paravojnih formacija, nego što ih je činila OVK. To pokazuju brojke o žrtvama i nestalim, gde je odnos deset prema jedan. Naravno, ima onih koji kažu da su srpski zločinci osuđeni u Hagu, a da su se Kosovari izvukli.
Nakon oslobađanja Ramuša Haradinaja teza o izvlačenju Kosovara potvrđena je kao zakonitost. Ali, Maljići dalje obrazlaže da je, s jedne strane, bila organizovana kriminalna država koja je planirala zločine i masovna preseljenja, a sa druge gerilska jedinica pobunjenika koji su sebe nazivali vojskom, ali nisu imali komandni lanac i odgovornosti, niti kriminalnu platformu istrebljivanja Srba: Po meni, srpski zločini su bili planski, a albanski reaktivni, osvetnički i stihijski. Svakako sve ratne zločine treba procesuirati, onako kako se procesuiraju za slučajeve kada se krše ratne konvencije.
O tome kako i gde će se odvijati procesi, nema mnogo detalja. Tek holandski ministar Frans Timermans delimično je, u svom obraćanju parlamentu, potvrdio nagađanja da bi se određeni procesi, ograničen broj slučajeva i u ograničenom roku, vodili u toj zemlji. Odnosno, da sud za zločine OVK neće biti novi međunarodni sud za Kosovo, nego poseban sud pred kojim bi se vodili neki od procesa zasnovanih na istrazi povodom Martijevog izveštaja. Van Kosova bi se zasigurno vodili najosetljiviji procesi i ispitivanja svedoka. Ubistva i zastrašivanja, koja su praktično blokirala institut svedočenja u procesima protiv pripadnika OVK pred Haškim tribunalom, trenutno su glavni motiv za osnivanje suda van Kosova. U svom januarskom izveštaju Euleks je potvrdio da kosovsko pravosuđe nije sposobno da vodi procese za ratne zločine.
Ali za širu javnost, prema Bekimu Blakaju, osim sedišta i podele predmeta, postoji još zbunjujućih informacija u vestima o osnivanju tog suda. Još uvek nije poznat na koji se period odnosi mandat tog suda. Stalno se govori o suđenjima za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK prema Srbima, Romima i određenim Albancima, što se najviše događalo posle juna 1999. godine, a prema međunarodnom humanitarnom pravu krivična dela posle juna 1999. godine, iako su u vezi sa ratom, ne mogu biti kvalifikovana kao ratni zločini. Nedostaje argumentacija o tome da je u interesu Kosova da su suđenja u nekoj evropskoj zemlji. Lično sam uveren da je za Kosovo bolje, u kontekstu suočavanja sa prošlošću, da se suđenja odvijaju na Kosovu, pred javnošću, a da se svedoci saslušavaju van Kosova, kaže Bljakaj.
U junu, oko vanrednih kosovskih izbora, tim istražitelja na čelu sa Vilijamsonom mora da preda izveštaj o rezultatima dugogodišnje potrage za počiniocima zločina, do kad će i svi detalji biti poznati. U međuvremenu se očekuje da će nevoljna podrška osnivanju suda u parlamentu, makar do izbora umiriti srpske kolege koje su zbog diskriminišućeg nacrta zakona o opštim izborima odlučile da bojkotuju rad skupštine. Srpski bi poslanici svakako loše trgovali ako bi nivo dostignutih prava menjali za malo obećane, a odavno očekivane pravde. Ni rezultati rada suda ne moraju, kako se očekuje, kosovskom društvu doneti demokratiju i vladavinu prava, jer ni jedno ni drugo se ne zasniva samo na procesuiranju zločina iz prošlosti. Ali, mogu zbiti redove partijama i liderima koji su svesni da je ukidanje garantovanih prava manjinama, na Kosovu danas (a oslobađajuća presuda za ratni zločin, sutra) jedini garant dobrog izbornog rezultata.
Sinhronizovani pritisak zapadnih partnera stavio je Prištinu pred izbor da će rezultati četvorogodišnje istrage pokrenute nakon izveštaja Dika Martija o zločinima OVK, posebno o trgovini organima, biti procesuirani u saradnji i delimično i u skladu sa kosovskim propisima, ili mimo njih. Ultimativni poziv tamošnjim institucijama da sarađuju sa timom američkog tužioca Klinta Vilijamsona u pokušaju da istraži deo zločina iz opusa OVK stigao je iz Evropske unije i SAD i naveo je Tačija da se odredi bez dileme. Kosovski premijer obratio se biračima, za koje su pripadnici OVK sve samo ne zločinci, rečima: Parlament treba da podrži osnivanje suda, iako je to nepravda.
NJegov zamenik i partner u vlasti, međutim, ne deli takvo mišljenje i izričit je da takav sud mora biti osnovan radi pravde. Slobodan Petrović, lider SLS, kaže za NIN da je važno istražiti sve zločine na Kosovu nezavisno od etničke pripadnosti žrtve ili počinitelja, jer je to princip na kome počiva svako demokratsko društvo. A mi tome stremimo. Demokratizacija i tranzicija su bolni procesi, i ne dešavaju se nažalost preko noći, ali su neophodni ukoliko idemo ka boljoj budućnosti. Ne bih da spekulišem o tome šta bi moglo uslediti, jer mislim da svi shvatamo ili ćemo na kraju shvatiti da će to pomoći Kosovu i da politika mora da bude u službi pravde, jednakosti i rasvetljavanja zločina, a ne protiv toga. Čini mi se da je uzavrela politička retorika, svih uključenih strana, zauzela bitnije mesto od razloga za osnivanje ovog suda. I čini mi se da opet politiku stavljamo iznad žrtava.
Hašimu Tačiju ne ostaje manevarski prostor, tim pre što se uveliko spekuliše da bi se među prvima i sam mogao naći na optuženičkoj klupi. Nakon što se najpouzdaniji partner kosovske nezavisnosti, SAD, odredio tako da neće iskoristiti pravo veta ukoliko osnivanje takvog suda stigne do SB UN, pred njim su ostale dve opcije. Jedna, da učini sve da uveri EU i SAD da se kosovski pravosudni sistem odmakao daleko od nesposobnosti da zaštiti svedoke i da zatraži da se suđenja po Vilijamsonovoj istrazi zakažu u Prištini. Ili, da negodujući prihvati suđenja u Belgiji ili Holandiji (što je verovatnija opcija, jer je holandski šef diplomatije tamošnjem parlamentu već najavio mogućnost produžetka, kako je rekao, značajne, mada ne do kraja jasne uloge te zemlje u dostizanju međunarodne pravde). Nijedna mogućnost, međutim, neće Tačiju pomoći da vrati patriotski korpus izbornog tela, koji je izgubio rukujući se sa Ivicom Dačićem u Briselu, a čije je osipanje najbolje osetio na minulim lokalnim izborima, na kojima je Samoopredeljenje, između ostalog, osvojilo i mesto gradonačelnika Prištine.
Politički analitičar Škeljzen Maljići ne očekuje da će biti velikih posledičnih promena na političkoj sceni Kosova, jer je većina dala svoj pristanak za osnivanje suda. Štaviše, najglasniji su bili neki komandanti OVK koji se spominju u izveštaju Dika Martija. Oni veruju da su neopravdano osumnjičeni i da će Tribunal na kraju skinuti ljagu sa njihovih imena. Martijev izveštaj je više politički pamflet nego rezultat ozbiljne istrage. Teško da je i naknadna istraga došla do potvrde da je bilo trgovine organima. Verovatno postoje dokazi ili ozbiljne indicije o određenom broju lica srpske nacionalnosti koja su oteta i likvidirana, na Kosovu ili u Albaniji, ali to je potpuno druga priča od one koju je forsirala srpska propaganda i tužilaštvo, ali neuspešno, i Haški tribunal i Dik Marti.
Procesuiranje i oslobađanje trenutnih lidera stranaka doprinelo bi, prema Maljićiju, jačanju njihovih opcija. Ako eventualno postoje dokazi protiv nekih komandanata OVK koji su sada lideri političkih stranaka, to bi moglo uticati na slabljenje tih stranaka, ali i na njihovo jačanje ako oni izađu čisti nakon suđenja. Nije prvi put da se komandantima OVK sudi, neki su osuđeni, neki oslobođeni, i to nije izazvalo potrese. Kosovska politička scena ionako postaje sve više mirnodopska, prolazi slava komandanata i zbog korupcije i političke nesposobnosti, pa eventualne nove čistke, ako se dokažu zločini, naravno ne o trgovini organima, mogu samo doprineti promociji nove generacije kosovskih političara, koja će, prema mojim očekivanjima, biti modernija i demokratskija. Vilijamsonova istraga se proteže na 120 osoba, koje se sumnjiče da su odgovorne za nestanak i ubistvo oko 320 Srba u regiji Orahovca, Drenice i Metohije. Navodno, u dosijeima su imena ratnih rukovodilaca OVK iz tih regija i severne Albanije, na granici sa Kosovom. Tim američkog tužioca istraživao je u osam zemalja, a i u Beogradu se priprema otvaranje kancelarije za saradnju sa ovim sudom. Prištinski dnevni listovi spekulišu da su, pored Tačija, među osumnjičenima još DŽavit Haliti, potpredsednik kosovske skupštine, Kadri Veseli, zamenik predsednika DPK i Azem Sulja, poslanik DPK, svi nekada visoko rangirani pripadnici OVK, te da sam spisak potencijalnih krivaca navodi Tačija da radi na zakonskom paketu o samopredaji pravdi. Bekim Bljakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu kaže da se u javnosti i osnivanje specijalnog suda pripisuje vladajućoj DPK i njenom predsedniku, Hašimu Tačiju, pa bi se moglo dogoditi da na predstojećim izborima dobiju manji broj glasova nego na prošlim.
U proceduralnom smislu, osnivanje suda može da podrazumeva potpisivanje međunarodnog dokumenta, koji bi kosovski parlament morao da ratifikuje, ili izmenu ustava amandmanom. I jedno i drugo zahteva (već izvesnu) dvotrećinsku podršku. Tačijevu nameru da o jednom trošku premosti osnivanje suda i ističući mandat Euleksa, tako i raspisivanje izbora, potvrdilo je pismo o tim namerama koje je prošle nedelje Atifete Jahjaga poslala Ketrin Ešton. Usvajanje deklaracije o produžetku mandata Euleksa čeka se da bi skupština bila raspuštena, a izbori raspisani za kraj maja ili početak juna. Nekoliko meseci pre redovnog roka sa raspisivanjem vanrednih izbora i svim prethodnim radnjama slažu se vlast i opozicija, pa je sled događaja u organima vlasti na Kosovu predvidljiv. Delić tog sleda - osnivanje suda za zločine OVK sa sedištem u drugoj zemlji - ne sviđa se, međutim, čak ni onim činiocima kosovskog kulturnog i biračkog miljea, za koje se veruje da ne robuju nacionalističkim predrasudama.
Maljići kaže da bez obzira na to što će odluka skupštine Kosova biti pozitivna, formiranje posebnog tribunala za Kosovo nije skoro nikome po volji, te da je pod pritiskom spolja, prihvaćeno kao manje zlo. Po meni, ako je trebalo osnivati posebni sud o ratnim zločinima za Kosovo, onda je trebalo da to bude sud pod punim kosovskim nadležnostima i sud koji bi istraživao i sudio svim zločinima, gde bi naravno bili dobrodošli i sudije stranci. Poseban sud za OVK je nonsens, jer je na Kosovu bilo mnogo više zločina nad civilima sa srpske strane, od regularnih i paravojnih formacija, nego što ih je činila OVK. To pokazuju brojke o žrtvama i nestalim, gde je odnos deset prema jedan. Naravno, ima onih koji kažu da su srpski zločinci osuđeni u Hagu, a da su se Kosovari izvukli.
Nakon oslobađanja Ramuša Haradinaja teza o izvlačenju Kosovara potvrđena je kao zakonitost. Ali, Maljići dalje obrazlaže da je, s jedne strane, bila organizovana kriminalna država koja je planirala zločine i masovna preseljenja, a sa druge gerilska jedinica pobunjenika koji su sebe nazivali vojskom, ali nisu imali komandni lanac i odgovornosti, niti kriminalnu platformu istrebljivanja Srba: Po meni, srpski zločini su bili planski, a albanski reaktivni, osvetnički i stihijski. Svakako sve ratne zločine treba procesuirati, onako kako se procesuiraju za slučajeve kada se krše ratne konvencije.
O tome kako i gde će se odvijati procesi, nema mnogo detalja. Tek holandski ministar Frans Timermans delimično je, u svom obraćanju parlamentu, potvrdio nagađanja da bi se određeni procesi, ograničen broj slučajeva i u ograničenom roku, vodili u toj zemlji. Odnosno, da sud za zločine OVK neće biti novi međunarodni sud za Kosovo, nego poseban sud pred kojim bi se vodili neki od procesa zasnovanih na istrazi povodom Martijevog izveštaja. Van Kosova bi se zasigurno vodili najosetljiviji procesi i ispitivanja svedoka. Ubistva i zastrašivanja, koja su praktično blokirala institut svedočenja u procesima protiv pripadnika OVK pred Haškim tribunalom, trenutno su glavni motiv za osnivanje suda van Kosova. U svom januarskom izveštaju Euleks je potvrdio da kosovsko pravosuđe nije sposobno da vodi procese za ratne zločine.
Ali za širu javnost, prema Bekimu Blakaju, osim sedišta i podele predmeta, postoji još zbunjujućih informacija u vestima o osnivanju tog suda. Još uvek nije poznat na koji se period odnosi mandat tog suda. Stalno se govori o suđenjima za ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK prema Srbima, Romima i određenim Albancima, što se najviše događalo posle juna 1999. godine, a prema međunarodnom humanitarnom pravu krivična dela posle juna 1999. godine, iako su u vezi sa ratom, ne mogu biti kvalifikovana kao ratni zločini. Nedostaje argumentacija o tome da je u interesu Kosova da su suđenja u nekoj evropskoj zemlji. Lično sam uveren da je za Kosovo bolje, u kontekstu suočavanja sa prošlošću, da se suđenja odvijaju na Kosovu, pred javnošću, a da se svedoci saslušavaju van Kosova, kaže Bljakaj.
U junu, oko vanrednih kosovskih izbora, tim istražitelja na čelu sa Vilijamsonom mora da preda izveštaj o rezultatima dugogodišnje potrage za počiniocima zločina, do kad će i svi detalji biti poznati. U međuvremenu se očekuje da će nevoljna podrška osnivanju suda u parlamentu, makar do izbora umiriti srpske kolege koje su zbog diskriminišućeg nacrta zakona o opštim izborima odlučile da bojkotuju rad skupštine. Srpski bi poslanici svakako loše trgovali ako bi nivo dostignutih prava menjali za malo obećane, a odavno očekivane pravde. Ni rezultati rada suda ne moraju, kako se očekuje, kosovskom društvu doneti demokratiju i vladavinu prava, jer ni jedno ni drugo se ne zasniva samo na procesuiranju zločina iz prošlosti. Ali, mogu zbiti redove partijama i liderima koji su svesni da je ukidanje garantovanih prava manjinama, na Kosovu danas (a oslobađajuća presuda za ratni zločin, sutra) jedini garant dobrog izbornog rezultata.
