Dobri susedi

Ovaj vikend obeležila je poslovno-zabavna poseta komšijskoj Hrvatskoj. Već drugi put u poslednjih godinu dana zovu me da u Zagrebu budem di-džej na queer žurki. Ako sam ja uspela da radim dva puta znači da kod naših komšija baš vrca od kontinuiranih događaja koje organizuje queer i LGBT zajednica te njeni glasnogovornici. I to je baš super. Sa naše strane plota imamo samo povremene talase megalomanskih poduhvata na ovu temu koji se po pravilu završe u kršu i lomu.    Nego da se vratimo na Zagreb. Pre nego što sam stigla tamo jedva da sam naslutila zašto zabava nosi naziv Željka M. Mislila sam da je rođendan nekoj njihovoj drugarici Željki, što mi je baš bilo simpa da su joj posvetili celu noć. Ispostaviće se da je zabava imala satirični karakter prvenstveno usmeren ka gospođi Željki Markić, tamošnjoj zvezdi pokreta „U ime obitelji” koja je specijalnu popularnost zadobila uoči referenduma na kome su se braća Hrvati izjašnjavali o tome da li misle da je brak situacija dozvoljena isključivo heteroseksualnim parovima ili u brak može da stupi svako ko voli svog partnera nezavisno od takozvanog seksualnog opredeljenja. Koncept čitave žurke prilagođen je temi, pa se tako u jednom uglu našla ispovedaonica, a među brojnim eklektičnim izvođačima tu je bio i hor koji je pevao Željkine najveće bisere iz kampanje u odbranu obitelji. Tokom noći saznala sam da se oko žurke digla velika prašina u medijima. Gospođa je  iskoristila priliku da dobije besplatne minute na televizijama pozivajući policiju i Ministarstvo kulture da zabrane skup, usput se žaleći na sopstveni pakao od života usled neprestanog ismevanja, vređanja i  mržnje kojoj je izložena od strane „agresivnih homoseksualnih aktivista i lobista” koje finansira upravo Ministarstvo kulture. Odgovor od zvaničnika nije dobila. Događaj je protekao u savršenom redu i miru. Nespretan humor organizatora žurke ostavio je prostora ne samo Željki da tera vodu na svoju vodenicu, već i drugim aktivistima da apeluju na ozbiljnost u delikatnim situacijama i pitanjima. Bilo kako bilo, žurka se desila. I osuda i odbrana dobile su pet minuta da kažu šta imaju. Dok se u klubu već čiste pikavci sa poda zamišljam istu situaciju u Beogradu i kordone policije koji čuvaju nekoliko desetina duša na zabavi. Možda se događaj ne bi ni desio, iz bezbednosnih razloga. Odgovorni za cinične komentare na internetu završavaju u zatvoru i sve tako.  Izlazim iz kluba i konobar se žali da nisam prava Srpkinja jer im nisam pevala Cecu. Tamo su cajke i živa muzika dominantan povod za provod, kažu. Ne znam zašto moramo samo najgore da prepisujemo jedni od drugih.