Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.11.2018. 02:17
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Градоначелник Београда Синиша Мали
Први до највећег

У његовој званичној биографији не налази се податак да је био један од директора фирме за чију је приватизацију претходно био непосредно надлежан



Мало тога се зна о Синиши Малом. Годинама је близак сарадник политичара и  бизнисмена, прошао је круг од државног функционера до стручног консултанта, увек близу великих пројеката и уносних послова и далеко од пажње медија. Све док га Александар Вучић није извео пред  ТВ камере, био је непознат широј јавности па и оној која се сматра упућеном у свет  државног и приватног бизниса у Србији.

Ни када је постао најближи саветник ППВ-а, није се потрудио да буде на насловним страницама, није се надметао са политичарима, није наступао у Плесу са звездама, нити покушавао да било чиме привуче пажњу преко мере коју је желео. Протoтип јапија, увек благо осмехнут, љубазан у непосредном контакту, одмерен у јавном наступу. „Неостварена жеља ми је да радим и живим у Кини. Волео бих да будем конзул у Шангају“, поверио је једном таблоиду.

Биографија му је, на први поглед, блистава. Најбољи студент Економског факултета, мастер завршио у САД, а докторат „Повећање вредности компанија кроз реструктурирање“ бранио на ФОН-у. Са 23 године, постаје део тима Данка Ђунића и од 1995. до 1997. ради у Deloitte&Touche Central Europe у Београду, а од 1999. до 2001. у Прагу.

Када је формирана влада Зорана Ђинђића, Александар Влаховић га доводи на место помоћника у Министарству за привреду и приватизацију. Брзо напредује и од јула 2001. па све до октобра 2003. директор је Центра за тендере Агенције за приватизацију. У његово време приватизоване су шећеране, цементаре, фабрике дувана, Мерима Крушевац, Зорка Фарма, Беопетрол... Хвалио се да су све приватизације које је водио завршене успешно и да ниједна није међу спорних двадесет четири.
 
Необично је да се у његовој званичној биографији не налази податак да је по одласку из Агенције за приватизацију био један од директора фирме за чију је приватизацију био непосредно надлежан. Траг о томе лако је наћи на интернету. Савет за борбу против корупције у извештају, који је објављен у септембру прошле године, наводи да је продајом Беопетрола руском Лукоилу држава  оштећена за око 100 милиона евра. Чланица Савета, Јелисавета Василић, тада је изјавила да су она и њене колеге изненађени Вучићевим избором сарадника: „Он је био руководилац у Агенцији за приватизацију и после промене власништва Беопетрола постао је један од директора Лукоила“. Реакција Синише Малог на ове оптужбе је изостала као што се није чуо ни његов коментар на писање црногорских медија да је његова фирма Оли консалтинг пословала током 2009. са Футуром плус, чији је власник Станко Суботић Цане у то време био на „црвеној потерници“ Интерпола.

Из финансијских извештаја, објављених на сајту Агенције за привредне регистре, може се уочити да Оли консалтинг, фирма коју је Мали основао 2005. није бриљирала. Са свега двоје запослених, током 2010. имала је укупан промет тек нешто већи од два милиона динара, годину дана касније 3,5 милиона, док је 2012. завршила са приходом од 9,7 милиона динара. У том периоду укупан приход фирме није био већи од 100.000 евра годишње.

Саговорници НИН-а истичу да је Малог, пре доласка код Вучића, ангажовао Раде Николић, власник шабачког Интер-Копа да му помогне да спреми унапред припремљени план реорганизације, којим су обавезе те фирме према банкама репрограмиране на вишегодишњи период. Интер-Коп је био принуђен да уђе у предстечајни поступак, УППР, због нагомиланих дугова. Рачун компаније био је у блокади због дугова већих од две милијарде динара, а у 2012. губитак фирме већи од укупног прихода.



У пословним круговима се тврди да је сарађивао и са Петром Матићем коме је консултантским услугама помогао да закључи аранжман са Merrill Lynch, једном од водећих светских компанија за управљање имовином клијената. Мање је познато колико је био ефикасан  у NCA Investment Group чији је био директор од 2005. до 2008. Током 2004. и 2005. био је ангажован и у компанији Божидара Ђелића Altis Capital Founder преко које је радио и за Гранд Пром Слободана Вучићевића. Као што се у његовој званичној биографији тешко може сазнати шта је и с ким све пословао од 2003. до 2012. тако се чини да се сада, бар према доступним подацима, фокусирао на функције које је добио од Александра Вучића. Према подацима са АПР-а, крајем фебруара 2013. управљачка права над Оли консалтингом пренео је на Игора Исаиловића. Тада је већ било јасно да његова каријера креће ка новим, државним функцијама. Оно што ће можда морати да објасни јавности тиче се начина на који је поступао у време док је био Вучићев саветник. У допису Фонда за развој министарству привреде у који је НИН имао увид, наводи се да је Фонд након интервенције Малог 22. 10. 2013. повукао две менице укупне вредности 17 милиона динара, пуштене пет дана раније према Беохемији, због дугова ове компаније и тиме је у том тренутку заштитио.

О Синиши Малом много боље причају они који су са њим радили него они који само мере његове учинке. Кажу да је предан, тимски играч, вредан, „спреман да ради по 20 сати дневно и да до краја испуни сваки задатак који му је поверен“. И очигледно је да је задобијао поверење те су му поверавани послови у којима је имао широка овлашћења, могућност одлучивања о најкрупнијим финансијским и привредним пословима и државних и приватних компанија. Сигурно су ове особине определиле Вучића да изабере баш Синишу Малог најпре за најближег сарадника за привреду и финансије, да му од самог почетка повери преговоре са Етихадом и реструктурирање Јата. Нису га заобишла ни места у престижним одборима, председник је Управног одбора Комерцијалне банке Београд и Управног одбора Фијат аутомобили Србија. У имовинској карти, достављеној Агенцији за борбу против корупције, наводи се да у УО Комерцијалне банке месечно зарађује 176.000 динара, да за посао у УО Клиничког центра Србије прима око 44.000 динара и да поседује станове, аутомобиле и уштеђевину у банци.

Породично пријатељство које је Мали у једном интервјуу поменуо, можда је утицало на то да му Вучић у новембру 2013. повери вођство у привременом органу Београда и да га из заветрине места саветника истури на  позицију која није само консултантска већ и – политичка. Мали је пре тога саветовао и Бориса Тадића. Избегавши одговор на директно питање у чему је помагао бившем председнику, одговорио је: „Да, али никада нисам био политички ангажован. Једно је бити саветник, а друго је бити на изборној листи. Ово је први пут да сам на листи. Да не буде забуне, драго ми је. СНС је прва политичка партија којој сам дао поверење“.

Поверење које су му Београђани дали на изборима, Вучић је предао Малом као и све наслеђене проблеме главног града. На дан када је изабран за градоначелника изложио је свој програм - ребаланс буџета, агресивне мере штедње, „Београд на води“, станица Прокоп, нова аутобуска станица, нова линија БГ воза, изградња четири подземне гараже, уређење депоније у Винчи, пројекат Београдског метроа... Мали, који за себе каже да „уме да слуша и прихвата савете“, без сумње ће пратити свог ментора. Овај му је заузврат дао позицију и моћ какву није добио нико од дугогодишњих чланова СНС. Градоначелник Београда по функцији спада међу прва три човека у држави. Ако жели да буде у политици успешан као што је у бизнису, мораће да научи да се клони неопрезних обећања, јер ће се наћи већ неко да га пита шта је са његовом најавом да ће у фебруару 2014. обелоданити уговор са Етихадом. Уколико жели да траје, боље му је да поставља мале, достижне циљеве и хода земљом а не водом, па макар била и београдска. А ако има амбицију да напредује, треба да пази да не прескочи сенку Александра Вучића, већ да као до сада, буде на корак иза њега. Да му се не би, пре него што се нада, остварио сан – да заврши у далеком Шангају.



Антонела Риха


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Маја Гојковић, председница Скупштине Србије

Реформама нико неће бити погођен.

Прочитајте све мисли
bg