Melem na ranu

Smrt američkog singer-songrajtera DŽejsona Moline 2013. godine bila je samo vest u svetskim medijima, a kod nas jedva i toliko. Samozatajni autor introspektivne i gotovo neizdrživo intimne i tople muzike umro je usled otkazivanja vitalnih organa u 40. godini. Ipak, uprkos činjenici da je njegov odlazak prošao maltene nezapaženo u medijima bivše Jugoslavije, jedan neobičan događaj potvrdio je da istina nije uvek onakva kako izgleda na prvi pogled. U Beogradu je, naime, nedavno objavljena kompilacija u čast DŽejsona Moline, na kojoj su neka od najzanimljivijih novih imena regionalne muzičke scene odala počast ovom izuzetnom autoru. Sve je nekako došlo na svoje mesto, pa smo dobili iskren i emotivan oproštaj od čoveka koji je svojom muzikom dodirnuo mnoga srca. Kao što je i njegova muzika bila lišena bilo kakve lažne pompe i pretencioznosti, ali ne bez umetničke ambicije, slično je zamišljena i ova kompilacija. LJubav beogradskih muzičara i publike i DŽejsona Moline datira iz 2005. godine, kada je u organizaciji „Pop depresije“ održan koncert njegovog benda Magnolia Electric Co. Na izdanju su se našli Stray Dogg (obradili pesmu „It’s Easier Now“), Ana Ćurčin („Hold On Magnolia“), Went („Just Be Simple“), On Tour („Coxcomb Red“), Ivana Lulić („Lioness“), The Last Dictionary („Baby Take a Look“), Ilija Ludvig („Ring the Bell“), Ej Marks („I’ve Been Riding With the Ghost“), Elephant and the Moon („Don’t this Look Like the Dark“) i Cadavre („Not Just a Ghost’s Heart“). Osim toga, Molini su u bukletu (rad dizajnera Andreja Dolinke) počast odali i dvoje pesnika – Milena Ilić sa dve pesme i Damir D. Damir sa jednim haikuom. Ova kompilacija moćan je podsetnik na delo izuzetnog autora, ali i na činjenicu da je grupa mladih muzičara sa ovog izdanja, koje obično svrstavaju u „amerikanu“, verovatno najvitalniji i najkreativniji deo domaće scene u ovom trenutku. Ipak, glavno pitanje ostaje ovo: otkud je toliko ljudi osetilo potrebu da na kreativan način kažu nešto o DŽejsonu Molini? Možda najbolji odgovor daje Dušan Filimonović iz benda „Went“: „Osetio sam veliku prazninu, kao da sam izgubio prijatelja. Nikada pre toga nisam ni pokušao da sviram neku njegovu pesmu, možda zbog nekog strahopoštovanja, ali tog dana to je bila jedina stvar koju sam mogao da uradim kako bih mu odao počast. Dugo nisam mogao da pustim njegove albume, svaki put kada bih mu čuo glas, teret svega toga postao bi preveliki. Nekada prosto treba vremena da se stvari slegnu...“, rekao je Filimonović. Evo prvih stihova pesme „Trampa“ Milene Ilić: „Tu noć kada je umro DŽejson Molina/ umro sam i ja“. Jedan pogled na lik i delo DŽejsona Moline ponudio je i inicijator kompilacije, Ivan Lončarević iz koncertne organizacije „Pop depresija“: „Bilo je i biće raznih priča i informacija ’zbog čega je umro, šta je bio uzrok, a šta povod’… ali za mene – umro je zato što mu je srce prepuklo. Toliko divnih osećanja u jednom krhkom ljudskom telu više nije moglo da se zadrži.“ Za one koji su imali priliku da zarone u opus njegovih grupa Magnolia Electric Co i Songs: Ohia, ovako srčane izjave odanosti mladih umetnika ne bi trebalo da čude. Tako je i radijski di-džej Žikica Simić, u emisiji posvećenoj DŽejsonu Molini, ispričao anegdotu s poznatim beogradskim rediteljem koji je posle koncerta Magnolia Electric Co u Beogradu jednostavno ostao bez teksta. „Ovo je melem na ranu, čoveče“, bilo je sve što je rekao.