Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   31.05.2016. 03:54
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Богдан Богдановић, кошаркашка звезда у успону
Хтео сам да напустим Партизан

У првом тренутку, када ме је Вујошевић ухватио за врат, желео сам да напустим клуб. Да сам размишљао сам, сигурно бих отишао. Зауставио ме је Саша Павловић, разговарали смо, он је помогао да се смирим


Фото Далибор Даниловић

Када је 26. јуна у Њујорку комесар НБА лиге Адам Силвер изговорио да су Финикс Санси са 27. места драфтовали Богдана Богдановића, изгледало је да не постоји ниједна препрека да млади ас оствари своју највећу жељу и заигра у најјачем кошаркашком такмичењу, НБА лиги. Пометњу, је међутим, изазвао генерални менаџер Финикса Рајан Мекдоноу, изјавом да Богдановића  у дресу Санса види за годину или две, те да очекује да се он врати у Партизан. Један од најталентованијих играча Европе у интервјуу за НИН каже да конкретне одлуке о томе где ће наставити каријеру још нема, али да је његов приоритет и даље НБА лига. „Појавила се прича да је Финикс заинтересован за Леброна Џејмса, а чека се и одлука да ли ће још неки играчи остати или отићи из клуба. Разговараћу са људима из Финикса и видети какве су њихове намере. Сада идем на одмор, а након тих десетак дана биће јасније где настављам каријеру“, истиче Богдановић. 

Колико је реално да останете у Партизану, који неће играти Евролигу, а и финансијска ситуација је тешка и клуб би могао добро да заради од вашег трансфера?

Пририотет ми је да видим кошаркашки врх у НБА лиги, да се тамо „измерим“ са најбољима. Припремао сам се ове две године за то и верујем у то што сам радио. Можда је сада дошло време за наплату. Не искључујем могућност ни да дође до договора да останем још годину дана у Партизану. У сваком случају, мој критеријум на основу кога ћу одлучити је да ли ћу и колико имати простора да играм. Свестан сам да одлазак у Америку захтева и прилагођавање на тамошњи начин рада, врхунски професионализам, адаптацију на начин живота. Овог тренутка могу да кажем да је све отворено…

Преовлађујуће је мишљење кошаркашких стручњака да је за европске играче боље да одиграју неколико сезона у Европи и као зрели играчи оду у Америку? Можда је пример за то и Немања Недовић који је отишао млад у Голден стејт и није се наиграо…
Они који тако размишљају делимично су у праву. Има ту и позитивних примера. Не видим разлог да не одем у НБА лигу уколико бих добио простор за игру. Не плашим се изазова, мислим да сам играма и радом заслужио то „парче простора“ и могућност да се опробам на највишем нивоу.

Иза вас и Партизана је турбулента сезона. Како бисте оценили протеклу годину?

Дуга и напорна сезона, могу рећи и несрећна, пре свега због бројних, тешких повреда важних играча. Што се мене тиче, те несрећне околности отвориле су ми додатни простор за игру, али истовремено биле и велико оптерећење. Не могу рећи да је сезона успешна, али чини ми се да смо титулом првака Србије поправили утисак. Пораз против Цедевите и губитак Евролиге заиста је био велики шок, али можда је то и карма. И ми смо побеђивали шутевима у последњој секунди. Некада морате тако и да изгубите.

Како ће Партизан опхрван финансијским проблемима функционисати, Евролига је до сада обезбеђивала егзистенцију кроз продуковање и продају играча који су касније склапали озбиљне уговоре са великим европским клубовима. Сада се ствари знатно мењају?

Тачно је да је Партизан био привлачан многим играчима јер је био идеална средина за напредовање и одскочна даска за одлазак у велике клубове. Сигуран сам да ће Партизан пронаћи начин да преброди и ову годину. Не мислим да је страшно то што ће играти Еврокуп, уосталом и један Реал Мадрид је неколико сезона играо у истом такмичењу.

Репрезентацију чека Светско првенство у Шпанији. Минулих година изгубио се култ националног тима, били смо сведоци бројних отказа. Зашто се то дешавало и може ли нови селектор Александар Ђорђевић да заустави тај тренд?

Немам много искуства у репрезентацији, могу да нагађам да је у питању љутња појединих играча или нека свађа. Можда страх да ће се испустити добар уговор уколико током припрема и утакмица репрезентације дође до повреде… Дао сам неодмерену изјаву („Нека игра Џенкинс за репрезентацију“) после прве утакмице финала плеј-офа, али то је заиста било у афекту, „вреле главе“, изнервиран изгубљеном утакмицом. Уколико икада будем имао разлог због кога нећу играти за репрезентацију, рећи ћу отворено о чему је реч. Не знам шта би, осим повреде, могло да ме спречи да играм за национални тим. 

Каква су ваша очекивања од Светског првенства, знамо да јавност увек има највиша?

Под условом да се сви одазову и не буде повреда, мислим да имамо изузетно квалитетан тим. Никада, наравно, поуздано не можете рећи колико далеко може да оде репрезентација на турниру. Погледајте фудбал, још у групној фази испала су три првака света. Много фактора утиче на крајњи исход. Верујем да можемо да направимо добар резултат, полуфинале би био огроман успех за нас.

Минулих година односе Партизана и Црвене звезде обележили су велике тензије и инциденти. Шта је узрок томе?

Мислим да је све то што се дешава пре свега лоша слика српске кошарке, па и Србије. Такве сцене гледају деца која ће можда сутра играти уместо нас. Нико том детету не може да објасни зашто се то дешава. Поред тога створене су тензије на обе стране да мора да се освоји трофеј…

Зашто је то постало питање живота и смрти? Јавност је као главне кривце за усијану атмосферу означила Душка Вујошевића и Небојшу Човића?

Не свиђа ми се то што раде, али мислим да је у питању ривалитет, где се свако бори за интересе свог клуба. 

Како смирити тензије, треба ли држава да интервенише?

Нека нова правила свакако морају бити успостављена, можда управо по угледу на НБА. Казне за тучу играча у Америци су драконске. Сећам се да је Рон Артест, својевремено, због тога био кажњен забраном играња од годину и по дана. Добар пример је и енглески фудбал, где хулигани који прекрше правила одмах иду у затвор.  Не слажем се са тезом која се може чути да Звезда и Партизан вуку српску кошарку на дно. Искрено говорећи, највећи проблем је новац, односно који ће клуб од државе добити више пара. Нормално би било да резултати одређују обим помоћи државе.



Да ли је решење у приватизацији клубова, о томе говоре и људи из државног врха?

У Америци и Европи се живи од продаје улазница, али оне нису нимало јефтине. Потом долазе приходи од продаје ТВ права, спонзора, продаје дресова и осталих маркетиншких активности. Овде је, међутим, проблем што људи немају новац за скупе улазнице. Мислим да би се могли наћи људи који приватним капиталом  желе да помогну пре свега српској кошарци. То није помоћ ни Звезди, ни Партизану. Не разумем неконтролисано довођење страних играча, то је такође непотребан трошак. То не значи да их не треба уопште имати у тиму, али свакако не треба ни претеривати.

Сматрате да се не пружа шанса младим, српским играчима?

Апсолутно. И сам сам имао сличну ситуацију у Партизану, али можда је то и начин да ментално очврснете.  Мислим да концепт наших клубова може да почива једино на прављењу тима за неколико година а не за једну сезону.

Да ли је тачно да читаве године нисте добијали плате.

То је тачно. Ја сам примио једну плату.

Од чега се живи када се игра без новца?

Од те једне плате, а нисам ни излазио. Да кажем, живот на мајчиној кухињи. 

Ви сте из Београда, како преживљавају момци из унутрашњости?

Најмлађима помажу старији играчи, Саша Павловић, Тепић, Милосављевић… Они су потпуно сами, Шалић у једном моменту није имао ни за храну. Делили смо једну стипендију да бисмо имали  тек толико да прегурамо. То је пријатељство које Партизан чини јединственим.

Американац Кинзи је отишао када му није уплаћена рата уговора…

Не бих да говорим о политици клуба…

Имамо и пример Мега Визуре која се готово у потпуности ослонила на младе играче?

Мислим да би такав приступ требало применити у много више клубова. Мега има десет младих домаћих играча који профитирају играјући, а профитираће и власник када ти играчи једног дана буду одлазили у иностранство. Доказ је и НБА драфт, не памтим да је из једног клуба три играча завршило међу 60 најбољих младих кошаркаша на свету. У Партизану и Звезди тај концепт не може баш дословно да се примени јер се траже резултати. Али свакако треба дати шансу младим играчима и бити стрпљив. Резултати можда неће доћи одмах, али за неколико година сигурно.

Много приче је било око вашег односа са тренером Вујошевићем. Екстремна ситуација десила се на утакмици против ФМП-а када вас је Вујошевић ухватио за врат. Како сте се осећали и шта сте мислили?

У првом тренутку сам хтео да одем кући и завршим причу са Партизаном, колико год да волим клуб. Да сам размишљао сам, сигурно бих отишао. Зауставио ме је Саша Павловић, разговарали смо, он је помогао да се смирим. Одлучио сам да не реагујем и да не говорим ништа у јавности. Искрено и публика ме је вратила, скандирали су моје име. Осетио сам обавезу да им вратим за ту подршку. Не знам зашто се то десило. Када бих вратио време уназад, не бих реаговао другачије, али мислим да би Вујошевић реаговао другачије. Он то не би поново урадио и знам да ми жели све најбоље. Мислим да читав тај догађај нема везе са мном, да то није моја грешка… Дуле ми се извинио одмах у свлачионици након утакмице.

Како гледате на четири године проведене у Партизану, посебно на прве две када код тренера Владе Јовановића готово уопште нисте играли?

Иако сам мислио да заслужујем шансу, нисам до краја знао да се носим са том ситуацијом, чињеницом да сам у Партизану и да сам самим тим познат. Не играм, а видим да сам бољи од оног на паркету. Не кривим било кога, нити се кајем. Сада ми се рад и у то време на неки начин враћа. Размишљао сам и о промени средине, али када сам сазнао да се Вујошевић враћа хтео сам да видим какав је тренер. Испоставило се да ми је у играчком смислу показао прави пут, на чему сам му захвалан. Веровао сам да ће ми дати шансу, а мислим да сам је и заслужио. Он је то препознао, а ја, чини ми се, искористио.

Почели сте каријеру у Звездари, потом били у Житко баскету, где вам је тренер био Драган Јаковљевић који воли да истакне како је најзаслужнији за ваш развој?

Можда је он добар тренер, али не волим када се неко у тој мери експонира у медијима. Вујошевић је заслужнији за мој успех, али ту чињеницу не истиче у јавности. Сматрам да су и велике заслуге на мом раду и одрицању. Нико није проливао зној уместо мене, нико не може да постигне кош уместо играча на терену… Свако од нас зна колике су заслуге за моју каријеру.



Често се по кошаркашким кулоарима може чути прича да сте као дечак били навијач Црвене звезде. Да ли је то тачно?

Није тачно. Када смо играли у Железнику, шутирао сам пред загревања, а из публике чуо добацивања: „Ти си наш, знамо ми то“. Увек сам ишао на Партизанове утакмице, имам слике из тог периода. Једном сам ишао на фудбалску утакмицу Звезда-Рома. Могуће да су ме тад видели. Као кошаркаш одлазио сам и на Звездине утакмице, али откад знам за себе навијам за Партизан. 



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Томислав Николић, председник Србије

Да су тако звиждали Лазару када их је позвао у бој, ви данас не бисте имали где да дођете

Прочитајте све мисли
bg










 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006