Hteo sam da napustim Partizan

Foto Dalibor Danilović

Kada je 26. juna u NJujorku komesar NBA lige Adam Silver izgovorio da su Finiks Sansi sa 27. mesta draftovali Bogdana Bogdanovića, izgledalo je da ne postoji nijedna prepreka da mladi as ostvari svoju najveću želju i zaigra u najjačem košarkaškom takmičenju, NBA ligi. Pometnju, je međutim, izazvao generalni menadžer Finiksa Rajan Mekdonou, izjavom da Bogdanovića u dresu Sansa vidi za godinu ili dve, te da očekuje da se on vrati u Partizan. Jedan od najtalentovanijih igrača Evrope u intervjuu za NIN kaže da konkretne odluke o tome gde će nastaviti karijeru još nema, ali da je njegov prioritet i dalje NBA liga. Pojavila se priča da je Finiks zainteresovan za Lebrona DŽejmsa, a čeka se i odluka da li će još neki igrači ostati ili otići iz kluba. Razgovaraću sa ljudima iz Finiksa i videti kakve su njihove namere. Sada idem na odmor, a nakon tih desetak dana biće jasnije gde nastavljam karijeru, ističe Bogdanović.

Koliko je realno da ostanete u Partizanu, koji neće igrati Evroligu, a i finansijska situacija je teška i klub bi mogao dobro da zaradi od vašeg transfera?

Pririotet mi je da vidim košarkaški vrh u NBA ligi, da se tamo izmerim sa najboljima. Pripremao sam se ove dve godine za to i verujem u to što sam radio. Možda je sada došlo vreme za naplatu. Ne isključujem mogućnost ni da dođe do dogovora da ostanem još godinu dana u Partizanu. U svakom slučaju, moj kriterijum na osnovu koga ću odlučiti je da li ću i koliko imati prostora da igram. Svestan sam da odlazak u Ameriku zahteva i prilagođavanje na tamošnji način rada, vrhunski profesionalizam, adaptaciju na način života. Ovog trenutka mogu da kažem da je sve otvoreno

Preovlađujuće je mišljenje košarkaških stručnjaka da je za evropske igrače bolje da odigraju nekoliko sezona u Evropi i kao zreli igrači odu u Ameriku? Možda je primer za to i Nemanja Nedović koji je otišao mlad u Golden stejt i nije se naigrao
Oni koji tako razmišljaju delimično su u pravu. Ima tu i pozitivnih primera. Ne vidim razlog da ne odem u NBA ligu ukoliko bih dobio prostor za igru. Ne plašim se izazova, mislim da sam igrama i radom zaslužio to parče prostora i mogućnost da se oprobam na najvišem nivou.

Iza vas i Partizana je turbulenta sezona. Kako biste ocenili proteklu godinu?

Duga i naporna sezona, mogu reći i nesrećna, pre svega zbog brojnih, teških povreda važnih igrača. Što se mene tiče, te nesrećne okolnosti otvorile su mi dodatni prostor za igru, ali istovremeno bile i veliko opterećenje. Ne mogu reći da je sezona uspešna, ali čini mi se da smo titulom prvaka Srbije popravili utisak. Poraz protiv Cedevite i gubitak Evrolige zaista je bio veliki šok, ali možda je to i karma. I mi smo pobeđivali šutevima u poslednjoj sekundi. Nekada morate tako i da izgubite.

Kako će Partizan ophrvan finansijskim problemima funkcionisati, Evroliga je do sada obezbeđivala egzistenciju kroz produkovanje i prodaju igrača koji su kasnije sklapali ozbiljne ugovore sa velikim evropskim klubovima. Sada se stvari znatno menjaju?

Tačno je da je Partizan bio privlačan mnogim igračima jer je bio idealna sredina za napredovanje i odskočna daska za odlazak u velike klubove. Siguran sam da će Partizan pronaći način da prebrodi i ovu godinu. Ne mislim da je strašno to što će igrati Evrokup, uostalom i jedan Real Madrid je nekoliko sezona igrao u istom takmičenju.

Reprezentaciju čeka Svetsko prvenstvo u Španiji. Minulih godina izgubio se kult nacionalnog tima, bili smo svedoci brojnih otkaza. Zašto se to dešavalo i može li novi selektor Aleksandar Đorđević da zaustavi taj trend?

Nemam mnogo iskustva u reprezentaciji, mogu da nagađam da je u pitanju ljutnja pojedinih igrača ili neka svađa. Možda strah da će se ispustiti dobar ugovor ukoliko tokom priprema i utakmica reprezentacije dođe do povrede Dao sam neodmerenu izjavu (Neka igra DŽenkins za reprezentaciju) posle prve utakmice finala plej-ofa, ali to je zaista bilo u afektu, vrele glave, iznerviran izgubljenom utakmicom. Ukoliko ikada budem imao razlog zbog koga neću igrati za reprezentaciju, reći ću otvoreno o čemu je reč. Ne znam šta bi, osim povrede, moglo da me spreči da igram za nacionalni tim.

Kakva su vaša očekivanja od Svetskog prvenstva, znamo da javnost uvek ima najviša?

Pod uslovom da se svi odazovu i ne bude povreda, mislim da imamo izuzetno kvalitetan tim. Nikada, naravno, pouzdano ne možete reći koliko daleko može da ode reprezentacija na turniru. Pogledajte fudbal, još u grupnoj fazi ispala su tri prvaka sveta. Mnogo faktora utiče na krajnji ishod. Verujem da možemo da napravimo dobar rezultat, polufinale bi bio ogroman uspeh za nas.

Minulih godina odnose Partizana i Crvene zvezde obeležili su velike tenzije i incidenti. Šta je uzrok tome?

Mislim da je sve to što se dešava pre svega loša slika srpske košarke, pa i Srbije. Takve scene gledaju deca koja će možda sutra igrati umesto nas. Niko tom detetu ne može da objasni zašto se to dešava. Pored toga stvorene su tenzije na obe strane da mora da se osvoji trofej

Zašto je to postalo pitanje života i smrti? Javnost je kao glavne krivce za usijanu atmosferu označila Duška Vujoševića i Nebojšu Čovića?

Ne sviđa mi se to što rade, ali mislim da je u pitanju rivalitet, gde se svako bori za interese svog kluba.

Kako smiriti tenzije, treba li država da interveniše?

Neka nova pravila svakako moraju biti uspostavljena, možda upravo po ugledu na NBA. Kazne za tuču igrača u Americi su drakonske. Sećam se da je Ron Artest, svojevremeno, zbog toga bio kažnjen zabranom igranja od godinu i po dana. Dobar primer je i engleski fudbal, gde huligani koji prekrše pravila odmah idu u zatvor. Ne slažem se sa tezom koja se može čuti da Zvezda i Partizan vuku srpsku košarku na dno. Iskreno govoreći, najveći problem je novac, odnosno koji će klub od države dobiti više para. Normalno bi bilo da rezultati određuju obim pomoći države.



Da li je rešenje u privatizaciji klubova, o tome govore i ljudi iz državnog vrha?

U Americi i Evropi se živi od prodaje ulaznica, ali one nisu nimalo jeftine. Potom dolaze prihodi od prodaje TV prava, sponzora, prodaje dresova i ostalih marketinških aktivnosti. Ovde je, međutim, problem što ljudi nemaju novac za skupe ulaznice. Mislim da bi se mogli naći ljudi koji privatnim kapitalom žele da pomognu pre svega srpskoj košarci. To nije pomoć ni Zvezdi, ni Partizanu. Ne razumem nekontrolisano dovođenje stranih igrača, to je takođe nepotreban trošak. To ne znači da ih ne treba uopšte imati u timu, ali svakako ne treba ni preterivati.

Smatrate da se ne pruža šansa mladim, srpskim igračima?

Apsolutno. I sam sam imao sličnu situaciju u Partizanu, ali možda je to i način da mentalno očvrsnete. Mislim da koncept naših klubova može da počiva jedino na pravljenju tima za nekoliko godina a ne za jednu sezonu.

Da li je tačno da čitave godine niste dobijali plate.

To je tačno. Ja sam primio jednu platu.

Od čega se živi kada se igra bez novca?

Od te jedne plate, a nisam ni izlazio. Da kažem, život na majčinoj kuhinji.

Vi ste iz Beograda, kako preživljavaju momci iz unutrašnjosti?

Najmlađima pomažu stariji igrači, Saša Pavlović, Tepić, Milosavljević Oni su potpuno sami, Šalić u jednom momentu nije imao ni za hranu. Delili smo jednu stipendiju da bismo imali tek toliko da preguramo. To je prijateljstvo koje Partizan čini jedinstvenim.

Amerikanac Kinzi je otišao kada mu nije uplaćena rata ugovora

Ne bih da govorim o politici kluba

Imamo i primer Mega Vizure koja se gotovo u potpunosti oslonila na mlade igrače?

Mislim da bi takav pristup trebalo primeniti u mnogo više klubova. Mega ima deset mladih domaćih igrača koji profitiraju igrajući, a profitiraće i vlasnik kada ti igrači jednog dana budu odlazili u inostranstvo. Dokaz je i NBA draft, ne pamtim da je iz jednog kluba tri igrača završilo među 60 najboljih mladih košarkaša na svetu. U Partizanu i Zvezdi taj koncept ne može baš doslovno da se primeni jer se traže rezultati. Ali svakako treba dati šansu mladim igračima i biti strpljiv. Rezultati možda neće doći odmah, ali za nekoliko godina sigurno.

Mnogo priče je bilo oko vašeg odnosa sa trenerom Vujoševićem. Ekstremna situacija desila se na utakmici protiv FMP-a kada vas je Vujošević uhvatio za vrat. Kako ste se osećali i šta ste mislili?

U prvom trenutku sam hteo da odem kući i završim priču sa Partizanom, koliko god da volim klub. Da sam razmišljao sam, sigurno bih otišao. Zaustavio me je Saša Pavlović, razgovarali smo, on je pomogao da se smirim. Odlučio sam da ne reagujem i da ne govorim ništa u javnosti. Iskreno i publika me je vratila, skandirali su moje ime. Osetio sam obavezu da im vratim za tu podršku. Ne znam zašto se to desilo. Kada bih vratio vreme unazad, ne bih reagovao drugačije, ali mislim da bi Vujošević reagovao drugačije. On to ne bi ponovo uradio i znam da mi želi sve najbolje. Mislim da čitav taj događaj nema veze sa mnom, da to nije moja greška Dule mi se izvinio odmah u svlačionici nakon utakmice.

Kako gledate na četiri godine provedene u Partizanu, posebno na prve dve kada kod trenera Vlade Jovanovića gotovo uopšte niste igrali?

Iako sam mislio da zaslužujem šansu, nisam do kraja znao da se nosim sa tom situacijom, činjenicom da sam u Partizanu i da sam samim tim poznat. Ne igram, a vidim da sam bolji od onog na parketu. Ne krivim bilo koga, niti se kajem. Sada mi se rad i u to vreme na neki način vraća. Razmišljao sam i o promeni sredine, ali kada sam saznao da se Vujošević vraća hteo sam da vidim kakav je trener. Ispostavilo se da mi je u igračkom smislu pokazao pravi put, na čemu sam mu zahvalan. Verovao sam da će mi dati šansu, a mislim da sam je i zaslužio. On je to prepoznao, a ja, čini mi se, iskoristio.

Počeli ste karijeru u Zvezdari, potom bili u Žitko basketu, gde vam je trener bio Dragan Jakovljević koji voli da istakne kako je najzaslužniji za vaš razvoj?

Možda je on dobar trener, ali ne volim kada se neko u toj meri eksponira u medijima. Vujošević je zaslužniji za moj uspeh, ali tu činjenicu ne ističe u javnosti. Smatram da su i velike zasluge na mom radu i odricanju. Niko nije prolivao znoj umesto mene, niko ne može da postigne koš umesto igrača na terenu Svako od nas zna kolike su zasluge za moju karijeru.



Često se po košarkaškim kuloarima može čuti priča da ste kao dečak bili navijač Crvene zvezde. Da li je to tačno?

Nije tačno. Kada smo igrali u Železniku, šutirao sam pred zagrevanja, a iz publike čuo dobacivanja: Ti si naš, znamo mi to. Uvek sam išao na Partizanove utakmice, imam slike iz tog perioda. Jednom sam išao na fudbalsku utakmicu Zvezda-Roma. Moguće da su me tad videli. Kao košarkaš odlazio sam i na Zvezdine utakmice, ali otkad znam za sebe navijam za Partizan.