(Iz)dresiran pas

Zašto danas skoro svi kažu uzrokovati, umesto prouzrokovati?“ pita jedan dugogodišnji čitalac NIN-a. Odgovor na to pitanje zahteva malo podužu raspravu, koja se tiče dvovidskih glagola... Ako vas taj suvoparni gramatički termin nije uplašio, čitajte dalje. Dvovidski glagoli su oni kao videti, čuti, razumeti, ručati, večerati. Dok za veliku većinu ostalih glagola u srpskom razlikujemo svršeni vid (npr. Čim ga primetiš) od nesvršenog (Primećuješ li ga?), dvovidski imaju isti oblik za oba vida (Čim ga vidiš – Vidiš li ga?). Glagoli sa završetkom na -ovati (-evati), -irati i -isati takođe su po pravilu dvovidski. Zato naspram poreći i poricati imamo samo demantovati. Kažemo jednako „Ovde ću parkirati“ i „Uvek ću ovde parkirati“, za razliku od: „Ovde ću ostaviti kola“, ali „Uvek ću ovde ostavljati kola“. „Konstruisao je avion“ može značiti bilo „Gradio je avion“ bilo „Sagradio je avion“. Ako se nesvršenom glagolu doda prefiks, on nekad menja njegovo značenje a nekad ne, ali ga u svakom slučaju pretvara u svršeni, kao u činiti – učiniti, praviti – napraviti, milovati – pomilovati, masirati – izmasirati. A dvovidski glagoli? NJima bi, po logici, prefiks bio nužan samo za promenu značenja (npr. uparkirati, isparkirati), dok im za promenu vida ne treba. Tu sad počinju komplikacije. Kažemo zamaskirati, isfabrikovati, prokomentarisati, iako bi i maskirati, fabrikovati, komentarisati, kao svršeni glagoli bez prefiksa, značili manje-više isto. Zagarantovan dobitak ne razlikuje se od garantovanog dobitka, ni izdresiran pas od dresiranog psa. Samo nas neke semantičke i stilske finese navode da dodajemo te prefikse. Posle svega, na pitanje s početka još nismo odgovorili, ali neka to ostane za sledeći put.